Pozorište
ЦЕ Зе
|
| 16
гледишта, према томе, да л се једно или друто гледиште изабере. Однотај глумца према публици, узет с његове најодличније стране, денива се на земљишту уметничко-естетичког гледишта. Шри том нас наравно највише интеревује, како се тај одношај развио у наше доба, пошто емо ми овде у Немачкој већ више од једног столећа пробавили у поворишном уметничком раду. Али, пошто садашњост није поникла од саме себе нити се оснива на самој веби, пошто је она исто тако резултат наше сопетвене историје, као што се она _делимице Као такав резултат туђој култури приказује, то се у том послу по каткад, неће моћи избећи ни петоријеки освртаји. Тако се, ето, уметничко-естетичком тледишту придружује већ и ис торијско гледиште. А из историјског гледишта дало би се извести и воцијално-друштвено тле. диште, а то посматрање вредно би било расправити, особито е погледом на то, што бе перед или услед социјалне еманципације глумачког сталежа све до наших дана опажа развитак уметничког позива. У блиској свеви 6 тим последњим тгледиштем стоји онда још једно, које бих назвао административним То ве тледиште пре свију других неће моћи обићи, јер је позориште као и свака установа, којој је потребна материјална основа и код које се — да се јасније изразим —- морају приходи по из далци у складу одржавати, морало себи ва своју пословну страну дати и пословну ортанизацију. Многа поворишта и имају само пословну крајњу цел, премда, хвала богу, не сва, а на рочито не у Немачкој, али се та пословна страна позоришта мора такођер додирнути при пре“ треву одношаја између глумца и публике. И најпосле прикључује се ко евима тим гледишти“ ма још једно, које морам назвати психолошким
гледиштем, јер је јасно, да они нежни, лако покретљиви, али по каткад врло жестоки и јако осетљиви, али п тешко објашњиви одношаји песника према глумцима, глумаца према пубдици, публике према себи самој и опет према глумцима и песнику натраг — иду из дупе ју душу: из душе песникове у душу глумчеву, из његове у душу публике и из ове опет натраг у душу прикавивачћ, —- све су то дакле по-
највише појаве и утецаји, који се код СВИХ
оних. који их примају и осећају, претварају и стапају у тренутне пзјаве или ну трајне утиске. При томе се може опазити, да душа, индивидуума психичке утиске под саввим друтим законима прима, прерађује и враћа, кад тај индивидуум има сам да изврши ту душевну радњу или кад исти тај индивидујм Исту душевну радњу има да учини у дрултву са стотинама или хиљадама других индивидуа. Душа еваког појединог индивидуума, који се у већој којој маси налази, није наиме у том стању не само ваевим слободна, него је управо више шли мање од тога зависна —— бар за трајања позоришног вечера од тога зависна ___ како већина те масе душевне утиске прима, прерађује и враћа, тако, да кад позориш“ ну публику у њеној целини лодвргнемо пбиХолошком посматрању, не можемо више говорити о психологији индивидуа, него 0 поихологији масе. Колико се лакше покреће, руководи и распаљује у сваком правцу психа (душа) маве, него пепха појединог индивидуа, 0 томе ћемо доцније још говорити. У осталом та чињенипа даје се већ тиме лако доказати, што ве у пуној кући мното лакше и брже изазове одобравање или негодовање, него кад је 1080риште слабо посећено. То показује искуство сваке позоришне представе.
(Наставиће се).
ПИСЗАЋИ.
Пе
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. (Радничка побуна, позоришва игра у 5 чи на с певањем, написали Е. Сиглигети и А. Ба лаж, превео и за српеку позорницу удесио Ст
говорило
Дескашев, музика од Д. Јенка; приказана 18. Фебр. (1. марта) 0. Т.) | !
Много се већ ишбало, а приватно у друштву и говори о задатку позоришта У
А ЊЕ ава Бе