Pozorište
= |
8
+
–ееоа У НОВОМЕ
САДУ У УТОРАК 31. ДЕЦЕМБРА. 1896. #ољ—
ЈИ ||
о 6ње
пр ф-
+; ПОД. 21 У
а Ар а
И
МЕ
100] 5.
ИН
|
УРЕЉУЈЕ А. ХАПИЋ.
Излази ва време бављења поворишне дан пут на по табака.
дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је— Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —
нешто 0 РАДУ НЕКИХ СЛАВНИХ КЊИЖЕВНИКА.
За најплоднијег светског писца сматра се драмски песник, Лопе де Веа. Прву своју комедију написао је овај даровити књижевник када беше истом у дванаестој години. И од то доба, па све до смрти своје (преминуо је у својој 78-ој години) радио је непрекидно.
После њега, по плодности, заузима прво место Александар Дима, који је око педевет година истрајао на књижевном пољу.
Међу словенским књижевницима, по количини рада, прво место заузима Јосиф Итњатије Ерашевски, први романсијер пољеки, и из новијег доба најплоднији писац светски. За њега веле библиографи пољеки, да је за педесет година свог рада написао две стотине и тридесет дела, која садрже на четири стотине и четрдесет опсежних свезака, не рачунајући ту његове ситније радове, као што су: журналистични чланци, различите публикације, дописи итд.
да Хајнва, опет, зна се, не само да није био веома продуктиван, него је шта више, врло споро радио своја дела. Тако је по неку песму своју поправљао по неколико недеља и једино том његовом брижљивом раду има се приписати, што је Форма у његовим песмама била онако лака. То је отуда потицало, што је био нервозан
пи узбудљив, а патио је врло често и од
главобоље. Више пута, од повеће пееме, није остало више од неколико редова, а, каткад, само основа пили споредна мисао.
За Шилера, приза сам Гете Еркману ово:
Походиви ј једном Шилера, не застанем га дома. Како ми жена његова рече, да ће се скоро вратити, седнем за његов
писаћи сто, да нешто прибележим. Убрзо осетим, да ми је нешто веома непријатно, што се на мах окрене на горе, тако, да за мало не изгубих свест. С почетка не знађах, чиме да објасним то своје необично стање, док у томе приметим, да из чикмежета, крај мене, излази тај тежак мирис. Отворим Фијоку и кад тамо — нађем у њој пуно јабука у пола трулих. Приђем брзо прозору да би добио чиста ваздуха, те се, на тај начин, опет освежим. За тим уђе жена Шилерова и рече ми: да та Фијока вазда мора бити пуна јабука, које труну, јер Шилер, без тога мириса, не може ни да ради, ни да живи.
Када је писао последњи чин своје тратедије: „Марија Стјуартова“, веле, да су сви у његовој породици морали ићи у црно одевени. А кад је радио „Валенштајна“, вигда не пропушташе прилику, да посматра војничке смотре пи вежбања; жена његова мораде му на дому певати само ратне песме.
Лесинг је такођер своје драмске радове споро израђивао, и то тако, да један њетов живопиеац тврди, да је своју „Мину Барнхелмску“ писао по три реда дневно. Поправљао је и поправљао необично много. А ево шта вели сам за се у својој „Хамбуршкој Драматургији“
„Нисам ни глумац, ни песник. Истина, много пута указује ми се та част, јер ме сматрају за песника; но то једино с тога, што ме добро не познају. Из неколико
| драмских покушаја, којима се осмелих, не
би требало судити тако много. Није сваки онај живописац, који узме у руке кичицу и боје. Најстарије покушаје своје написао сам у добу, када вољу и лакоћу сма-
ЈАКИ ОДЕ евеи ИМВИНИ | дни Ва А ЕВА == +