Pravda, 27. 09. 1933., str. 16

БРОЈ 10.379

11РАВДА, 27 СЕПТЕМБАР 1933 Г.

СГРАНА - -

Ф Е Љ Т О Н „П Р А В Д Е"

роиаиа

Укрштене Број 69.

речи

радио

ОД ПЈЕРА НЕЗЕЛОФА

Салвен Милор писао је крај свог најновијег романа. Лујза, јунакиња романа, разочарана у •Ђубави изаршиће сагмоубиство. Озу сцену греба пажљиво описаги тако да утиче на адтаоие. I Сам Мнлер је, описуј\"ћи ово | био трон>т. Лујза је створена у његовој машти и он ју је волео као отац и љубавник. Понекад је био срећан због ње, а онда је опет патио због судбине, која ју је прого-члла Чес-с му се | у*жнило да је ј> г накиња романа у његовој непосредној близини и да је баш таква какву }е описао у почетку романа. Имала је двадесет година, дивну плаву косу и љубичасте очи. Била је витка и висока. — Штета, ирмљао је Милор. • А ипзк мора да умре. Шта ви- > ше ја ћу је убити. Писац је сад размишљао о врсти самоубиства. Најзад је одлучио да Л>*јза скочи v воду. То је најзгодније. — Лујза је сишла чз обалу Сене која је била пуста. насгавио је да пише. Нагнула се на ограду и загледала у ^чласе... У том тренутку неко је закуцао — Најзад! повика. Милор се љутио што га узнемиравају и спазизши слугу, мах нуо руком. — Тта је? Зар вам нисам рекао да ме не узнемиравате ? — Јеана даз1а моли да је при мите, одгозорио је слуга. Жели да хитно говори са вама. — Шта хоће, дођавола? Је ли бар лепа? — Да! — Хм... Добро, пустите је... У кабинет је ушла дивна мла да жена и Милор се једва савладао да не скочи од изнена* ђења. Та жена толико је личила на његову јунакињу Лујзу као да јој је двојник. На ону Лујзу која је мало пре требзло да окочи у воду. Јесте, такзу ју је у мапгги замншљао. — Можда се зовете Лујза? упитао је изненада. Жена се збунила. — Не, господине, одговорила је. Зовем се Жермена... — Шта желите? — Ја сам чиновница путничког бкроа „Оцеаник". ДозналиЈ

смо да се спремате на турнеју у (Јужну Америку... — Хвала, прекиде је Мил л р 'разочарано Такве послове саршава мој секретар. Жалим. али. ј — Не мари, рекла је она I Милор се радознало загледао у лепу жену. — Како сте мог.ти да изаберете ту професију? упита. Зар се не би нашло нешто згодније? Нарочито за једну жену... — Сама сам је изабрала, објаснила је Жермеаа. Хтели су да радим у канцеларији, али ја сам сматрала да је боље ако се што више крећем међу људима и заборавим... — Гле! прекиде је он. А шта хоћете да заборавите? Је ли љу бав посреди? — Да... Вереник ме 1® напустио... Жермена је поцрзенела и још више се збунила. — Да ли сте га волели? Лепа глава се спустила. — Много... А.та сад ми је све једно... Милор је устао. — Ваљда нисте иислили на смрт? Глупост! Живот је тако леп и интересантан. Него реците ми... Пришао је жени и ставио јој руку на раме. — Зар сте заиста мислили на самоубиство? — Да... На Сену... — Нема веће лудости него скочиги у ону хладну и прљаву воду, протестовао је он. Овзко лепа жена... Она се тужно смешкала. — Треба да се одрекнеге таквих идеја, наставио је Милор. Слушајте што ћу вам рећи... Хоћете ли да мењате професију? Потребна ми је једна секретарица. Хоћете ли? Дуго је говорио са убеђењем као човек који је по сваку цену одлучио да спасе један живот. Млада жена је пажљиво слушала и најзад попустила. — Дакле, споразумели смо се, зар не? закључио је он. Дођите сутра да се детаљно договоримо. Жена је обећалз да ће доћи и задоеољно се удаљила. Кад је Милор остао сам, сео је за писаћи сто и наставио прекинуту речееицу:

| — ... нагнула се на ограду и загледала у таласе... Размишљао је мало, а затим, као човек који је створио одлу ку, бацио перо. Није могао да пише. Учинило му се да неће убити јунакињу романа Лујзу. већ ову дивну Жермену, која \е мало пре отишла. Узео је црвену оловку и прецртао ту реченицу. То је значило да ће изменити сцену и ДОгађаје у роману. — Видећемо сутра, мрмљао је и задово .Ђно се смешкао као да је учинио неко добро дело. ННШИШНИМШЗДШДОМ!

1. I |1

10 |

■

<ч

'.5

'с

« '

1а

П.

2И

гс

■

Трн шушаја самоубиства У ОСЈЕК, 25 септембра. — (И. Ш, нзв. „Правли"). — У временском размаку ол лвалесет два лана забележилл су ана.ти Осјечке полиције шесиаест покушаја сзмоубистза што, свакако, претстазља веома велику цифру. Полициски органи нашли су у Рајгеровој улици !елпог млалића, ко ; « I ..е преви)ао у тешким грчевима. Утгр Кено |е дз се млалић отровао растзо I ром камене суле. Служавка Кат.ша • Балковић изјазила је ла се млалић , отровао у њеном присуству. Она то ; нн)'е могла спречити. Самоубииа се зове Никола Кузмановић, а по проI г' есији је шофер, али без посла. Кол Кузмановића наћено >е неко.тико пиI :зма упућених браћи. Млаллћ моли 1 браћу ла му опросте што се решио да изврши самоЈ-биство. Истиче ла ]е био у безизлазно тешк^гм материја.теим приликама. Његове повреле су лоста озбнл»не прироле. Кзтица Балковић, била је оча^на због тога што је Кузманов/*ћ прибегао отрову. Одлучила је да се убиЈе и, искористнвши отсуство породице, код ко;е је у служби, отворнла је славину гаса у кухин»и. У томе тренутку заззочио је писмоноша. коги је лонео неко писмо. Кад је Катица отворила врата, поштар је олмах ко« статовао да је посреда покушај са. моубиства. Дошли су и Катнчнви по слодавпи. Обавештена је полиција и Кагица, која је покушала да себи одузме живот због К\змановића, пре нета је у болвицу. Њено стање ни е опасно. Порел оза лва покутпаја само>*бистза, хронолопжи је на^ковији покушај самоубиств- Јелке Липовац, жене чарапарског помоћника. И она се отрозала. Како кзгледа, решила се на трагичан корах због плућне болести. Претплата на „Правду" стаје: За нашу земљу месечно 20 динара. За иностранство месечно 50 динара.

ВОДОРАВНО: 1) Провннција у Шпанији. 4) Кеј, обала. 7) ленгер, 8) једно од Хзвајских острва, 10) ископнна, 11) један од осннвапа Рима. 13) лук (францускн), 14) прибор за билијар. 15) евр <ЈП :ка престоница, 17) део куће, 18) ч>вена француска породица, 19) број, 20) звзничзн спис 21) највећн с^сар, 22) свежа (провинцнјализзм), 25) притиска, тншим, 27) она (латински). 28) једкница за мерење јачине електричне струје, 30) конац, 31) славни грчки атлета. 35) Стооко мито лошко биће које је убио Меркур, 34) олагајник, 35) месец, 36) нека врста индијског пића. УСПРДЗНО: 1) Бог Бах 'код Римљана), 2) коло. 3) рачун, 4) фабрика коњака, 5) карактерни (особени) облик. 6) казан. 7) стаза, 9) чкновник у позориш ту, 12) стозарипгге, лагер, 14) водоземац, 16) румунски политичар, 17) полуострво у Црном мору, 23) узбу на. 24) талас, 26) смелост, стављање на коцку, 28) једна игра картама. 29) женска капа. 31) жиг, 32) јужно воће. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ — Број 68. Водоравно: 1) Габон, 4) терор, 8) оте, 9) очи. 10) актер, 12) т. г. (текућа година), 13) вазне. 16) Ариус. 17) ад, 18) тле. 20) алт, 21) сви, 22) Лиа, 23) репа. 26) брат. 28) мал, 29) рум. 30) апел. 31) Комо, 32) Вил>ем. Усправно: 1) Грива, 2) Бразилија. 3) нотес 4) тогал. 5) Еч, 7) те. 8) ерлав, 11) Кнута, 12) Татар, 14) Арзл 15) едикт, 19) еспап, 21) серум, 24) Ема, 25) алев, 26) бром, 27) амо.

У Стаоом Влгху вевреме спречава нукуруз да сазри ИВАЊИЦА, септембра. — (В. Бој. изз. „Правди"). — Непрекидне кнше и хладноћа у многоме ометају зрење кукуруза у овоме крају. Иако добро израстао, кукуруз сада никако не може да зри, јер му зрење спре чава непрестана влага од киша и ош трих хладноћа. Сељаци су веома забрннути, јер ако их поред воћа, које је сзсвим слабо понело, обмане и кукуруз, који је овде глаана храна, онла ће њихоз иначе тежак положај постати још тежи. У бојазни да ол кукуруза неће видети никакве користи, сељаци су поче.ти ла нзносе зелене кукурузе, н да их продају на пијаци по четири за јелан линар. — БЕОГРАД —

УТОРНИК, 26 СЕПТЕМБАР 17.00 Час немачког језика: Немачки лнјалозв: г-ђз Мира Крстић и г. I проф Др. Јован Богичевић; 19-00 1 Српске народне песме пева г-ца Диз!на Радић; 19Л0 Вокални концерт гће I Маје Рајић; 20.00 Пренос из свечане I дзоране дзорца Пелеш у Синаји: Кон церт букурешку филхармоније, диригент Георгес Георгеску; 21.00 Кла! знрски концерт г. Ђорђа Стојкова; 21.30 Концерт вокалног октета г. I професора В. Ведлара; 22-00 Тачно време, новинарски иззештаји А. А. Музика за игру (грамофонске пло че); 22 40 Пренос музике циганске капеле Шандора Раду из ресторана „Потрошачка ЗадЈћгга". Загреб: 21 45 Концерт радио оркестра. Лзубљана: 20.00 Вече чешке м>зике СРЕДА, 27 СЕПТЕМБАР 11.00 Објављивање дневног програ ма, Народна музика (грамо^онске плоче); 11.20 Званични извепггаЈ ^ во достању: Вокални концерт (граУофонске плоче); 11.57 Тачно времб^ 12.00 Звона са Сзборне Цркве; 12Ло Подневни концерт Радио оркестра; 12.35 Берзански курсеви, Наставак концертз Радио оркестра; 13-30 Поподнезни концерт Радио оркестра. 17.00 Конвулзије (грчеви) код мале деие предааЈње г-ђе др. Сми.1>е А. Костић. 18.55 Тачно време, објав љивање вечерњег програма и про« грама за следећи дан, о шаху, прејааање г. Озрена Недељковића; 19.30 Лака музика (грам. плоче); 20.00 Пренос опере из Љубљанског народног позоришта; 21.30 Тачно ареме, новинарски иззештаји А. А. Загреб: 22.40 Плесна гдазба. Љубљана: 20.00 Пренос опере из •Љубљане. УТОРНИК. 26 СЕПТЕМБАР Беч 17.20 Концертни час; 20.30 „Лет око света" ралио потпури; Пешта, 12-30 Циганска капела; 17.00 Салонска капела; 23.00 Циганска капела; Букурешт 21.20 Радио оркестар; 22.15 Радио оркестар: Париз 20.30 Концерт, Праг 20.00 Прашки квартет на хармоници; 21.00 Концерт радио оркестра; Варшава 21.10 Клавирски кондерт. СРЕДА, 27 СЕПТЕМБАР Беч 17.10 Час аустриских савремених композитора; 18.45 Оркестарски концерт, Берлин 21.00 Клавнрскн кон церт; Пешта 1730 Салонска капела; 20.30 Концерт оперског оркестра; Букурсшт 19.15 Радио оркестар; 21.45 Румунска м>'зикз нз флаути; Париз 12.30 Концерт на оргуљи; 21.30 Симфоннјски концерт; Прзг, 114-50 Концерт радио оркестра; 21.30 Концерт квартета „Ондричек"; Варшава 20.15 Конперт Варшавског конзерваторнума. НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ТАЧКЕ РАДИО ПРОГРАМА ОД 24 ДО 30 СЕПТЕМБРА Уторник, 26; Беч, 20.30: „Лет око сзета" радио потпури. Среда, 27; Париз, 21.30; Снмфониј ски концерт.

РОМАН „ПРАВДЕ"

РО.МЛН ЈЕДНЕ ГИМН АЗИСКИЊЕ ИЗ БЕРЛИНСКОГ ЖИВОТА ОД А. КАУЕРА 15. — Казаћу ти нешто, Ута Тре ба да знаш шта се дешава у овој кућн. То је страшно. — Мама! — То су старе историје, наставила је госпођа Хаинк. Прошлост је постала фатална Ја не знам шта може да се деси и зато мораш бити спремна. Ути се учинило да мајка говори у бунилу. Израз лица био јој је необичан. Није више плакала. Ута се уплашила, али мај ка је приметила страх у њеним очима. — Буди мирна, дете моје... Ухватила је ћерку за руку. — Треба да задржимо хладвокрвност. Ти и ја. Ута. У ку-

ћи влада хаос и ако изгубимо главе изгубљени смо. Кете је ћутала. Ута је приметила да мајка око очију има тамне колутове и да је стара. Не, њене године биле су неодређене. У том тренутку мајка јој је била потпуно страна. — Жао ми је што те приликом доласка узнемиравам и мучим, рекла је Кете Хаинк. Али имам осећање да у сваком трекутку може доћи до катастрофе у овој кући. Ућутала је и прешла рукама преко чела. — Причаћу ти нешто.„ Ута се још више уплашила. — Шта, забога? упита. Кете је наслонила главу на руке и буљила преда се као да Је заборавила Утино прусуство. — Мама, говори! прекинула је Ута ћутање. Мајка се није освртала на ове речи. Дуго је трајало док је по чела: — Као пгго рекох то је стара историја, која је данас оживела. Познато ти је да сам имала двадесетпет година кад сам упознала твог оца. — Да, потврдила је Ута— Била сам млад лекар. Пре познанства са оцем умрла ми је мајка. — Да, поновила је Ута. Шта хоће мајка? размишљала је- Зашто спомиње све ово? — Кад ми се отац удварао би лг сам у жалости за мајком. Једнога дана позвао ме је у •шетњу и ја сам знала да ће том

приликом запросити моју руку. Он је тада био чувен сликар. Ута је пажљиво слушала. — Отишли смо у зоолошку башту, настављала је Кете Хаинк. Док је говорио размишља ла сам хоћу ли му то казати... Најзад сам се одлучила- Између нас треба да влада искреност. Треба да познаје жену са којом ће везати свој живот. Ута је осетила како јој срце удара. Зар је и мајка-..? Интимни љубавни однос био је тада страховит злочин. — Кад ме је питао пристајем ли да му будем жена, одговорила сам: „Пре свега морам не што да вам признам. После тога треба да одлучите"... Сећам се сваке речи. Он се изненадио- И тада сам му рекла... Глас Кете Хаинк постао је хла дан: — Признала сам му да сам убила своју мајку... Госпођа Хаинк изговорила је тихо ове речи. Ута је пребледе ла као крпа. Хтела је да крикне, али није имала снаге. Глава јој је била тешка, а мисли несређене. Усред тог хаоса чула је опет глас: — Моја мајка имала је рака у стомаку. Страшно је пати.та и о неком оздразљењу није мо гло бити говора- Операција немогућна. Заклињала сам хирур га да направи крај овим страш ним мукама: „Оставите је да умре V наркози" Али хирург није хтео да пристане на овај пред лог. А тада сам се одлучила да !? ослободнм страшних мука. Убризгала сам јој инјекцију

морфиума и она се никад више ни је пробудила. I У соби се спуштао сумрак, а мајка и ћерка су ћутале под те ретом овог признања Ута је по лако ухватила мајку за руку. По сле дужег времена ћерка је упи тала : — А отац? I Женине груди су се надимале. — Отац је тада био млад идеалан човек, одговорила је. За грлио ме је и рекао да је то хе ројско дело. Ја сам била друјгог мишљења. Радила сам као ћерка, лекар и као човек, чија је дужност да ублажи туђе муке. Отац је тада рекао да ме сбожава- Ох, био је искрен и никад нећу заборавити његове речи. Опет је ћутала, а затим је до дала: — До данас никад нисмо говорили о томе. — А данас? — Ни данас нисмо говорили, али ја осећам... Глас јој се прекинуо— ...Да он непрекидно мисли на то. Откад му је тај нитков сугерирао да има рака он се свега сећао. У његовим очима бидим смртни страх. Ута је одмах схватила— Мама! повика. Смртни страх... од тебе! — Да. Он ме се плаши- Зна да га волим и плаши се судбине моје мајке. Ути је постало све јасно. Болничарка је, дакле, дошла у . кућу да чува оца од — мајке! | Кете Хаинк је брзо говорила: — Кад сам код куће отац жи ви у смртном страху и-због тог страха је болестан. Не усуђујем се да му дођем у близину. Очи су му страшне. Он пажљиво посматра сваки мој покрет и кад хоћу да га пољубим види у томе своју пропаст. Н)егов ме поглед прогони и испитује да ли сам већ закључила да га уби јем Што год кажем њему Је сумњиво. Иза сваког декарског наређења назире смртну пресу ДУ— Ох, мама! — Молила сам га да позове другог лекара, али он се најенергичније противио, јер мисли да сам са свима у договору. Ута је помиловала мајку ло коси. — Можда није требало да ти то кажем, Ута, али сам сматрала да је боље да све знаш- Ко зна што може да уради. Осим тога, боље ћеш га разгмеги и на стоЈ *ати да га умириш. — Да, мама. Алн зар не бн било боље да отворено и искре но грворнш са њим? Зашто му ке кажеш да уопште није болес тан и према томе нема разлога да... — Не, не, било би све изгуб љено. Он ми не би веровао- Јз се претварам да ништа не знам и да сам заборавила шта се де сило у прошлости. Ја га добро познајем, а и ти треба да будеш опрезна и обазрива. Кад се пробуди уђи у његову собу. Буди весела и реци да си гсво рила са мном и да ја не верујел да је то рак. — Нзстзвиће се —