Pozorište

У овој години учињени су позоришту ови завештаји: 1. Михајило Лефтер из Сегедина завештао је 100 Фор.; 2, Терезија Остојићка из Суботице оставила је легат од 1000 Фор.; 3. пок. Север Нинчић из Ст. Кањиже наредио је, да српска пркв. општина у Ст. Кањижи има позоришту сваке године из његове оставине исплаћивати по 15 Фор.; 4. Сава Ђорђевић из Перлеза оставио је легат од 500 Фор.; 5. Стеван Антоновић из Липе оставио је легат од 100 Фор.

Имање пок. Стевана Бадрљице из Сенте продато је на јавној лицитацији за 74.298 фор. Лицитација је одобрена. 'Гај новад издан је под камату, а приход се троши на позоришне цели. — На тај завештај плаћено је 818 Фор. 18 н. наследне пристојбе.

Глумац Васа Марковић из Срп. Чанада померио памећу. Позориште му је кроз 2—3 године у том болесном душевном стању давало месечно припомоћ од 10 Фор., која је шиљана ошштини чанадској.

Године 1883:

Цок. Ђена Брановачки из (енте оставио је позоришту 20 диштриктскиг ланаца земље у Сенти, као закладу под именом: „Задуждина ене Брановачно ч жене му Иде рођ. Вујићеве“. Позориште не може ту земљу продати, него само приход трошити. Том земљом рукује повереник друштвени у Сенти др. Стеван Малешевић.

Пок. Јулијана Ковачићка рођ. Стиљанова из Мола завештала је позоришту 40 дистр. ланаца ораће земље у Сенти као закладу под називом: „Оавештај Јулијане Ковачићне рођ. Стиљанове ч жужа јој Јоце Новачића“, но под условом, да ту земљу ужива њен муж, а после смрти његове да припадне позоришту.

Даљи завештаји у овој години: !. пок. Ђорђе Вуков, трговац из Т. Бечеја, оставио је позоришту један део своје куће. Путем поравнања добивено је у име тога завештаја од браће (Стајића, наследника завештачевих, 300 Фор.; 2. пок. Катарина, Ђорђевићка рођ. Јорга у Новом Саду, супруга народног добротвора Симе 'Борђевића, оставила је легат од 100 Фор.

Честита Штедионица у Вуковару прило-

жила. је 50 Фор. и од тога времена прилаже све до сад од свога прихода позоришту годишње по толику или мању своту прилога.

Године 1884:

Пок. Радивој Ковачевић из Аде оставио је легат од 100 Фор.

Поздрављена је 50-годишњица песника нолив; Злај Јована Јовановића.

Послан је брзојавни поздрав приликом отва· рања чешког народног позоришта у Прагу.

Кад је „Матица Српска“ 10. (22.) јуна 1884. славила оО0-одишњицу књижевнога рада дра Јована Суботића, предан му је, преко нарочитог изаеланства, сребрн дивит и златно перо као вишегодишњем начеонику овога друштва и писцу позоришном.

Требало је издати позив на народ ради уписивања у чланство овога друштва; али пошто је година била неродна, одложено је за боља времена.

Године 1885:

Поднета је варошком предетавништву новосадском представка е молбом, да овоме друштву бесплатно уступи варошко земљиште „Хан“ за градњу сталног позоришта.

Глумац Марко Суботић преминуо у Панчеву.

Завештаји: 1.) Кнез Александар Карађорђевић завештао је легат од 1500 Фор.; 2.) Христофор Шифман, земљемер у БанатКомлошу, оставио је годишњи легат од 200 Фор., који „Матица Српска“ из његове

Фундације сваке године исплаћује; — 8.) Ђура Ненадовић, трговац из 'Титела, завештао 1000 Фор.; — 4.) Јова Радуловић,

варошки чиновник у Н. Саду, оставио легат од 100 Фор,

Знаменит завештај учинио је позоришту пок. Гавра Јанковић, грађанин из Арада, који је оставио своју кућу на епрат у Араду и виноград у Бороку, под условом, да то припадне позоришту, као засебан Фонд за потребе позоришне, после смрти нећака му Ђорђа Лукића из Арада, који је и сада у животу.

Закупништво „Бондина театра“ у Дубровнику тражило је, да наше позориште дође тамо на 30 представа. Ма да је управни одбор био вољан да испуни ту жељу дубровачкиг (Срба, али се то није могло

–

У +