Pravda, 26. 08. 1933., str. 1
I
1К/ОЈI АРИИА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
ПЕНА 1 ДИНАР
БРОЈ 10.347
Огласн се прнмају у администраонЈи Влајковићева 8. Чековни рачуи кол Поиланске ШгеЈаоннае 6р. 53.220. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ 25.551.
БЕОГРАД, СУБОТА, 26 АВГУСТ 1933 Г.
Уреаинш1ВО: ВлаЈковићева 8. Месечна прегплата за нашу земљу 20 аин., за иностранство 50 лин. ТРЛЕФОНИ РЕДАКиИЈЕ: 25.555, 25.552, 25.556, 25.554. 25.553, 25.554. — Рукописи се не враћају.
ГОДИНА XXIX
ПДРТИЈЕ И ЈУГ0СЈ1ОВЕНСТВО
Не обзирући се на формирање оних „менталитета" о стварању велике Бугарске, велике Хрватске и велнке Србије, страиачке оргаиизације нису могле игнорисати извориу народиу мисао о југословеиском политичком једииству. Доиста, после Берлннског конгреса 1878 године, Србији и њеним политичарима тешко је било одржати се на словенској и југословенској политичкој стази. Пројектована велика Бугарска прелиминарним уговором о миру у Сан-Стефану и предавање Босне и Херцеговине Аустро-Угарској с правом на окупацију Санџака чак до Косовске Митровице приводили су у дело оно што је руска дипломатија предвиђала: да ош) што не припадне Бугарској има да припадне Аустро-Угарској. „Проклета душа краљу Милану!" •— болно је једном јаукнуо Стојан Новаковић пред писцем ових редов'а. „Он је омео остварење нашега (напредњачког) плана и сатро нашу странку", — објаснио је ово болно проклетство. Страхујући за свој пре сто, краљ Милан је слепо пошао у сусрет немачко-аустријским тежњама продирања на исток и закључио познату таЈну конвенцију с АустроУгарском- Вођ либералне странке Јован Ристић имао је још у себи довољно моралие снаге и словенске полИтичке вере да у свом реферату од 20 октобра 1881 године саветује краљу да не напушта пут кбјим је Србија до тада ишла у својој спољац!њој политици. Пре или после, говорио је он, Србија мора отпочети политику самоодбране протнв Аустрије, па налази да је за српског влаДарца достојније и пацетинје да <;е од»Жс обрати својим верним и послу шнИм Србнма с позивом: не дајмо се! Краљ Милан се није могао зауставити на низбрдици којом-је пошао био. Као оруђе бечке политике, да би задобио њено благоволеЊе и утврдио престо који се почео био јако колебати на овој низбрдици, повео је Србију против Бугарске 1885; забо крвав нож у срце српско-бугарског братства. С разлогом могли бисмо поновити проклетство Стојана Новаковића. Ново политичко поколење појавило се осамдесетих година на сцени у Србији — радикали. Оно је чврс"то стајало на словенском и југословенском политичком тлу, и без отступања и колебања. На своме првом конгресу у Крагујевцу 1882 године они уносе у свој програм спољашње политике рад на стварању савеза 5ал канских народа, а нарочнто на склапању савеза с Црном Гором и Бугарском. Специјално о Бугарској конгрес се чврсто држао оних начела, кОја су ушла била у српско-бугарски уговор од 1867 године: да је она не само географски најближа Србији него и по народности тесно сродна, па зато с њоме треба сачувати братске односе и у политици и у кул турном ралу тако „да се по могућности ово изрази у подједнаким унутрашњим законима и установама". Ове Исге идеје ушле су биле доцније и у програм самосталних радиКала. У њиховом програму стоји да треба настојавати да се међу балканским народима закључи политичкоекономски савез; да се васпитава ^ух југословенског јединства; да се брлни начело Балкан балканскнм народима, и т. д. Тешка и дуга партијска борба у Србији под двојицом последњих Обреновића вођена је, углавном, ради словенске оријентације у споља; шњој полутици. Својим отвореним и енергичним русофилством радикали -V задобили масе и потсекли ауто-Ј/Итет династије Обреновића у народу. 29 мај 1903 године дочекан је као победа ове словенске оријентаиије не само у Србији већ и у нашим југгтловенским земљама у дуалистичког монархији. Омладински југословенски покрет у лицу новога краља србије видео је југословенског воћа. Приликом стогодишњице устанка под вођством Карађоођа (1904), југословенска омладина из Хрватске, Словеначке и Бугарске манифестова ла је свечано југос^овенску политичку идеологију пред краљевским конаком. Кад се краљ Петар појавио на балкону, омладина га је поздравила усклицима: „Живео југословенскн Краљ!" Страначки живот V Аустро-Угарској после „Аибб!е!сћ-а" кретао се Под оловно тешком полнтиком, чије 1е темеље ударио Бајст. .Цуализам је, по његовој замислн, имао да олзкша политику понемчаважа и помаСаривања /ужних Словена После конвчног споразума Бајсг је изјавио Маџарским политичарима: „Ви чуваЈваше орде. а ми ћемо чувати на-
ше . Ово вучје чување словенског стада зна се како је вођено у нашим зсмљама и под Аустријом и под Маџарском. Режим бана Куена ХедервариЈа од 1883 до 1903 у ХрватскоЈ" деморалисао је био политику и Срба и Хрвата, и све партије упрегао да служе његовој политици маџаризације. Не званична, државна. већ ири ватна иницијатива потекла је из Бео града да се Србо-Хрвати отргну из канџа ове вучје дуалистичке политике, која је достигла била врхунац узајамне борбе и заваде између Срба и Хрвата. Два Дубровчанина, два крвно завађена брата, оба католици, Фабрис и Супило, један фанатик Србин, други фанатик Хрват, плачући загрлили су се једнога дана и овим загрљајем и сузама ударили темељ српско-хрватској коалициш. Овај темељ је био колико прост толико при родан и догматичкн истинит: Хрвати и Срби су један народ и могу у дуалистичкој монархији имати само једну — народну српско-хрватску политику. Народ је с радошћу прихватио ову политику у ХрватскоЈ", Славонији, Далмацији, у Босни и Хер^цеговини. На изборима у Хрватској 1906 године српско-хрватска народна политика славила је своју победу: од 88 посланичких мандата коалиција је добила 58. У. Светском рату од 1914 године, изузимајући Бугарску, -у свима нашим земљама идеја ослобођења и уједињења постала је врховни поли тички програм свију националних политичара и њихових локалних пар тија. Кад је ова идеја имала да се оствари, људи локалног политичког славију унесу сво!е погледе и планој ве о државном јединству. „Менталитети", — србијански, хрватски, словеначки, црногорски и т. д., — пову клн су остварену. идеју државног је динства натраг у доратно стање. При времени парламенат 1919 године био је и по облику и по духу копија аустро — угарских делегација. Од централистичке политике личило је као отш.1ање хрватске делегације у угарском парламенту од маџарштине. Чак и они истакнути доратни политичар« који су искрено и одано радили на оства рању Југославије, у унутрашњој по литици постали су несазладљиви ло кални сепаратисти. Ово поратно страначко изројавање ја сам опширно изнео у брошури „Прегруписавање партија" 1926 годи
Догађаји у Ирској Преп хапшење генерала 0' Дуфна ДАБЛИН, 25. — (Б. изв. „Правди"). — У политичким круговима мисли се да ће влада ускоро приступити хапшењу вођа „плавих кошуља" генера-
Генерал Дуфи ла г. О' Дуфуа, чиме ће се ситуаци Ја понова пооштрнти. Г. О' Дуфи Је изЈавио да ће се унркос забране одржати манифестација „плавих кошуља". НЕРЕДИ НА ЗБОРУ Г. О' ДУФИА У ВАТЕРПОРТУ ДУБЛИН, 25. — (Б. изв. „Правди") — Синоћ касно извршена је прва по лициска акција против организациЈС „плавих кошуља", која је проглашена илегалном. У Ватерпоргу генерал г. О Дуфи је хтео да одржи говор пред месном организацијоу фашисги чке народне гарде. Пред почетак го»ора, међутим, 200 полица|аца су заузели дворану и спречили улаз. Кзла ]е г. 0'Дуфи хтео да уђе, полициски комесар му јс саопштио да јс зоор забрањен. Генерал г. ОДуфи
не. Тамо, на страни 12, стоји: „Наше ослобођење и уједињење учинило је, да наше странке пре времена остаре, да се претворе у оруђа „дич них" и „великих" вођа и њихових министеријелних котерија. На страин 13 стоји: „Да се ове странке, пак, ке могу подмладити ми имамо дока за. Оне су, за ових седам годииа, чиниле све што су могле да у своју стару политичку крв улнју омладннске сокове и да млада поколења одушеве мислима, осећањима и идејама од пре 50, 40, 30 и 20 година. И не само то већ да омладину загре ју и распламте мржњом: српску про тнв хрватске, хрватску против српске, словеначку против једне или друге или да ју створе слепим својим послушним оруђем. То су организације „срнаоваца", „ханаоваца" и њима слична удружења. И добило се политички бескрвно омладинско поколење, без топлине и одушевљења, без енергије, без омладинског полета на крилима идеја и идеала. Добило се поколење какво се добија од ггрестарелих родитеља: неспособно за снажни и здра ви политички живот". Услед тога што се на здраво ново политичко поколење мора још ауго чекати, ја сам онда, 1926, проповедао оно што се делимично сад збива у нашој страначкој политици: прегруписавање партија: „Прегрупи савање, стоји на 21 страни, мора имати свој " одређени циљ и програм, супротан циљевима и програмима на ших садашњих партија. Циљ и програм састоје се у овоме: спасавање Отаџбине од безакоња, корупиЈе, финзнспјског ввшфОтства. Н' еко1 ске кризе" (тадашњи курзив). На оваЈ* пут упућивала је старе странке и политика од 6 јануара. Оживљавање старих групација с новим етикетама показује, да многе на ше старе политичаре не може ништа покренути на оваЈ* пут. Не могу се ови стари политичари отргнути моди поратних менталитета, прикова Них за поједине наше области, конфесије и племенска имена. Из чудно вате полемике на странама „Правде" зар није јасно колико су нејасни још појмови у мозговима наших ин телектуалаца о Југословенству?!... И зар писци једног новог страначког нрограма не изгледају као израз страначке израђености кад се хватају за једну шупљу фразу о Југословенству као синтези Српства, Хрватства и Словенаштва?!... Марко П. Цемовић покушао је да одржи говор народу са прозора хотелске собе, али није дошао до речи, јер су његови протизиици правили ужасну вику, док су му присталице приредиле овације Ускоро је дошло до туче, полициЈа јр интервенисала и растерала дсмонстранте. ▼ттт гттттттттт
Нова цокумента о Светском рату
ЛОНДОН, 25 август. — (А. А.). Данас Је објављена најновија свесџа докумената о пореклу Светскога ра та. Ово Је девета свеска података о рату, који се по одобрењу претседника влаДе г. Макдоналда објављуЈу из архиве министарства иностраних послова. У овоЈ деветоЈ свесци изложени су документи о догађајима од 1900 до 1913 године, посебно документи о италијанско — турском сукобу и о првом и другом балканском рату. Из ових докумеиата Јасно се види активност британске дипломатнЈе и њена вол>а за споразумима, Јер се из Једног документа констатуЈе да Је Турска била предложилз савез Велнкој Британији када Је била у сукобу са Италијом, а да Је то Велика Британија одбила, сматрајући да је општи мир важнији. Исто тако из Једног документа се види да је 1913 године тадашњи министар спољних послова лорд ГреЈ изЈавно руском министру споллих по слова Сазонову да Велика БританиЈа у случаЈу француско — немачко! сукоба неће моћи остати равнодушна према судбини Француске, нарочито ако она буде угрожена. Смрт бечног архнтекта Лоса БЕЧ, 25 август. — (А. А.). — Чувени бечки архитекта Адолф Лос премннуо је у 63 години свога живогау Једном бечком санаторијуму.
„Нико не може порећи италијаиском народу искрену
жељу за мир"...каже г. Мусолини о::о — „ТРЕБА ПРЕ СВЕГА БИТИ БРОЈНО ЈАК". — ГОВОР Г. МУСОЛИНИА У КУНЕОУ. —
РИМ, 25 августа. — (Б. изв. „Правди"). — Претседник италиЈанске владе г. Бенито Мусолини налази се у ГорњоЈ Италији, где присуствуЈе великим војнички.м маневрима. СвоЈ боравак у Горњој ИталиЈи г. Мусолини Је искористио да обиђе неколико северних италнјанских вароши и центара појединих области. Тако Је Јуче посетио главно покраЈинско место Кунео. Становници вароши Кунеоа приредили су г. Мусолиниу бурне овациЈе. Народ га Је поздравио при доласку улицама, коЈима Је прошао бурно га
Г. Мусолини акламирао. Пред зградом у коЈоЈ Је г. Мусолини отсео, народ се скупио у великом броју, кличући. Да би се одазвао жељи народа г. Мусолини Је изи[џао на балкон јавне зграде, у коЈоЈ је био отсео и сакупљеноЈ маси одржао говор. У своме говору г. Мусолини Је, између осталога, рекао: — На овоме месту, у срцу овог лепог града и у подножју ове лепе планине куда никад неће проћи неприЈатељска војска ни страни народ, хоћу да кажем ово италиЈанском народу: — Шест хиљада година историЈе, колико их ми познајемо, даЈу нам Једну Јасну поуку, наиме: треба бити јак. Јаки народи у доба мира имају блиске и далеке пријатеље, а у рату други их се плаше. Слаби народи у миру су сами и незапажени, а у рату су изложени опасностима да буду смрвљени. Треба пре свега битн бројно Јак. Ако су колевке празне народ остари и ослаби. Треба бити храбар и никад се не враћати кад Је већ нешто одлучено, него увек ићи напред. И у карактеру треба бнти јак да се не би душевна равнотежа пореметила ни за време сјаја народа, ни приликом незаслужених удара судбине. Нико не може гсорећи италијанском народу искрену жељу за мир, коЈу смо толико пута манифестовалн. Четрнаест година тешких борбн учиниле су италијански народ чврстим. Оне су створиле једну снажну и уЈедињену масу. То Је фашистичка Италија, која Једина од свих клутурних народа може половином двадесетог века да пружи поуку и прнмену спаса и живота. Г. Мусолини Је завршио своЈ говор овим речима: — Ми ћемо бити у будућности Још снажниЈи и Још већи. Г. ГРАНДИ ПОНОВА ЋЕ ПОСТАГИ ШЕФ ИТАЛИЈАНСКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ ПАРИЗ, 25. — (Б. изв. „Правди"). — Према ннформациЈама агенције Радио претседник нталијанске владе г. Бенито Мусолннн одлучио Је аа нзврши значајну реконструкцнју сво Је владе. АгенцнЈа Јавља да г. Мусолинн има намеру да садашњем нтали јанском амбасадору у Лондону н бив шем секретару за спољне послове ИталиЈе г. Дину Грандиу понова по всри вођење нталнЈанске спољне по литике. Сем ове промене, коЈе ће, свакако, нмати важне последнце за италијан ску спољну политику, г. Мусолини намерава да образуЈе Једно Мнни-
старство народне одбране, које би обухватило италијанску воЈску, цело к>пну морнарицу и ваздухопловсгво. У министарству би постоЈала три одељења и то за воЈску, морнарицу и ваздухопловство. Вођство овога миннстарства преузео би лично г. Мусолини. Новонаименовани и први фашистички маршал г. Балбо, садашњи ми нпстар ваздухопловства, према новом г. МусолиниЈевом плану треба да постане шеф генералштаба, италиЈанске воЈске, морнарице и ваздухо пловства. Садашњи амбасадор Италије код Ватнкана граф Чезаре де Веки оз» биљан Је кандидат за претседника италиЈанског сената. Он ће, ка» ко се тврди, доћи на место садашњег претседника сената г. Федерзониа. И код државних подсекретара пред виђене су велике промене. ПРЕД ПОСЕТУ Г. Г. БЕНЕША И ТИТУЛЕСКА РИМУ ПАРИЗ, 25. — (А. А.) — У везн са последњим посетама разних поли тичара Риму. данашњи ^Котидиен" између осп&лог вели: —• Претседнпк маџарске владе г. ЈулиЈе Гембеш био Је у Риму. Аустриски савезнн канцелар г. др. Долфус био Је такође у Риму. Сада се, пак, сазнаЈе да ће италијанског претседника посетнтн и чехословачкн и румунскн министри иностраних послова г. г. Бенеш и Титу леску. „Котидиен" затим напомнње да се Један италиЈански лист, коЈи Је, несумњиво, инспнрисан са службене стране, бави посетом г. Бенеша Ри« му и тим поводом углавном вели да г. Бенеш до сада није довољно схва тио велику улогу г. Мусолиниа у Европи, коју почиње да схвата. Лнст вели да Је Италија на челу покрета за учвршћење Европе. Попожај Јевреја у свету — Ционистички конгрес у свету. ПРАГ, 25 август. — (А. А.). — Четека Јавл>а: На данашњем заседању ционнстич ког конгреса г. Соколов је говорио о опиггем положају Јевреја у свету. Г. Артур Р>-лин поднео је нзвешгај о колонизацији Јевреја исељених нз Немачке у Палестину, па Је том при ликом рекао да ЈевреЈа у НемачкоЈ још има 200.000, Да онн немају ннкаквог изгледа на бнло какво упослење и да ће према томе у року од 5 до 10 година и они напустити Немачку. „Надамо се, изјавио Је г. Рупин, Да немачка влада неће правити тешкоћг исељавању заосталих Јевреја." Г. Рупин је свој нзвештај завршно изЈавом да Јевреји из целог света треба преко заступљених влада у Друштву народа да учнне апел да се и Друштво народа зауз.ме да се Је врејима избеглииама нз Мемачке ази ђе иа сусрет у'земл»ама у коЈе су се склоннли. ▼ТГГТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТГТТТ Бопест немачког кадбнснупа Шрајдера БЕРЛИН, 25 август. — (А. А.). Болест берлннског надбнскупа монсењера Шрајдера јако се погоршала, гако да је наступнла критична фаза.
Катастрофални земљотрес уннштио већи цео варошн Леон ЊУЈОРК, 25. — (Б. нзв. „Правди"). — Из Никарагве стижу вести о ЈеДном катастрофалном земљотре су, коЈн Је униџпио наЈвећн аео вароши Леон, коЈа се налазн 140 кнлометара од златног града Манагуе. Према првнм вестнма, има ве« лики броЈ жртава, алн недостаЈу поЈеднности. И у Јужном Мекснку осетио се јак земљотрес, који Је нза звао јаку панику у нароДу.