Pozorište
==
зМ
а 60
време одсутства чикина његов синовац по договору са пријатељем евојим Свистуновим изда целу кућу разним партајама под кирију, како би износом те кирије могао исплатити једну своју меницу. Те партаје чудно међусобно контрасти: рају. Ту је песник Передовиков (г. Душановић), ту музикант Вихрев (г. Стефановић), ту оперна певачица Ваљницка (гтђца Ј. Весићева), а нада све породица Бобрикова Степана Степановића, то јест отац (г. Добриновић), његова жена Наставија Ивановна (гђа Васиљевићка) и њихова кћи Марица (гфца Ђуришићева). У кући остају Савићев слуга Петар (г. Илић) и елушкиња Лиза «фца Туцаковићева).
Међу партајама догађају се комични призори. Нервозни књижевник Передовиков не може да издржи рикање певача Вихрева, док му најпосле Гранитов не даде неке запушаче за уши, услед којих ништа не чује, па их се после једва ратосиља. У певачицу Ваљницку заљуби се стари Ден Хуан Бобриков, плаћа њене рачуне кројачици и сања о „гбђе-а-фбје зопрет-у“ с њоме, дакако иза леђа своје љубоморне жене. Али и Гранитов заљуби се у Марицу, која му враћа љубав. На једном љубавном састанку ухвате их родитељи Бобрикови, и мој Гранитов мораде пристати на заруку са Марицом.
Али и Бобрикова постиже казна за његово,
ради његове комичне фигуре и старости, кКоМиЧч-
но Дон-Хуанство. Ухватише га у прави чав, баш.
на домаку циља, кад је ишао да „Ббге-а-1бје“ супира ва Ваљницковом. Жена-хоће да му очи ископа и да се од њега развенча, проглашујући га покојником. Шаље по адвоката, али у предсобљу нађе Галкина, који се мало пре е пута повратио, док још пре њега дођоше и жена му и кћи. Комисионар Скалкин (г. Илић) поджиже и нехотице љубомору Галкинову, приповедаЈући му један „шбје-А-(еје“ међу Бобриковом и певачицом, коју он сматраше женом Галкиновом. Коначно дође до објашњења, до веселог свршетка и до опроштења бедном Бобрикову, који обе-
ћава, да се никада више неће упуштати у љу бавне пустоловине.
У комаду има управо реалистички верних призора из живота, као она екзекуција код певача Вихрева у соби књижевниковој. Оно нешто ласцивнога елемента ублажује се казном криваца. Шта ћемо, ни у руском модерном комађу нема
превише крепости, већ више тога где се сати. ром жигошу погрешке и слаботиње људске. Игра бијаше жива и уз мале изузетке дотерана у појединостима и у целоста. Најкомичнију улогу Бобрикова приказао је г. Добриновић тако, да није могуће боље. И маска и гримасе и покрети, све је то права уметничка креатура у својој струци јединог Добриновића. На свом месту били су и остали вредви наши глумци и глумице, тумачећи сваки своју улогу на потпуно за: довољетво публике; па свима припада хвала, да смо се те вечери лепо позабавили. Сваки је своје допринео, да предетава у целини и појединостима, лепо и складно ивпадне. Ј. Хр.
О ИОАНСИ ЦЕО
(Страшно) Расплакала се испрошена девојка, а мати је теши:
— Лудице моја! Немој плакати, није то тако страшна ствар: удати се! Ето, и ја сам се удала. па нисам плакала...
— Лако је било теби! Ти си се удала за тату, али ја... ја полазим за туђива.
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. (Ред позоришних представа).
У уторак 5. (17.) марта први пут: „дадушне жене“. Шаљива игра у 4 чина, написао Адолф Ларонж, превео Милан А. Јовановић. (У корист сиромашних српеких вероисповедних. школа у будинској епархији.)
У четвртак 7. (19.) марта : „Марија Стјуар-
това“. Жалосна игра у 5 чинова, од Ф. Шилера,
превео 6. Д. К. (У новом нарочито за овај комад зготовљеном оделу).
У суботу 9. (21.) марта: „Кир Јања.“ Шаљива игра у 8 чина, написао Ј. С. Поповић. Пре тога: „Мартија пикета.“ Шаљива игра у 1 чину, по Мајеру и Фурнијеру превео Филип Оберкнежевић.
У недељу 10. (22) марта: „Балканска царица.“ Драма у 3 чина, ес певањем, написао Никола 1. с одобрењем песниковим за позорницу удесио А. Хаџић, музика од Х. Дубека. (Представа за народ с обаљенимценама.) 5
Издаје управа срп. нар. поворишта.