Pozorište

—еедер 91

9 Аасбосј—

већ једном освестила и упознала вас! Ја сам јој то већ одавна рекао! | Петровићка. (брише сузе.) Добро! Кад је тако дакле, онда знајте, да ни ја нисам епала на вас! Овога пута је моја нога последњи пут крочила преко вашега прага! Збогом, госпођо Станићко, тражите себи бољу и вернију пријатељицу ! (Одјури у јарости.) Ставићка, Сретан вам пут, госпођо! За таком знам да нећу зажалити !

ПОСЛЕДЊА ПОЈАВА. Станић, Станићка, Даница и Душан.

Станић. Сад мије све јасно! Сад знам зашто,се тако узмувала данас по нашој кући.

Станићка.

да то-ли је и мене толико испитивала 2 5 -

_ Душан. Боме није ни мене поштедила, ! Станић. Но сад хвала богу само кад смо је се опростили једном. Но, верујеш-ли · још и сад у верност твоје „пријатељице из детињства“, или боље рећи свога злог духаг Она ти је увек била искрена, а муж —

Станићка. Не, не верујем! Опрости ми, драги мужу! Сад сам се уверила, да си ти најбољи муж и најбољи отац. Одсад ћу само за тебе да живим и за своју децу. (Загрли ит)

Завеса пада.

»„4—е—>е—___--_-

ЛИСТИЋИ.

СРИСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Отело. Трагедија у пет чинова, написао Ви: љем Шекепир. Прва четир чина превео Г. Гершић, пети А. Хаџић. За српеку позорницу удесио А. Хаџић.) |

Остали емо у позоришту готово до поладванаест; али је било и вредно. Да је приказана трагедија у целини, остали бисмо за цело до два сата · после поноћи, а могли бисмо чути и таквих речи, које нису за свако ухо. Но: и овако смо осетили сав моћни уплив генијалног духа, кад смо му гледали несамртне слике живе на позорници. Велико је уживање Шекепира и читати, ма пи у преводу, где се ипак губе поједине сјајне тачке из орагинала, а камо ли гледати му остварене

Па како му је онда било, кад су му почели будати гује у грудима — та има их еваки човек — које су отровним зубима халапљиво гризле препуно срце његово, а оштрим реповима шибале велику душу његову. Зар се могло онда друкче и свршити!» Та Отело није смрза са Исланда, он је син аФрикански; под жарким сунцем је угледао света, а по. усијаном песку је играо прве игре своје. У њему је нарав лавовска; ни лав неће дирати човека, док није раздражен, али онда тешко еваком. Е тако је и Отело морао смлавити Дездемону, па онда и себе. Како је Ружић Отела претопио у себе, или боље рећи, себе претопио у Отела, показало се на свакој цртици његове игре. Из почетка миран и одан: војник и муж. Он зна само за дужност:

754

идеје, остварене слике, једном речи њега, Шек- војничку и мужевљеву. А кад се у њему проспира, онаквог, какав хоће да се прикаже. · буди сотона — алаје избијао из ужасних очију Насловну улогу приказао је го Ружић. он > 15 је о Рикао из запенутених уста је карактер: Отелов схватио потпуно, те је такав | О8 о ПИЈЕ ЗЛО ле ђав и био, како га је песник изнео. Отело је пре Ка ПБ КА асан“ Је УНОУЖНа о свега миран, озбиљан; он мало долази у додир Ма а ОУ ПР Ор КОЈУ ЈЕ ЈАРЕ Пе с осталим светом, осим званично. Он је безавлен, 777 Ре +. исписати Делу УЛОГУ ВА атримод“ верује сваком, та одрастао је и дозрер је у ве-| == 0 1 НЕ. не ПА читом ратовању, у ком је дознао само за један | 010 А ПУКА АИ тоне мори ВР порок, за кукавштину; остали пороцип нитков- 7“ МЕ а +: 1а је својом „игром баш луци у опште и не. постоје за њега. Он Је пе > 1 Љ ЈА Је О. ар а Мо менит, те мисли, да сви људи морају осећатин |, КОЈИ је 04 Е ти ПИ ЈЕ мислити тако исто, као он. Како му се дакле 2! ов не Па За морале ширити груди, споља тако црне 'а изву- > ен . | Зи 5: па 3 = тра тако беле, кад се уверио, да га младо, чи- У: Ра ма пе 10918 | 704 сто и красно девојче љуби, и то њега. ради, ње- НЕ а ла НЕ и тових врлина, његове храбрости, његове судбине Си И у "а Но ОКАЗа о вакан јеоало, | ради! То је био за њега први часак среће, Он " 79 И Еј -- | је тако безазлен, да се чисто зачудио, што је у себи нашао неко ново осећање, што је нашао п' у себи љубави. О, како се топио у том осећању! |

(Свршиће ве.)

Издаје управа српског народног позоришта. _

_____ ___