Pravda, 22. 06. 1933., str. 1

у готову

цена 1 динар

ГикЛ? причају у алминичраииЈн ВлаЈкоБРОЈ 10.282 И " ева 8 - Чековни рачун кол Пошганске Ш.еаионице бр. 53.220. ТЕЛЕФОН АДЛ1ИНИСТРЛЦИЈЕ 25.551.

београд, четвртак, 22 јун 1933 год.

Уредништво: Влајковићева 8. Месечна прегплата за нашу земл»у 20 дин., за иностранство 50 дин. ТЕЛЕФОНИ РЕДАК11ИЈЕ: 25.555. 25.552. 25.556, 25.558, 25.553, 25.554. — Рукописи се не враћају.

ГОЛИНА XXIX

америка и монетарно "примир је

Г. РУЗВЕЛТ УК0ЧИ0 РАД КОНФЕРЕНЦИЈЕ ПРЕТСЕДНИК РУЗВЕЛТ ТРАЖИ ИЗМЕНУ ПРОЈЕКТА МОНЕТАРНОГ ПРИМИРЈА

( СПЕЦИЈАЛНО ЗА „ПРАВДУ- ПИШЕ ЛИСЈЕН РОМЈЕ >

Шездесет шест народа чекају у Лон дону службени одговор Америке на цројекат монетарног примирја. Без сумње, оне ће морати чекати још неколико дана. Јер претседннх Рузвелт је учинио један кратак издет после одласка његовог Конгреса. Тако је ферије претселника Сједнњених Држаза довсло у стање по^у-ферија Светску конференцију. Монетарно примирје, које остаје тако службено отворено, условљава успех целине Конференције. Ни у економском ни у царинском, ннти у финанснјском погледу, комисије не 6н могле честито радити без гтривре мен« стабилноспт монста. Није Фран пуска једина која мисли тако: г. Не внл Чемберле« је сагласан са г. Жор жом Бонеом у гледишту да је ово цримирје једна хитна потреба. . Пројекат који је сада пред преткедником Рузвелтом није дакле чиС10 француски пројекат. То није чак ни само француско-британск« текст. То је један англо-француско-американски текст, дело сарадње трију емисионих банака: Енглеске Банке, Француске Банке и Федералне Њујоршке банке. АМЕРИЧКЕ ПРИМЕДБЕ Брнтанска влада га је одмах одобрила. Француска влада исто тако. Ада америчка влада ставила је примедбе. Те примедбе траже да се пренначи 1 предложеми текст. Експерти су се већ дали на посао да га израде поново. Претседник Рузвелт пребацује садашњем тексту његову укоченост. То је једна стабилизација која поку шава да стабилизује. Дакле, чак и ако потпише пакт о провизорној ста билности, претседник Рузвелт неће да се одрекне својих уставних права у погледу инфлације, ако околно сти буду такве да то захтевају, то јест ако цене у Америци једног дана дочну да падају. ^меричка формула је, збиља увек иста: пре свега, скок америчких цена. Један њујоршки лист израчунао је да је пројекат царинског примир ја у ггрошли четвртак толико утицао на берзу у Уол Стриту и на тржиште сировина, да је то већ кошта ло Америку три милијарде долара. Својом наивношћу, овај начин рачу нања приморава нас да се насмејеио. Он није озбиљније узет ни у неким америчким круговима. Али има их који су му слепо поверовали. И због тога претседник Рузвелт тражи измену пројекта монетарног при иирја. Може се увек успети да се оствари јбдан нови текст са којим ће Лондон, Париз и Вашингтон бити сагласни. А.ти ако је текст сувише лабав, или ако дође сувише касно, из тога насгупају разне незгоде. Једна је техничка: долази се до једне стабилизације, која више не садржи довољну постојаност и која на тај начин омогућава постојање монетарне неизвесности. Друга морална: психолошко дејство монетарног примирја изостало је Јавно мнење не осећа онај срећан потрес који производи један јасно и брзо закључени чврст споразум. Поверење није довољно учвршћено. Капитали остају неодлучли. Већ и само наговештење пројенгз једног монетарног примирја било )е довољно да у Француској изазове бућење ренти, убрзање уписивања бонова Трезора, као и разне операције у вез-и са тим. Тако, враћање капитала на тржиште означавало је пут за опште оживљеи>е послова. То враћање капи тала на тржиште зависи сада од држања Америке. Од тога држања зависи исто тако и ишчезивање моиетарних опасности, Франак није у питању, али друге мо ћете могле би доћи у питање ако до лар остане опасно нестабилан. Игра монета није без опасности за општу ионетарну равнотежу. Дакле, не саио судбина Конференције. већ моне■гарна сигурност целог свста налази се сада у канцеларнји претседника Рузвелта. ШТА ЋЕ РАДИТИ КОНФЕРЕНЦИЈА? Француска делегација потпуно оЈећа ову ситуацију. Британска деле

гација исто тако. Да ли то исто вреди и за Вашингтон? По каткад се поставља питање да ли Америка, иако присутна на Свет-

Америчкн Делегат на Привредној кон ференцији г. Хел ској конференцији, не остаје индифе рентна чак и према оним проблемима у чијем решавању учествује. Она наставља свој експерименат оживља вања послова подизањем унутарњхи цена. Дакле, монетарно примирје тре ба да се прилагоди евентуалним маннпулацијама долара и на крају свет ска Конференција треба да се прила годи експерименту г. Рузвелта. Је ли то прилагођавање могућно? Постоји воља за надање у то. Не буде ли то, Конференцији не би остало ништа друго него да се разиђе у потпуној немоћи, или да, изо лујући Америку од осталог света, потражи спас Европе у једном чисто европском плану. ДРЖАЊЕ Г. РУЗВЕЛТА ЊУЈОРК, 21. јуна. — (А. А.) Претседник г. Рузвелт примио је данас на својој јахти, која се налазила на морској пучини недалеко од Кап Кода, г. Молеја и после кон ференције коју је с њим одржао дао је г. Молеју инструкције у ве зи са радом Светске привредне кон ференпнје. Г. Молеј, коЈи Је до Јахте претсед ника г. Рузвелта дошао једним хидроавионом, хидроавионом се вратио у ЊуЈорк, где ће се данас укрцати на брод коЈи ће га одвести за Лондон. Г. ХЕЛ КОД КРАЉА ЂОРЂА ЛОНДОН, 21. јуна. — (А. А.)Њ. В. Краљ примио је данас пре под не у аудијенцију шефа америчке делегације г. Хела. Данас по подне г. Хел конферисао са г. Макдоналдом и г. Невилом Чемберленом и у вези са тим објављено је да су поменути државници конферисали о програму Светске привредне конференције, али се са друге стране верује да Је до овог састанка дошло због немогућности споразума о стабилизацији новца. КАКО ДА СЕ ПОДИГНЕ ЦЕНА ЖИТА ЛОНДОН, 21 Јун. — (Б. нзв. „Прав ди"). — Заступници главних житарских држава, СЈедињених Држава, Канаде, АустралиЈе и Аргентине, синоћ су одржали новт састанак на коЈн су учествовали њихови заступници. Говорено Је о начину како да се постигне подизање пена житарицама. Изгледа да се преговори крећу око тога, да се смањи гтроизводн»а житарица са 15*/«, да 6и се тако постигло повећање цена. АМЕРИКА ТРАЖИ: ПОВЕЋАЊЕ ЦЕНА, ПРОШИРЕЊЕ ЈАВНИХ РАДОВА, И ДАВАЊЕ ВЕЋИХ КРЕДИТА ЊУЈОРК, 21. Јуна. — (А.А.). — По писању овдашњих листова, мнсиЈа г. МолеЈа у Лондону показаће да Је америчко држање на СветскоЈ привредноЈ конференциЈи неизмењено. Претседннк г. Рузвелт, веле листо

ви, инснстираће преко свог посебног изасланнка г. МолеЈа на општем повећању трговачких курсева. Званични кругови у Вашингтону сматрају да Је дошао тренутак за ценкање у сврху повећања цена, про шнрења јавних радова и давања већих креднта путем централних бана ка, које би мере потпуно одговарале програму владе Сједињених Држава за оживљење унутарњег привред ног живота. У случају да Европа на то не пристане држи се да ће СЈедињене Амернчке Државе покушатн да саме постигну горе наведене пнљеве. Иако су УЈедињене Државе противне евентуалном одлагању Светске прнвредне конференциЈе, влада у Вашннгтону би и на то пристала ако би оваЈ предлог добио већину. У ЊуЈорку кружи вест да би се Француска лако могла да повуче са Лондонске коиференцинје. Листови међутнм тврде да ће посета г. МолеЈа Лондону ипак разЈаснити ситуацију. ПРЕДЛОЗИ Г. КАЈОА ПАРИЗ, 21. Јуна. — (А.А.) — „Ажанс Економнк Ефннанснјер" објави ла је Један чланак нз пера претседника сенатског финансијског одбора г. Жозефа Кајоа коЈи Је, као што Је познато, заступник тезе контролисане привреде. Истнчућ# у то»те гвоме чланку да Је дошао краЈ привредноЈ уннверсал ностн, г. Кајо изводн следећи закљу чак: „НекаДашњи привреДнн снстеми по стали су и сувише велики за конти ненте, нарочито за наш континенат, коЈи Је и сувише мали. Сад би треба ло радити на томе да се наша планета подели на неке привредне секторе, с тиме да би се у оквиру сваког од гнх сектора могла остварити хармонија између производње и потрошње, као што би с друге стране требало приступити закључењу трговин ских уговора, на бази коЈа би се раз ликовала од основице која је некада служила за склапање тих уговора. То је ЈеДини излаз из тога хаоса. ПУТ Г. ДАЛАДЈЕА У ЛОНДОН ПАРИЗ, 21 јун. — (А. А.) — Пре ма писању данашњег „Матеда", француски министар претседник г. Даладје још није донео никакву ко начну одлуку о свом будућем путо вању за Лондон у циљу учествова ња у раду Светске привредне конференције. — Г. ДаладЈе за сада мора осгати у Паризу, вели лист, да би могао привести краЈу изгласавање многих законских нацрта коЈи се налазе пред парламентом. У сваком случаЈу, ако се претседник миннстарског савета буде вратио у британску пре стониоу, наставља „Матен", он би се тамо могао задржати врло кратко време, пошто Је г. ДаладЈе чврсто од лучио да 14 или 15 јула присуствуЈе у Оранжу свечаном отварању једног новог државног пута.

УМИРИВАЊЕ АУСТРИЈЕ За сада: мир у Аустрнји — Нова хапшења. Нацнонал-социЈалисти без пропаганде. БЕЧ, 21 Јун. — (Б. Изв. „Правдн"). После забране рада нацноналсоциалистичке странке, у Бечу је завладао мнр и последњих 24 часа није се десио никакав инцидент. У Инсбруку, међутим, синоћ су се поновиле нацноналсоциалистичке де монстрациЈе у главноЈ улици. ПолициЈа Је са гуменим штаповима а жан дармериЈа са баЈонетима, растурила демонстранте. После забране Хитлеровске стран ке национал-сциалистима онемогућен Је свакн збор и свака пропаганда. Ни преко новина не сме се вршити нацноналсопиалистичка пропаганда. и национал-социалнстички листови, ко Ји су данас нзишли, саопштаваЈу да ће се они уздржати од сваке пропаганде. У везн са истрагом по атента ту нзвршено Је Још неколико хапше ња. Ухапшена су н кажњена полици ски н лнца коЈа су се на улици појавпла са кукастнм крстом.

ЛОНДОНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА У КРИЗИ Енглеска делегација са забрннутошћу лосматра одуговлачење решења стабилизационог пнтања

ФРАНЦУСКА ДЕЛЕГАЦИЈА ЗА Г. ХЕЛ ДЕМАНТУЈЕ ДА ПОСТОЈЕ ДЕЛЕГ

ОДЛАГАЊЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ НЕСУГЛАСИЦЕ У АМЕРИЧККОЈ АЦИЈИ

ЛОНДОН, 21. јуна. — (Б. изв. „Правди"). — Преговори између засгулника емисионих банака о стабилизацији валуте потпуно су обустављени откада се претседник Федерел

Г. Бенеш Резерве Борда вратио у Њујорк. Енглеска делегацнЈа са све већои забрннутошћу посматра ово одуговлачење решења тако важног стабилизационог проблема, Јер то кочи рад целокуттне Светске привредне конфе ренције. Ситуација Је озбиљна и, према информацнјама „ДеЈли Телеграфа", претседник конференције Макдоналд имаће састанак са пр^тседницнма одбора конференције на коме ће претресати питање шта да се ради даље ако се не успе да с'е" дође бар до споразума о прнвременој стабилизацнји валута. Према информацијама листова, са утицајне стране (свакако се мисли на француску делегацију) већ је убачена идеја да л» не би било боље да се конференпнја уолште одложи. Ако Америка продужи да води садању политику изолацнје. онда се може рачунати с тнме да ће европеке земље међу собом предузети заједничке мере за стабилизациГу својих ва.тута да би с на такав начин обезбедила онгурна под лога за даљи рад конференције. У вези с том идејом, застуттници европских емисионих банака одржа-

ли су већ синоћ конференцију у просторијама Енглеске банке. „Морнинт Постт" јавља, међутим, да је у једном разговору између гј *. Макдоналда, Чемберлена, америчког делегата Хела и других делегата одлучено да се актизно продужн рад на конференцији и да се при томе не узму у обзир тренутне тешкоће у погледу привремене стабилизацкје валута. Амерички делегат држазни секретар г. Хел је изјазио да су нетачне вести о несугласицама у америчкој делегацији и да ће он остати у Лондону све док то буде потребно. СТВАРАЊЕ ЦАРИНСКЕ УНИЈЕ ОД ЈАДРАНА ДО БАЛТИЧКОГ МОРА Преговори г. Бенеша Пристанак Пољске Маџарска и АустриЈа вољне да приђу царинској унији ЛОНДОН, 21 јуна. — (Б. изв, „Правди"). — Стварање једне царинске уније од Јадрана до Балтичког Мора постала је могућност, јавља „Морнинт Пост" у једном сензаци-оналном извештају. Тај лист тђрди да је чехословачки мннистар спољних по^лова г. др. Бенеш имао више састанака са члановима пол>ске делегације на Светској привредној конференцији и да је на оанм састанцнуа лретресано Питање Царинске уни)е као и пропжрење прнаредне и по« литнчке сарадње Мале антанте. Пољска је пристала начелно на ову царннску унију, а затим је дошло дз додира са заступницима Аустрнје н Маџарске на Светској привредној конференцијн. И ове су се државе показале вољне да ступе у ову комбинацкју, само је Маџарска ставила услов да пре остварења Уније мора још да побољша свој привредни положај према суседним државама. Делегати неких балканоких држава, каже „Морнинг Пост" даље, кош су известили своје владе о овим преговорима, добили су овлашћења од својих влада да преговарају о ступању њихових земаља у ову намеравану источну средње-европску царннску уннју.

Оптужбе против г. ПолБонкура да помаже план о стварању једне нове Аустро-Угарске о::о — „ЕКО Д ПАРИ а ПРЕДЛАЖЕ, КАО КОНТРА-МЕРУ, СКЛАПАЊЕ ТРОЈНОГ СПОРАЗУМА ФРАНЦУСКА — ИТАЛИЈА — ЈУГОСЛАВИЈА.

ПАРИЗ, 21 јун. — (А. А.). — Проучавајући у данашњем броју листа „Еко д' Пари" пнтање француско италнЈаноких односа оа гледишта, ка ко се тај цео проблем поставља одредбама Пакта учетворо, Пертннакс приписује француоком министру нностраних послова г. Пол-Бон куру једну ндеју за коју вели да изгледа врло опасна. — Та ндеја, према писању Пертинакса, састоји се у томе да $е г. Мусолинију да могућност да остварн Један свој план до кога му је стало и који има за циљ уЈедињење Маџар ске са Аустријом, тоЈест успоставл»а ње бивше Аустро-угарске у смањеном виду. ЗаступаЈући ту своју идеју, вели дипломатски уредник листа „Еко д' Пари" Пертинакс, г. Мусолини истиче као своЈ главни аргуменат да би уЈедињењем Маџарске са Аустријом био учињен крај сви>1а плановима о „аншлусу између Немачке и АустриЈе". Међутим, наставља Пертинакс, тај г. Мусолнннев аргуменат не изгледа нам врло Јак, Јер би се у случају уЈедињења Маџарске са АустриЈом те две државе Још више поводиле за ди рективама коЈе би им се дале из пре стоннце Немачке. Тако се данас, под притиском немачког хитлернзма, у АустрнЈи понова почео поЈављнватч фашистички патрнотизам, а тај пагриотнзам тешко да ће се моћи угу

ппгтн савезом АустриЈе са Маџарском, док баш сад маџарски премиер г. Гембеш води преговоре са Берлином. Не.ча сумње да су данас Пешта а Беч, да би могли разбити Пакт Мале антанте и постићи што већнх користи спремни внше него икад раниЈе да се слепо покоравају доминаца Ји Немачке. Зато се надамо да ће г. Даладје онемогућити спровођење смелих ндеја свога неопрезног колеге. На краЈу Пертинакс вели: да 6н ди квидирање француско — италиЈанских тешкоћа требало да почне тиме што би француско — Југословенскв уговор из 1927 године био претворен у тројни споразум између Француске, ИталиЈе н ЈугославиЈе. — Склапање Једног таквог троЈног опоразума, закључуЈе Пертинакс, укло1Шло би страховање ИталиЈе због нашнх садашњих веза са Београдом. Ето, то би требало да буде иравад наше спољне политике. ОПОЗИВАЊЕ Г. ДЕ ЖУВНЕЛА ИЗ РИМА — ДосаДањи француски амбасадор наименован Је за претставника при Квириналу ПАРИЗ, 21 Јун. — (А.А.) — У вези са гласовима коЈи се У последње време шире о томе да ће француски ам басадор у Риму г. де Жувнел битш ускоро опозван гг свога лолож^Л

нглшшш