Pozorište

| још 1.200 дуката, па о тој великој помоћи | ћути као заливен Бадава беху ева моја журења и трчкарања | у министру и управитељу. Могао сам рећи 6 Хорације: саппиив зш а (певамо тлувима) Министар је тврдоглаво остао при своме; а шта је радио 6 мојим пунктацијама, видећемо | доцније. У највећој тајности изда се управи| птељу поверљив налог, да 10. јунија после пред| ставе (била је недеља и представљан је „бе| љак као милионар“ по четврти пут у дупком | пуној кући) уморне од представе глумце и глумице сазове у облачионице и да их тамо изненади радовним гласом — да 69 избачени на улиму !

То је био" плод министрове а 1006 рх полштике! Хтео је, да се покаже „емертшичан“ и да целу етвар „рашчисти“. М чова је целу ствар и „рашчистио“, тако да се дејство његове „енергичне“ метле још п данас овећа !

Он је јамачно себи уображавао да ће му доцније, кад све буде „„рашчишћено“, требати

вамо малим претом мрднути, па ће сви на у лицу избачени чланови одмах овамо полетети, а он ће између њих да бира: „Овога хоћу, овога нећу !“

Али, на жалост, није тако испало. Они, који ву нас одмах напустили, били су управ они, бев којих никако нисмо хтели остати, И који нам се ни до данас нису вратили (Мандровић, Ружић). Није ни могло бпти иначе. Ко тресне огледалом о земљу, нека се не нада, да ће се оно разбити у саме правилне фигуре.

Они, који ву овде остали п чекали, шта ће бити се повориштем, злопатили се пуних девет месеци (од 10. јунија 1878. до 7. марта 1874.) | Ва то време заборавили су их — што но реч — и Бог и људи. Министар није имао ви воље, ни времена, да се брине за таку маленкост, као што је била судба оноликих породица којима је хлеб одувео ИМ управитељ је мирно епавао, а зашто и не би“ Та њега, главнор виновника толике несреће, није ни глава заболела !

(Наставиће се).

—-- он аб

| СТПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Цитанин. Позоришна игра у 5 чина. с певањем и играњем, од Е. Сиглигетија, посрбио Ј. М. Шимић, за позорницу удесио А. Хаџић, музика од А. Милчинског).

11. Фебруара о. г. приказан је на нашој позорници „Циганин“. Та позоришна игра јако је омилела нашој публици, која увек напуни позориште кад год се даје „Стари Цига“ и никад не пропушта а да допадању свом не да жива | и бурна израза. Тако је то било увек досад, па | тако је било и сад. Највише је одликовала публика изазивом г. Лукића, Циганина, па ћер му Ружицу, г. Марковићку. Обоје су тоу потпуној мери заслужили, јер су уложили били сав свој лепи дар и озбиљан мар, да улоге своје задахну | правим животом, па су у томе потпуно и успе ли. Добар је био и г. Васиљевић, као Ђорђе, а тако исто и т. Марковић, само што је он још и лепо отпевао песме своје. И све млађе снаге, као: г. Миловановић (Градић, спахија), г. Миловановићка (Ракила), г. Милићевићка (Евица), до-

бро су се држали, а и еви остали, (а било пх је тога вечера доста ва окупу на позорници) учивили су све, што су могли, те је тако и цела представа испала врло добро, а тако исто ипе вање. Особито се допала песма у мешовитом збору: „Та не боли цвеће“, па на свршетку коло, које се морало на бурно захтевање раздрагане публике поновити, а то није ни чудо,. када наша позоришна дружина игра коло тако живо, ватрено, карактеристично и лепо, да бисмо ва могли гледати до беле зоре.

У позоришту смо видели овога вечера доста странаца, који су били дан пре на Милетићевој прослави, па су, сигурно заостали, да виде представу у нашем позоришту. Тако смо видели у једној ложи нашег Змаја, у другој нашег песника Драг. Ј. Илијћа, а у трећој дра Славка Милетића, милог и драгог сина српског дива Светозара Милетића. 0.

(Прилози ерпском народном позоришту: 1. „Вадруга за међусобно помагање и штед-

4 = 6

ЈЕ Бе