Pozorište

27 =

де бђ

одмамити Стенка и против изречне воље пресумптивнога му таста а без опроштаја са вереницом, која такво зло и не слути. Стешко се одушевљено прима хетманске части, коју му на препоруку његове помајке, глоријолом пророчког

вара овенчане Марусе, нуде козаци. Он се још.

није добро ни угрејао на хетманској столици, али ево ти као грома из ведра неба међу њих старога Фрола Гераса. Њега је гласима о козачкој побуни узнемирени Владислав послао да козаке умири кулама и градовима у његово име, по што му је старац оставио ћерку своју као талицу. Док напаћени те тим умудрени Герас паметним збором одвраћа узавреле козаке од резолутне им накане, дотле се млади ватрени Стенко држи да не може боље те му помајка има довољно разлога дичити се њим. Но кад Герас, видевши, да су све жице попуцале, ода, да је глава Стенкове веренице у торби, пређе младога јунака све друго, јер га свега окупира брига за ону, која би неминовно била невина жртва његовој сталности у започетом већ смеру. Те тако се одриче свега. Али сад се растиња стари расти за час букне у живи пламен, Герас с младићским жаром стаје на чело козацима да их води у бој за слободу. Расхетман Стенко хита. у Љубљин до драгане, узастопце за њим ево ти онамо и старе Марусе, свакако у добри час, да за општу ствар спасе снажну Стенкову мишцу. Микла е анђеоском ресигнацијом меће себи на главу трнови венац мученички а Маруса се са рекуперованим Стенком враћа на бојиште. У почетку Март не само да није неодлучан него отворено држи страну издајнику Демиду те се овај у победничком ђору већ маша лепе Микле најпре да је за се придобије а кад то не иде да је уништи. У то Март, за Демида и сувише изненада, хвала поштеној издаји, окрене леђа, свом штићенику и закрили гоњенике те ови продру до непријатељева стана. Кад већ има Микла разлога клицати са ненадана спаса, уносе у Демидов шатор Стенка самртно рањена. Последње му тренутке узалуд хоће подли супарник да загорча сумњом у Миклину чистоту. Већ се чују победнички клици дичне козачке војске те Микла са самртног одра вереникова полети у суврет јуначком свом бабајку но је заустави и за свагда ућутка добро нанишањени удар Демидова ножа. Победоносни Герав клоне на лешине својих најмилијих а мушкобана га Маруса

+= –

теши у пророчком заносу изговореним мементом: Покој мртвима! Нек живи слобода!

Што ми се нарочито допада у „Хетману“, чему се управо дивим, то је вештина, којом је тај Француз умео тако до најмање ситнице доследно да нацрта те по превасходству словенске узвишене карактере, какви су Фрол Герас, Стенко, Маруса, Микла и Мојсије. За тако појетичне ликове могла му је прототипе дати ваљда само Украјина и још Црна Гора Лепо је од њега и хвала му, што се у „Хетману“ својски трудио да буде праведан. Но није ни чудо: Француз је. Та где би иначе ноблеса била код куће, ако не у Француза 2

Премијера Деруледова „Хетмана“ имала је на себи нешто свечаносно. Било је озбиљна мара и прве врсте уметничког заноса до миле воље. Велику је реч водила гарда Лукићеве режије: он као Фрол Герас, гост Стојковић као Демид, Тинка Лукићка као Маруса и бара Бакаловићка као Микла. С њима је држао као Стенко и неутрални Спасић, који по ванредној вредноћи и употребљивости својој угледно места заузима и у Добриновићевој, баш опробаној легији. На мејдан су изашли још и Марковић као краљ Владислав, Николић као Мојсије и Филиповић, као Шмул. Све је текло складно. Лукићевци као да су овом приликом хтели да превазиђу сами себе и ја не могу а да у то име не пожелим: живела нлеменита утакмица! Само се нашао неки „благонадеждан јуноша“, који као да није пристао још ни међу калоне у легији, нашао се у послу да унесе бојаги нешто и комичног елемента па се клибио и у најозбиљнијим моментима. Ако је том искушенику у Талијину храму до хеца по што по то, ја му препоручујем циркус са његовим клонима и глупавим аугустима. Шат онде за њ процвати цвеће ! Г.

СИтТЊИЦЕ.

(Споменик црногорском кнезу Данилу.) Са Цетиња јављају, да ће се месеца јуна ове године открити споменик кнезу Данилу на врх Ловћена, који је израдио Француски вајар. На то свечано откривање позваће кнез Никола

српски краљевски двор, руске велике кнезове и многе друге знатне особе.

Издаје управа срп. нар. позоришта.