Pravda, 03. 11. 1932., str. 2

СТРАНА „

ПРАВДА, 3 НОВЕМБАР 1332 ГОД.

бро„ т

Фашнсгкчке свеманости

РИМ, 2. новембра. — (АЛ.). — Ја»љају нз Брешчнје да је претседник владе г. Мусолини на свепан начин предао данас саобраћају један тамошн»и новн трг званн „Трг Победе". Г. Мусолинп Је том приликом одржао говор. Овој свечаностн присуствовало Је неколико десетина \ил>ада фашнста

Францусна привредна лолнтнна ЖЕНЕВА, 2 новембра. — (А, А.). У току сеЈшиие привредног поткоинтета припремног одбора за светску привредну конференцију, француски претставннк г. Ебел рекао је између осталог, да је Фралцуска нмала да бира између трн прнвредне полјвтике: 1) да подигне своје царинске та рифе н прибегне чисто протекиноннстичкој политнци; 2) да нађе неко средње решење двостранн-м споразу %:нма са појединим државама; н 3) да шнром отвори своје гранние. да тиме допрниесе неком пршилном оживљавању трговине, али да уједно ткме ксс«ачно упропасти своје пронзвођаче. Француска, рекао је г. Елбел, одлучила се за срелње решење, за систем контнигената, јер гледа у томе најмање зло н за себе н за државе које се налазе у жнвл>им трговачким односнма са њом.

Г. Мусолкнн говори п сељака који су спеиијалним возовима дошли из свих краЈева те провинциЈе. Одбрана г. Хувера — Одбрана америчког државног се. кретара г. Мнлса поводом иапада против г. Хувера. ВАШИНГТОНО, 2. новембра. — Др жглни секретар г. Милс одговорио је јуче ка нападе, које је управио протнв претседника г .Хувсра сенатор г. Глас н рекао је тим поводом да је политика г. Хувера била конструктив на и доследна. Г. Милс је нзмеђу осталог рекао још да Је г. Хувер ма да је имао да 1»ади са конгресом, ко}и није увек био добро расположен према њему, ипак постигао за време његовог конгресо ва|ва да он спроведе обнлнији н ин. тенснвкнјн закснодавнн рад него за времв икојег другог претседкнка ГТПТ!ТМШ?ТШШИ>НТТТТ»ТТ?ИН

Немачни номунисти припремапи државни удар за 15 новембар ПАРИЗ, 2. новембра. — (А.А.) Јављају из Берлина да немачки комунистн пр»шремаЈу за 15. о. м. Др жавни удар. „Наиионал-социјалистичка КореспонденииЈа" у вези са овим репродукује Један поверљнви ииркулар ко Ји Је упућен внђеннЈнм члановнма комунистичке странке н из кога се види да комунистичка странка треба да предузме после нзбора од 6. но вембра Једну ннтензивну пропаганту међу незапослсним раднииима, И1ко Још ниЈе утврђена тачност ових »ести о припремању државног уДара, ладина штампа тражи да се поведе >рза и енергична нстрага.

'. Лејјрен на грооу Незна о јунана ПАРИЗ, 2. новембра. — (А. А.) Као и ранијих година тако и данас га дан празника Свих Светнх небо ад Паризом бнло је право Јесење н нме употп>-н»авало тужне успом п »:е 1а мртве. Бледо, сребрнасто суние давалс је атмосферн поетнчан и тужан изгле^ Претседник релублике г. Лебрен !ош пре подне отншао Је до Триум>алног лука и поклонно се сеии '1езнано1 Лунака. У његовог пратњи ио Је министар војни г. Пол БонУР. МногсароЈне делегациЈе францукнх и страних бивших ратника поожили су вение на гроб Незнаног |унака, а вечерас ће пламен на њеовом гробу бнти потстакнут од прет гавника савезничких бившнх ратника и двз ратна сирочета. На свнма парнским гробљима била е велика посета оних коЈи су остаи верни сећању на мртве. Гроб покоЈног Пола Думера био е просто претрпан цвећем н венпича. Кардинал ВердиЈе претседавао Је даиас свечаиоЈ миси у БогороднчноЈ црквн. Три решења францусне привреоне полнтине ЖЕНЕВА, 2 новембар. — У току седниие Припремног одбора за Свет ску привредиу конференш|Ју г. Елбел Је рекао измећу осталог Да Француска има да бнра измећу трн политике. и то: 1) политнке подизсч>а царинских тарнфа; 2) политнке уговора узајамних кониесиЈа, и 3) политике потпуног отварања своЈих гранипа, чиме би била осуђена н>ена производња. Франиуска Је за сада нзабрала по литику контингентирања, Јер њу сматра као наЈмањс зло.

Граф Карољн повламн се из политнчног живота

ПЕШТА, 2. — (Б. изв, „Правди"). — Бнвшн претседннк владе граф Ју лије Карољи, коЈи се после напуштања владе сасвим повукао из политич ког живота, дао Је сада оставку н на свој посланичкн мандат. Он намера ва да се сасвнм посвети управл>ању свог пол>ског нмања. За мандат коЈн Је До сада имао граф Карољн одржаће се накнадни избори у месецу децембру. ттттттттл

СУКОБ БЕРЛИНА И МИНХЕНА Оштар напао претседнина Баварсне впаое на г. Папена — Прекид односа Берлина и Минхена БЕРЛИН, 2. — (Б. нзв. „Правди"). — Између владе РаЈха и Баварске владе избио Је тежак сукоб. Узрок овом сукобу Је Један изборни го-

Процена овогодишњег приноса кукуруза .— о ИЗВЕШТАЈ ОТСЕКА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНУ СТАТИСТИКУ МИНИ« СТАРСТВА ПОЉОПРИВРЕДЕ. —

Према лодатцима Банских уттрава, коЈе су покуттиле од свих општи на у земљи преко среских пољопривредних референата, предвиђа се следећи пр»даос: посеЈана површнна (у ха)

Бановина

укупан пргаос (у мет. цгн.) 1,505.820 3,454,662 458.485 5,111.952 20,121.028 934.528 4,695.428 С14.Р26 8,002.764

ттттттттттт

Изјаве г. Воеводе БУКУРЕШТ, 2. новембра. — (А. А.) — Г. Вајда ВоевоД. бквши претседнпк мннкетарског саБета дао Је интсреЈу „АдеБерулу" у коме Је рекао Да ће он помагати владу г. Маннуа, алн да мора и нада.гв Да замери г. Тнтулеску што ниЈе хтео да схелти Да инје требало изнети пред светско Јавно лшшљење питања коЈа су са по стављала у току румунско-совЈетских прегсвора о пакту о ненападању. Рекорд у летењу авноном без мотора ПАРИЗ, 2. новембра. — (А. А.) Јављ-Ју нз Москве да Је рускн авиЈатичар Галохин успео да се одржи у ваздуху на Једном авиону без мотора, на коме се налазио Један пут ник 10 часова и 56 минута и на тај начнн тукао Је светски рекорд у летењу г.вионом без мотора за 35 мпнута. Г. Га10хкн Је летео ноћу више од 2 часа. Пред изборе у Дмернци ВАШИНГТОН, 2. новембра. — (А. А.) — На претстојећим пертсеДннчким изборима имаће пргва да гласа 47,000.000 гласача, од кога броЈа ће 35% до 45% пастн на жене. Републнканска сгранка званнчно Је објавнла да Јо оД 1. Јуна до 26, окто бра на изборну кампању потрошила .452.179 долара. а демокрзтска стран ка за то исто време 962.208 Долара. КЋЕР ПОКОЈНОГ ВИЛСОНА АГИ ТУЈЕ ЗА Г. РУЗВЕЛТА ЛОНДОН, 2 новембра — (А. А.). ЈављаЈу из Лос Анћелоса да Је г-ћа Мек-Аду, кћи покоЈггуг претседника Вчлссна одржала говор на радиу у коме је позвала америчке жене да у току салашње изборне борбе свом

Претседник баварске владе г. Хелл вор претседника баварске владе г. др. Хелда, који Је одржао у Штутгарту. У своме говору г. др. Хелд Је наЈ одлучниЈе протестовао против намера владе г. Папена о реорганнзациЈн РаЈхсрата, пошто би она била штетна по ннтересе немачких земаља — Оно што се данас дешава у Пру скоЈ — казао Је г. др. Хелд даље друга Је повреда устава. Из ово> разлога влада баварске Је последњих дана учииила више корака код претседннка г. Хинденбурга Г. др. Хелд Је у своме говору иа> пао владу и тиме изазвао врло велико нерасположење у круговима берлинске владе. Односи нзмеђу Бер лина н Минхена посталн су врло затегнути и десннчарскн листови већ Јављају да ће влада РаЈха избетавати у будуће сваки политички доднр са баварском владом. ОваЈ однос ће тра Јати све док се влада Баварске не извннн због оштрог говора свога претседннка г. др. Хелда. Нн посланик РаЈха у Минхену, г. Лерзеи, за сада неће учцннтн ннкакву посету баварскоЈ влади. ОДЈЕК ГОВОРА Г. ХЕЛДА ПАРИЗ, 2 новембар. — (А. А.) ЈављаЈу из Берлина да Ја жучни говор којн Је у Штутгарт олржао против унутрашње политпке немачке владе претседннк баварске владе г. Хелд нзазвао врло мучан утисак у немђкнм по.титнчким круговима. Говор г. лелда гнм неприЈатниЈе изненадио Је берлннске владнне кругове што су, тврди се у гим круговнма, скорашње посете г. фон Папена и министра Рајха у Минхену протекле у наЈсрдачниЈоЈ атмосфери и што Је влада РаЈха увек водила рачуна о гледнштнма Баварске н искре ноЈ жељн да се са баварском влзјјом одрже најбољн и наЈТешњи односи. У немачким владиним круговима се ззтим, тврди да влада РаЈха намерава да одговори на агреснван говор претседннка баварске владе н да ће таЈ говор изазвати озбиљне последмие у односнма измећу РаЈха и баварске владе. То Је, вели се, свакако за жаљење.

Цефицит у америчним фннансијама

ВАШИНГТОН, 2. носембра. — Генерал Пелмор Пијес, коЈи Је за време рлта био главни днректор свих пре. Дузећа ратне инДустрије одржао Је говор на радиу у коме Је рекао да иаплата порсза у толикоЈ мери поабацуЈе да до 31. јула ндуће годнне треба очекивати да ће стварсн дефнцит државног завршног рачуна Достнћн 150 милиона Долара.

Вардарскл Врбаска Дравска Дринска Ду-навска Зетска Моравска Приморска Савска Кра.гевннз: 2,607. Према томе укупан прииос као и засеЈана површина кукурузом у овоЈ години достигла су највећу иифру од УЈедињења до данас. 1 У иогледу засејане површине у овој години: а) у поређењу са најмањом засеЈаном површкном од 1921 гоД. па на овамо, која је била у 1923 год. (1,943.526 ха), овогодишња површина показује повећање за 663.584 ха илн за 34.12*/#. б) у поређењу са наЈвећо.м засеЈаном површином пре овогодишње од 1921 год. г«а на овамо, коЈа Је била у 1931 год. (2,496,074 ха), овогодишња новршина показуЈе новећање за 111.036 ха илн за 4.45*/«; в) у поређењу са просеком за предходних нет година (1927—1931), коЈн Је нзносио 2,384.878 ха, излазн да је овогодишња површина била ве ћа за 222.232 ха нли за 9.32*/а; г) у поређењу са просеком за пред ходних десет година (1922-1931), који Је износио 2,223.508 ха, нзлази да Је овогсдишња површина бнла већа за 383.602 ха илл за 17.25*/.; Када се упоређење укупних лрнноса врши према засејаним површинама (податци о пожетоЈ површинн у овоЈ години ннсу Још сређени), нзлази да Је принос са 1 ха засејане површине био у овој години 17.33 мет. цент.; у 1929 год. 17.42 мет. цент. Према томе може се узети, да Је | родност кукуруза у овоЈ годкни. с| обзиром на засеЈану површкну, била незнатно мања од ове у досадањој рекордној годинн (1929) по укупном лриносу кукуруза Како се ова (1932) годкна по родностн кукуруза са 1 ха стварно пожете површнне може сматратн у поређењу са раниЈим годкнама, може се приближно закључитн из следећег: НаЈвећн принос са 1 ха пожете по вршнне рд 1920 год. пл на овамо био Је у 192| год. — 19.31 кет. цент.; најмањи у 1928 год. — 8.96 мет. иент.; у прошлоЈ (1931) год. — 13.41 мет. иент.; средњи: зз предходнн пет годгша (1927—1931) — 13.16 мет. цент.; за лредходнњх Десет годнна (19221931) — 14.41 мет. цент. Према пр 13блнжном просечном при носу са 1 ха засејане површнне у овоЈ години и чак узевшн у обзнр да бн се он могао н нешто повећатв по 1 ха пожете површкне (пошто ће од засеЈане површнне отпасти знатна површнна као уннштена услед не логода и штеточина), ипак просечнн прниос са 1 ха пожете површнне не достиже рекорднл просечни принос у 1924 год.; него ће у најбољем случаЈу бнтн приблнжно као овај У 1929 гол; дак-1е, пре ове рекордне по укулном пркносу — што за наше прн .ише значн гшак Једаи од наЈповољниЈих н ређнх просечнкх пртшоса: за Кукуруз ко.тачнна (мет. цент.) Вредност (днн.). Проценат од укЈ-пне вредностн извоза; Кукуруз. брашно количина (мет. цент.) Вредност (дин.) Годнна 1927 1928 1929 1930 1931 П осек 15.7-1931.

110 45,198.693 последњих двгнаест година (19201931) н.матн смо само четирн пута просечан принос са 1 ха пожете површине преко 17 мет. цент. (192419.31, 1925 — 18.30, 1926 — 17.10, 1929 - 17.89). Какав то броЈни ефекат има у по»леду укупног лриноса у поређењу сг раније наведеним гоДЈшама, може се закључити из счедећег: Са просечним прнносом са 1 ха по жете површине, какав Је био у овоЈ годинн, ако за њега узмемо ммитмал ну цифру од само 17 мет. цент. сл пожете површине: у 1928 год. укупан принос био би већи за 16.333.7?6 мет. цент. или за 89.79* •, у 1924 њи за 4.538.341 мет. цев. нли за 11.9и* * за период 1927—1931 већи за 8-И9-835 мет. центн, нлн за 29.17*/«, за период 1922—1931 већн за 5,434.706 мех. цент. или за 18.01*/«. 2. Поређењези приближног укупног приноса у овоЈ години: а) са наЈмањим ј -купннм прнлосом од 1920 године па на овамо: коЈн Је бно у 1928 годинн (18.190.571}. взлази да Је принос у овој годш и био већн за 27.008.122 иет. цевт. 1'ли за 148.47*/«. У овоЈ години само Дунавска бановнна дала Је за 1.930.457 мет. цент, или за 10.61*/« већи принос од укупног приноса у 1924 години; б) са наЈвећим укуттним приносом од 1920 годш« па до 1931 години, коЈн Је био у 1929 год. (41 .478.640 мет. цент.), нзлазн да Је прннос у овоЈ годнкн био већн за 3.722.051 мет. цект. и.ти за 8.97*/'«; в) са приносом нз предхздне (1931 год. 32,033.928 мет. пент.), излази да Је принос у овој години био већи за 13.164.765 мет. илн за41.10*/»; г) са просечним укуттннм приносом за предходннх пет година (1927 до 1931) који Је износно^ 29.486.387 мет. цент., излазн да Је прннос у овоЈ годннн бно већи за 15.712.306 метарских центи нли за 53.29*/»; д) са проссчннм укутганм прнносом за предходних десет година (1922 до 1931) коЈн Је нзносио 30.173.426 мет. цент., нзлази да Је принос у овој годннн бно већн за 15.025.267 мет. цент. или за 49.80*/«. 3. У погледу унутарњих потреба: нсхране становништва н стоке, сетве и индустриских потреба може се сматратн да су оне у пуноЈ мери обезбеђене. Услед овогодишњег стабог приноса пшенице, потрошња кукуруза биће несумњнво повећана 4. У погледу извоза. пс процени меродашшх трговачких кругова, од овогодншњет приноса долазн у обзир 80—100.000 вагона кукуруза за нзвоз. Какав значаЈ има кукуруз као извознн артнкл, може се закључити нз овог прегледа нашег нзвоза за последњих пет година:

Процент од укупне вредностн извсза

1.976.891

337.194.527

5.27*/«

8

2-583

0.00*«

ЗС. 659

10.509.913

0.16*/«

302

94.735

0.00 .

1.669.361

273.393.231

3.45*.

24

8.161

0 00*/«

5.034.758

547.696.052

8.03*/«

315

34.279

0.С0*/«

2.247.192

206.156.275

4.30*/«

2.219

230.806

0.00*/«

2.193.572

274 989.999

4.25*'«

574

74.114

0-00*/«

Г. Рузвелт агитује снагом раде за демократског кандидата. Г-ђа Мек-Алу рекла Је у своме говору између осталога да жене треба да протестуЈу ти.м своЈим радом протнв републиканске владе ко Ја Је, вели она. решавала све тешко ће гаме што се претварала да т* тешкоће не види н не осећа ттттттттттттгтттттттутттттттттјттуттт Нови земљотресн у Грчној АТИНА, 2 новембра. — Забележен Је нов земљотрес, коЈи се нарочнто осетио на полуострву Халкиднкн. Земљотрес се осетко и у Солуну, где Је изазвао прилнчну панику.

Мистернозан нестанан богаташа Бара

ВАРШАВА, 2 новембар. — (А. А.) — Тек сада се дознају поједнности о једном мистериозном нестанку богатог зеленаша Бара. Пре осам дана Бар је на тајанствен иачин ншчезнуЈ н по свему се може закључити да је он убијен пошто је претходно опљачкан. Тело "ара, који Је бно и власник јелне тајне коцкарннце и ко ји је био назван „краљ рулета", |ош ннје пронађено. Поуздано се зна мсђ\тим да је Бар у тренутку када јс нестао нмао код себе 50.000 злотија. Изгледа да је бно намзмљен у клопку. ттттттттттттттттттттттгтттттттттттттт

ј Светислав Драговић УЖИЦЕ, 2., новембра. — (М. А. изв. „Правди"). — Овде је умро и сахрањен дугогодишњн начелннк среза ужнчког Светислав Драговић, коЈи је, нако одавно .пенсионнсан, бно овде у средишту друштвеног жнвбта, увск симпатнсан и иењен. Илраван човек, одлнчан полицијски чнновнНк, пок. Драговнћ је соојим савесннм радом стекао великн број пријатељо. То се најбоље дало вцдсти на сахрани, која је овде обављена уз велико учешће народа.

Успесн пабурнста на општинсним нзборима ЛОНДОН, 2. новембра. — (Б. изв. „Правди"). — У уторак су одржпнн нзбори за општинске оДборе у 300 енглеских градова. Досадашњи резул татн показују да Је Радничка странка нмала знатне успехе. Последњих цпштинскнх изборг, ко. Ји су извршени 1929 годнне, Радничка странка је била на орхунцу своЈе моћи. Сада, међутим, броЈ гласова се знатно повећао и ово се сматра као ДогађаЈ од већег полнтнчког значаЈг. Изгледа да комунисти нису ни осога пута успели да обезбеде нзбор ма н Једног свог канДидата.

Рад Централне номиснје извоз воћа

за

Централна компсиЈа за воће при Министарству трговнне н индустрнЈе одржала Је синоћ своЈу седннцу. На овоЈ седннии прнмљен Је рефе рат г. ПшгорнЈевнћа о ревн .нји рада тржншних комнснЈа за котролу грожђа. Овом прнликом Је констато вано да Је из "Смедерева До 25. прошлог месеца нзвезено Зсо вагона све жег грожђа. Грожђе Је бадо доброг

I квалитета. Комиснје су савесно вршн |ле своЈ посао. премда су биле преоп терећене радом. Треба поставнти ко I месара у Умчарима и у Комарима. да ј би постоЈећа комнснЈа у Смедереву могла успешннЈе да вршн контролу. Истакнута Је таксђе потреба г а се стандардизуЈе поковање гроЛпа. Ко мнсиЈа Је прнмпла знању извештаје од бановина о контроли воћа. Шљнварска комисија у Взљеву Је смење на. Констатовано Ј е уопште псбољшање квалитета шљнва у извозним пошнљклма, што се дугуЈе како повољниЈим атмосферским прилнкзма тако и енергичннјој контроли извоза. „Ентрасижа,," о утакмиин јутословенсних и нталнјансних играча ПАРИЗ, 2. новембра — (А^А.). Под насловом: „Мир Је поново закључен између ЈугославнЈе в ИталиЈе" снноћни „Енгрзсижан" доносн на своЈоЈ спортскоЈ страии да су нзмеђу Италнје и ЈугославиЈе поново успостављенн спортски односн. Београдски спорт клуб, коЈи Је у Милану наступио против Амброзиане, ниЈе имао среће, вели лист, н побеђен Је са 6:1