Pravda, 03. 11. 1932., str. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦКНА 1 ДИНАР

БРОЈ 308

<>1ласв се примају у алииннстраинјв ВлаЈк вићева 8. Чековии рачун код Ноииан.ке ШIг Јиоииае бр. 53.220 ТЕЛРФОН АДМИНИ СТРЛЦИЈР 25-651.

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК, 3 НОВЕМБАР 1932 Г.

Уредништво: Влајковићева 8. Месечна претплаЈа за нашу земљу 20. дин., за аностраиство 50 лии. ГЕЛЕФОНИ РЕДАКЦИЈЕ: 25.555. 25^52. 2^556, 25.558. 25.553. 25.554. — Рукописи се не враћаЈу.

ГОДИВА ХХУШ

=.3

РЕОРГДНИЗДЦИЈД СВЕТСНЕ ПРИВРЕДЕ

(НАПИСАО: АРТУР ХЕНДЕРСОН, БИВШИ МИНИСТАР ПОСЛОВА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ.)

СПОЉНИХ

Светска, мЗеђународна прнвредна конференција састаће се почетком ндуће годнне у Лондону. Њен главни задатак је да нађе пута и начина да с< међународном акцијом ублажи или сасвнм уклони данашља страшна прнвредна криза. Оваква конференција требало је да се одржи већ ино го раннје! Много се одуговлачило с проблемом ликвидације привредне крнзе у свету и штетне последице тог одуговлачења већ се осећају данас у свима земљама. Потребна је једннствена интернационална акција, потребна је и свесна, разумна контрола, пуна у борби на сузбијан»у економске депресије. Али ова акцнја може да буде успешна само у оном случају, ако је буде водило Друштво народа. Много се нападало на ауторитет ове међународне установе, па, ипак, то је данас једина велика, интернационална институција, која може нешто да учини баш зато пгго ужнвз велнки ауторитет. У оквиру европске конференције (комитета Друпггва народа), којој је претседавао пре годину н по дана Бриан, усвојен је опсежан план о осннвању Међународне кредетне банке за пољопривреду. У исто време основан је и један финансијски комитет, којн је нмао да се постара о новчаним средствима за оснивање ове велике банке. Поред тога, основан је и комерцнални комитет, који је требало д% се стара о регулацији међународних царннских питаља. - Тадања лабуристичка странка Је предложила да се "царинаси рат мећу народима обустави или бар ство ри за нзвесно време примирје. Неки су у европском комитету Друштва народа били за то да се сва питања прво изнесу пред пленум Дру штва народа, а неки, међу њима Бри ан и ја, тражили смо да се одма< сазове и одржн велика светска прч вредна конференција која ће директно решити сва та питања. Али повлачење тадање лабуристич ке владе омело је овај лепи план и светска конференција, по замишљеном плану, ниј* одржана. Отада је умро Бриан, много што-шта се нзменило, политичке, привредне и финан сијске прилике су се у већини еврол ских земаља углавном погоршале. Морало је да прође више од годину и по дана, па да се увиди потреба одржавања међународне светске привредне конференције. Крајње је време да се спроведе ра дикална реорганизација светске привреде. Идућа, јануарска светска привредна конференција која ће се одржати у Лондону, не сме разочарати свет. Ако се на тој конференцији не постигне споразум, ако се и та конференциЈа — као досадање — буде разишла без видног и реалног резултата, тада ће свет понова бити озлојеђен и неће више никако веро вати у успех нових међународних конеференција. То разочарење ће бити у исто време и нов, јак удар за саму светск/ привреду и међународни положај ће се погоршати, постаће гори него што је икада био. Можемо ли од нове светске привредне конференције очекивати ствар не резултате, позитиван успех, побољшање и знатну реорганизацију светске привреде? Можемо се томе надати, јер су поједине владе европ скнх држава најзад увиделе да одуговлачење само шкоди и да без спо разума и сагласне акције ништа нема. Енглеска влада ће, са своје стране, све учинити да се успех конферениије обезбеди. За то је она и пре длагала да се светска привредна кон ференција у јануару 1933 одржи у Лондону. Сви чланови енглеске владе, сви угледни политичари и привредници Велике Британнје, желе нзјактивттје да сарађуку на реорганизацији светске прнвреде. Велика Бритаиија има ту да нгра главну, во дећу улогу. Старе _методе рада међународних конференција морају се овом прили ком сасвим изоставити. Видело се да те методе не доводе успеху, само ком пликују дискусију и отежавају доношење сагласне одлуке. * Ме))\ -нзјважннје програмске тачк« рада будуве светске прнвредне конференције у Лондону, мора спада-и решење валутарног и банкарског пи-

тања. У том погледу све земље морају постићи споразум, Јединствену одлуку. Валутарна политика се мора подврћи реформама, јер без те реформе нема повољног решења економске кризе. Први кораци на том пољу морају бити: повишење цена свиЈу сировина у свету, затим омогућење сталне међународне економсне сарадње.

Г. Хендерсон

У ову сврху резол>т1ије нису довољне. Није реч о-теоријским одлукама, које у пракси не могу да се спроведу, потребно је да све одлуке светске 1Џ>нвредне конфереНције добију ко!т<ретаи облик, да (се вози ох!>"чна политика, која ће\довести до пуног успеха. Банка за међународна плаћања мора дОбити шири делокруг. Ако буду потребне гарантиЈ^ од страна појединих влада, те гарантије треба пружити без устезања. Оно што је свету данас потребно, то је снижење царина у целом свету и ухлањање свију вештачких граница, које коче међународну трговину. У том погледу се мора постићи општа сагласност. Треба створити привредни устав света и тога се устаза морају у будуће придржавати све земље света. Што се тиче енглеске владе, она може у великој мери да допринесе позитивним резултатима светске привредне конференције. У њеним рукама је решење многих питања, која засецају у сферу реорганизације свет ске привреде и од добре воље и разумности господе у енглеском кабинету зависн успешан почетак у раду на пољу светске привредне реорганизације. Ако енглеска влада на јануарској конференцији у Лондону буде уложила макснмум своје добре воље н максимум свога уплива на остале вла де, ми с пуно права н наде можемо очекивати да ће у току 1333 године почети знатно оздрављење болесне светске привреде.

Г. ЕРИО У МАДРИДУ

„Ви једна држава ннје внше учнннла, каже г. Ернв, за олште нзмнрење од Францусне"

— Г. ЕРИО ИЗЈАВЉУЈЕ ДА РЕВИ ШТИНУ СТВ.АРИ И ДА МАДРИД, 2. — (Б. нзв. „Правдп"). — Претседник владе г. Ерио синоћ је примно претставнике штампе. Велики број француских н шпанскнх новинара сакупио се у француској амбасадњ Новинарима Је г. Ерио изјавно своЈу захвалност за онај ванредно срдачан пријем на коЈи Је наишао код шпанске владе н мадридског станоннштва. Затим Је г. Ерио опоменуо шпанске новинаре да не наседну са вестима о тобожњим воЈннчким мотивнма његовог пута. Такве лажне вести изнесене су и у плакатима, који су излепљенн по зидовнма Мадрида. Треба испитатн одакле долазе такве вести, које чак тврде да нису искрене мирољубнве намере Француске. Г. Ерио Је обратио пажњу новинарима да сада постојн јака пропаганда у свету против Фрадцуске. — Француска Је била увек великодушна. Треба потсетитн само на концесије које Је Француска учинила у питању репарација и приликом евакуисања Рајнског подручја. Француска, наставно Је г. Ерио, неуморно ради на обезбеђењу мира и управо сада је израђен већ трећи план о разоружању, који ће бити поднет осталим народима да би се омогућнла организацнја мира. Ни Једна држава, нагласио Је г. Ерио, није више учинила за опште нзмирење, него Француска. На крају Један шпански новинар уттитао је г. Ериоа, да .тн би Француска дала пристанак на ревизију ВерсаЈског уговора у оогаеду ратне кривиле Немачке. Г. Ерио је из.-авио да таква ревизија шшп- т. менила суштину ствари и да Је нсторнја једина позвана да о томе да свој суд. После овога пријема приређен Је банкет у францускоЈ амбасади. Банкету Је прнсуствовао и претседник шпанске републике г. Алкала Замора. • Данас ће г. Ерио и чланови птанске владе потписати известан броЈ конвениија, у првом реду сооиалне н привредне прнроде.

ЗИЈА ВЕРСАЈСКОГ УГОВОРА НЕ БИ НИ МАЛО ИЗМЕНИЛА ЈЕ ИСТОРИЈА ЈЕДИНО ПОЗВАНА ДА ДА 0 ТОМЕ СУД —

СУ-

Г. Ерио НЕМАЧКИ КОМЕНТАРИ БЕРЛИН, 2. — (Б. изв. „Правдн"). — Немачки листови доносе нзјаве г. Ериоа и додају да је г. Ерио говорио пред новинарима у једном тону узбуђења и разочарања. Изгледа, пи ше „Матен" даље, да Је г. Ерио изненађен реакциЈом, коЈу Је нзазвао његов пут. Ова реакцнја Је изазвала свакћко у политичкнм крут&вима пре терано незадовољство. Свакако ће француско посланство у Мадриду сносити одговорност за недовољну припрему овога пута. ЕНГЛЕСКА ВЛАДА У ЈЕДНОМ МЕМОР.АНДУМУ ИЗНЕЋЕ СВОЈ РАД НА РАЗОРУЖАЊУ ЛОНДОН, 2. — (Б. нзв. „Правди"). — Енглеска влада сада марљиво спре ма Један меморандум, у коме ће пред целич светом изнети рад енгле-

ске владе у питању разоружања. Синоћна седница владе била је у целости посвећена овом питању. У владнним круговима влада уверење да се Немачка неће дуто протнвитн своме повратку у Женеву. На рочито се велике наде полажу у састанак којн ће се ускоро одржати у Берлину између америчког делегата г. Девис Нормана н миннстра спољних послова г. Нојрата. ПИСАЊЕ Ф.АШИСТИЧКЕ ШТАМПЕ РИМ, 2 новембар. — (А. А.). — Италијанска штампа живо прати енглеско-америчке поморске преговсре. „Лаворо Фашиста" сматра да је по сетом шефа америчке делегације мз конференцнји за разоружање г. Нср мана Девиса у Лондону, учињен з::а тан корак ка општем споразуму :а решење питања поморског разоружа ња. „Прнхватајући енглеско — аме^ чке предлоге, каже се >т -оменуто»: листу. Италија ће имати Да поднесе велике жртве у извесним категорија ма ратних бродова. Тешкоће на које се сада нанлази у погледу поморског разоружања биће преброђене ако све државе учине стварне жртве, жртвујући и своЈе сопствене интересе. Италија, као и све остале велике силе, тежи да одржи свој престиж у свету. Спољна по.^?тика фашистнчке Италије дечантује Да постоје тајне војничке конвенције нзмеђу Италнјг и других сила". „ЖУРН.АЛ- О РАЗГОВОРИМА Г. ЕРИОА ПАРИЗ, 2 новембра. — (А. А.). Бавећн се разговорнма коЈе Је претседннк француске ВЈ^де г. Ернс озих дана воДио са члановима шпанске вла де, г. Жо Лондон у „Журналу" тим поводом, нзмеђу осталог, вели: — Г. Ерио јв имао прилике да са шпанским држгвннцима измени гледишта у погледу прсблема којн сс с једне стране тичу чисто француско« шпансккх оДноса, а с друга стране става који ће обе земље које подјед нако желе Да раде на миру заузети на Конфернцнјн за разоружање у Женеви.

МЕМОАРИ КОНСТАНТИНА ДУМБЕ

Дмерична штампа ошуро напада немачког војног аташеа фон Папена за увреде нанете америчном народу — ХАПШЕЊЕ НОВИНАРА АРЧИБАЛДА, ПЛАЋЕНИКА ЦЕНТРАЛНИХ СИЛ.А. — 0БЈ.А2ЛИВАЊЕ ПОВЕРЉИВИХ ПИСАМА НЕМАЧКЕ И АУСТРОУГАРСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ. —

—с о—

31

Забрана манифестација на дан оржавног лразннна у Бечу — Протест социал-демократа. БЕЧ, 2. новембра. — (Б. извештај „Правди"). — Најновнји проблии коЈи сада занима врло обилно аустрнску јавност јесте кгко Да се просла ви 12 новембар, досадањи аустриски државни празник. ОваЈ дан Је досада иарочито црославл»ало аустрнско радништво н соцнал-Д емокргт ска странка сваке године ;е приређивала у Бечу велику поворку. Пошто Је влада пре неколико недел>а забранила даље л ем °нстрације со циал-демократа н нацнонал-социалнста, иастаје сада питање да ли се ова забрана оДносн и на уобичаЈену манифестацнју радннка на дан држав ног празннка. „АрбаЈтер ЦаЈгунг" данас објављу је оштар проглас уперен против влаДе н најављуЈе велику Демонстрацију радника 12 новембра. Национал-социалнсти, међутим, изЈавлуЈу да неће допустити да се са социал-демократима прави изузетак н онн сада прете великим демонстрациЈача и вередима на дан 12 новембра. Због такве снтуације влада ће сва како забранити сваку манифестацију на дад државног празника. Прнреднће с_ само Једна ззанична свечаност.

Ово пиомо послао сам по сехрета ру фон Хедригу на палубу „Ротердама" и замолио да .га преда Арчибадду. Нагласио сам да је ово писмо веома важно. Јавио сам Арчибал ду да експедиција није толико важ«а, али мало писмо, упућено барону »Бурману, по сваку цену мора да уништи. Био сам убеђен да ће Арчибалд ово учинити, тим више, што сам добро познавао његове мађиони чарске слособности. На жалост овај пут сам се страховито разочарао. Показало се да је мистер Арчибалд лакомислен. Он је дао позерљиза пи сма на чување у касу како би у Фалумту отклонио сумњу енглеских вла сти. А мало пнсмо, уместо да га сакрије у нежој књизи бродске библио теке задржао га је у своМу џепу. У Фалмуту су га ухапсили и нашли у џепу судбоносно писмо. Нађена су у касн и остала писма и до-кументи, који су доцннје објављени. Ово хапшење изазвало је у Лондону огромну сензацију, а у Амери ци праву узбуну. Сви листовн објавилн су детаље ове афере. Напра вио сам једну грешку. У оној брзнни описао сам у писму Буриану могућности устанка у Бетлехему. Штампа је искористила реч „устанак" и уместо да га тумачи као штрајк, заменила је ту реч са рево луцијом. Оптужили су ме да сам са осталим аустроугарским консулима имао намеру да у Питсбургу, Сан Лу ■ју и т. д. организујем побуне и штрај кове. Сматрали су нас за кривце ма лих експлозија у фабрикама муни ције, иако је то бнло дело немачких радника. Америчка штампа, која жн ви од сензација искористила је ову аферу и изразила жаљење што сам због Арчибалдовог случаја ја којј

промитован уместо грофа Бернстор фа. Публика је дознала да је немачки војни аташе фон Папен спречавао лиферовање оружја Антанти. Америчка штампа нападала је специално један став из његовог пнома, које је написао својој жени: „Ја сам увек говорно о овим г.тупим Јенкиима..." Карактеристнчно је да је ово писмо највише теретило фон Папена и оно је дош;.!;е у целинн објављено. Већина мојнх писама није објављена, већ се само стварао аакључш као на пример: приватно писмо г. Ннколе Думбе великој кнегињн о сакупљању прнлога за Црвени крст. У штампи су се појављнвале моје карикатуре и карикатуре моје жене. Нападн штампе постали су ми досадни и за то сам одлучио да отпутујем у Вашингтон и државном секретару Лансингу објасним свој став. Одлучно сам да Лансингу покажем телеграфско упутство моје владе, које се односило на наше раднике у Сједињеним државама у оН^м фабри кама муннције, које су ту муницију лиферозале савезннцима. Поззао сам се на чињеницу да су мојн француски, италијанскн и енглескн колеге предузеле све да своје земљаке, који су радилн у тим фабрнкама, осло боде и пошаљу V отаџбнну да активно учествују у рату. Ми смо у ствари хтели да нашн људи односно радницн не раде у фа брикама, које су. нашим непријатељима лиферовале муницију. Мнстер Лансинг. се позивао на то, да се у Бетлехемовим фабрикама ради за емеричку Унију. Ја о то ,ме ,нисам имао појма. За то сам гарантовао да о некој органнзацији штраЈ "кова ннје било говорд.

Демонстрације н хапшења у Пондону

ЛОНДОН, 2 новембар. — (А. А.) — И вечерас је опет дошло до сукоба између полицнје и незапослених радника. Полицнја Је нарочнто морала енергнчно да интервенише на Трафалгер скверу, чиЈи Је простор био очншћен за дза минута. Вечерас у 23 часа простор пред парламентом понова Је имао своЈ нор малан изглед. У везн са вечерашњим нереднма из вршена су нова хапшења. КРВАВИ СУКОБИ, ХАПШЕЊА ЛОНДОН, 2. новембра. — (А. А.)У вези са поновним суковима до коЈих је данас дошло нзмеђу незапослених радннка и полицнје у Лондону, саопштаваЈу се следеће поЈединостн: Знатна маса демонстраната стално Је покушавала да се приблнжи парламенту због чега Је полнциЈа морала да ннтервенише. У ХваЈтхелу, улици у којоЈ се налазе внше министарстава, такође Је дошло до сукоба, а нсто тако н недалеко од Сенотафа, т. ј. гроба Незнаног Јунака, где ј> полицнја морала да изврши јурип! и демонстранте растера. На Трафллгар скверу демонстрантн су бацаг.а каменнце н флаше на полнциЈу, а на Једном делу кеЈа у гужвн манифестантн су преврнули два аутомобнла. Извршено ]е внше хапшења. Прозори на многпм зградама су полупани. Незапослени радници покушали су да одрже више зборова у разним квартовима Лондона. На једном од тнх зборова демонстрантн су ухватилн двојицу новинарл коЈн су своЈнм редакциЈама телефонски давалн извеиттаје н тек на интервенцнју по.тиције ојш су отетн од светине. Полнција је н даље у прилравности, ра стура скупове демонстраната н око зграде парламгнта одржава ред, не дозвољавајући ннкоме приступ. У неким суксбнма подцција )е норала да употребн гумене палнц^