Pravda, 27. 09. 1933., str. 17

БРОЈ 10.379

ПРАВДА, 27 СЕПТЕМБАР 1933 Г.

СТРАНА 17

Скупштина Удрушења хотелијера.ресторатера, гостионнчара и иавенија

Претставницн удружења хотелијера, ресторатера, гостноннчара и кафеџлја олржаће на дан 26 н 27 септембра о. г. у Београду из целе Кра *евнне скупштнну ради оошван>а Земал>о{ог Савеза. Састанак ће се одржати у просторијал!а хотела „Бристол" н зато с« скреће пажн»а београдскнм гостионичарн.ма да изволе присуствоватн овом скупштинском састанку. — Управа Удружења. 54171

Сахрзна Јепнкете Клицкн у Новом Саду НОВИ САД. 26 септембар. — (А. Б. изв. „Правди"). — Прексиноћ је у Новом Саду умрла Јелнсавета Клицин, супруга г. Димитрија Клицина, познатог културног радника у Новом Саду. Јелена Клицин је дуго времена боловала и умрла је у 57 години живота. Јелисавета Клнцин је узимала у Но вом Саду учешћа у свима културним националним и добротворним акцијама и као таква уживала је у Новом 1 Саду велики углед. Била |е потпрет' седиика Кола српских сестара и чланица управног одбора Црвеног крста. За свој рад она је одликована орденом Светог Саве петог степена. Данас поподне извршена је сахрана Јелисавете Клицин. Погребна поворка кренула је из санаториуиа г. др. Матановића на алмашко гробл*е, где је сахрањено тело покојн« Јелисавете. Погребу је присуствовала велика маса грађанства.

Самоубиство бнвшег баннарсног чнновннна

Јуче гтре подне, у своме стану на Масариковом тргу у Земуну, извршио је самоубиство вешањем бивши банкарски чиновник Никола Чутурило. Самоубица није оставио за собом никакво опроштачно писмо из ко га би се видело што га је нагнало да себи одузме живот, већ је на једном парчету хартије само написао: „Тако је морало битн. Никола". Увиђај је извршио дежурни писар Претстојннштва градске полиције, а затим је леш пренет у мртвачницу.

»Бивши чиновнин Савеза српсних земљорадничннх задруга осуђен за утају» [ *— Изјава г. Гргура Депола. —

У „Правди", број 10375 од 23 септемора 1933 године на страни 4 у 5 ступцу под натписом: „Бивши чиновник Савеза српских земљорадничких вадрута осуђен за утају", донст је иззештај са суђења Ивану Кремжару, бизшем чиновнкку Главног савеза српских земљорадничких- задруга у Београду, коЈе је одржано, 22 сспТембра у Варошком сУду? На том суђењу оптужени Иван Кремжар иЗЈазио је да је мени као свом претлостазљеном — шефу житарскот одељења Главнот савеза срп ских земљорадничких задруга дао иа ваЈам укупно 11.000 динара, па с тим у вези дајем ову изјаву: Катеторички изјављујем да Је ов<взношење оптЈ'женог и осуђеиог Кремжара апсолупно неистиниго. Када је откривен мањак у новцу, којн Је наплаћивао осуђени Кремжар за рачун Главног савеза с. з. з. он саслушању пред управом ГлавнОг са веза 3 фебруара ове године, није уопште изјав .ЂНвао да је мени дао *а зајам ма какав новац. Међутим, на своме саслушању од 16 фебруара ове године оптужени Кремжар, не знам из којих побуда, нзјавио је да је мени дао на зајам горњу суму. Када сам за ово саслушан од стра не управе Главног савеза с. з. з. 22 фебруара ја сам том приликом изја вио ово: „За тврђење Кремжара најкатегоричније изЈазљуЈем, да није тачно, нити сам икада од њега за себе новац тражио. У вези са овим, а у зези са предН»им тачкама и у вези са интригама, које круже Савезом, најбољи је доказ о томе невидљивом фронту интриганата ова изјава поменутог. Мо лим стога: 1) да Управа изволи позвати тога Кремжара и да у присустзу г. управиика и два члана Упразе, као и г. г. надзормика, који су га саслушали, су очи са мном и то потврди шта је изјавио; 2) где, када и зашто сам тражио и дао ми новац према његовом тврђењу; 3) што је најглавније, да се тај господин присили пред форумом поменутнм под 1) тачком да именује лице илн лица под сугестијом или нагозору ко|их је дао озу изјаву 4) унапред молим одобрење и при државам себи право да га за ову кле вету и увреду тужим редовном су* ду". Међутим, ни тада, ни док сам још био V с.тужби Главног савеза с. з. з. (концем јула 1933 године), а ни доимије Управа Главног савеза није сма трала зз потребно да поступи по мо ме тражењг. • Молим цењено Уредништво да б/ де љубазно па ову моју изјаву шгам па, пошто је овом нетачном из^авом осуђеног Кремжара бачена љага на моју част. Унапред захвалан за доношење ове моје изјаве, остајем с одличннм поштовањем, ГРГУР ДЕПОЛО, шеф робног отсека Обласног савеза земљораднич ких жнтарских задруга у Смедереву и бнвши шеф жи тарског одељења Главног савеза српских земљорадничких задруга у оеограду,

[Густав Фрвднх

Ш А X Првенство Совјетске Рускје Ових дана завршен је свесавезни шаховски турнир за првенство Совјетске Русије, на којем је учествовало двадесет најјачнх шахиста. Победио је, према очекивању, млад^ Михаило Ботвиник са 14 поена, док је друго место освојио инжењер Алаторцев. 22-годишњи првак Михаило Ботвиник није непознат шаховском свету. Он је 1929 победио чувеног првака Шведске Штолца. 1931, освојио је први пут првенство СовЈ"етске Руснје, а ово му је друга победа. Совјетски шаховски савез намерава у току године 1934 да приреди велики турнир, на којем би учествовали, поред најбољих шахиста из Совјетске Русије, и најбољи европски мајстори. БРЗОПОТЕЗНИ ТУТНИР У БЕОГРАДУ У просторијама Београдског шаховског клуба одигран је 12 брзопотезни турнир. Победио је г. Сава Вуковнћ са 15 поена. Друго и треће место осво'или су г.г. Младен Патерностер и Фојиелав -Петровић, сваки са По 14 поЕна ..Нетвр^и је био г. Јурчшић са 13 и по поена. Пети г. Јован Николић са II 1 /* поена. О^тали су учесници имали слабији услех. ТУРНИР У ЗЕМУНУ Јуче је-у Земуну одиграно прво ко ло наградног турнира. Учествовало је 14 игрзча. Појединачни резултати били су ови: инж. Телешов побеђује Н. Тимофејева. Урнек — Ростовцева, Банд — Л. Тимофејеву, Федоров Забрдца и Филиповић — Данилова. Партије Прокопљевић — Марковић и Таглајхт — Шпиндал остале су нерешене. После првог кола: Филиповић. Банд. Урнек, инж. Телешов и Федоров имају по 1 поен; Прокопљевић, Марковић, Таглајхт и Шпинлл по Чг поена. 3. Б. [|111111|[||||!1111111И1111111П!11П11Ш1П11111Шт1Ш1Ш[Ш1тШ11Ш11111.Ј1Ш1Ш1Ш Смањење беспоспнце у Немачној БЕРЛИН, 26. септембра. — (А. А.) — Према званичним статистичким по дацима, број запослених немачких радника, који је у току последње че тири године редовно месеца августа падао, овога пута се повећао за 45,2% од укупног броја, тако да је у поређењу са прошлом годином број новог упослења радника за 17"/о већи. Наглашава се да ово повећање упослења радника ни у ком случају не долази отуда што је радно време смањено. П111111111111111111111111111111 !111111Ш1Ш111НШ111111111Ш1ШШ11111111ШПЛШШППП Тржиште житарица у Сремсној Митровици —- Већи извоз брашна, Јечма и кукуруза. СРЕМСКА МИТРОВИЦА, 26. септембра. — (М. Ш. изв. „Правди"). Сремско-митровачко тржиште жита рииа ове године, од првих дана жетве и вршидбе до данас, веома је добро посећено, иако су цене земаљ скнм производима ниске. Пшениие је прошле недеље укупио довезено око 27 вагона. Цена јој )е пала за 10 до 13 динара, те се плаћа 85 до 95 динара 100 килограма. Узимају је највише млинови н велике трговачке куће, које пшеницу спремају за време, када ће )ој цена скочити. Ку куруз се плаћа 60 динара, а вагонска роба 65 динара. Овас од 50 до 55 динара, а јесењи јечам 50. Пролећни или пиварски 1ечам \*зимаЈ 'у највише пиваре, и то овдашња и ваљев ска. Извезено је У овој сезоии око 30 вагона јечма. Много се извози кукуруз, и то у Сомбор и приморске градове. Овдашље брашнарске и жи тарске фирме много извозе брашна, и то у ррадове Дубровник, Сплит, СушаК, Сарајево, Требиње. Мостар. >Кепђе, Травник, Зеницу и друге. Це не брашну, према квалитету и врсти, :крећу се од 145 до 205 динара за 1 оО килограма. Цена пасуљу је пора сла и сада се плаћа 132 динара.

Берзе

БЕОГРАД, 26. На данашње.м састанку Београдске бсрзе промет у динарима код левнзе 771.000; код држа&них палира 930.000. Теидешшја код државних папира непромењена. На Продуктиој берзи није иншга рађеио. Тенденцнја код пшенице лабава; код кукуруза непромењеца. ДЕВИЗЕ (ионуда-тражња): Лондо« 178,79 — 177,19; Париз 225,05—223,93, Њујорк 3736,53 — 3708,27; ЊуЈорк кабл 3758,53—3730,27, Женева 1113,85 — 1108.35, Милано 303,14 — 300,74; Праг 170,42 — 169,56, Амстердам 2318,99 — 2307,63; Берлин 1374,27 1363,47; Брисел 801.96 — 798Д)2; Беч (у прнватном клирингу) 862,54)—857,50 рађено по 862.50, бонови Грчке банке тражња 37,50. ДРЖАВНИ ПАПИРИ: Ренга раше штете 246 — 245,50, рађено по 246 245. Термини за ултимо децембар 248247, рађено по 248,50 — 247,50; 7*/« инвестндионн заЈач 52—51; 6°/« државне обвезнице 37,85 37,70, рађено по 38—37,20; 7•/• Блеров зајам 30.50 — 30, рађено по 30,25; 7 8 /« заложнице Државне хипотекар не банке 49,50 — 49, рађено по 49. АКЦИЈЕ: Народне баике понуда

6ИР0 36 КЛДЂЕЊЕ - БЕЗГРДД,

36

прнма опкладе по „РЈх-оЈсЈби", ,,8*аг1-о(Ј(1би" и ,Р1хТо-1о* соло и везано за све трке у земљи и иностранству. Најближи тркачки дани 27 IX у Будимпешти 30 IX у Будимпешти (Принц оф Велса Хкб.) 1 X Београд трка Костолац Програмн свих трка домаћнх и страних на расположен>у у нашој канцеларији. Тел. 29-227. 54177

3650; Аграрне банке 229 — 227, рађено по 229 — 227; Београдске задруге тражња 4750. ЛОЗОВИ: Дувански лоз тражња 12. ЦИРИШКА БЕРЗА Париз 20,205, Лондон 16,03, ЊуЈорк 338, Брисел 72, Милано 27,18, Амстер дам 208, 275, Берлин 123,20, Беч 72,68, Праг 15,30, Атина 2,97, Букуретт 3. ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА ДЕВИЗЕ: Амстердам 2307,63 2318,95; Берлин 1363,47 — 1374,27; Брнсел 798,02 — 801,96; Беч 85624 — 806 1 /ј — &61 1 /*; грчки бонови 38Ј4 — 39 — 38И; ЛоиДон 177,19 178,79; ЊуЈорк кабл 3730 27 3758,53; чек 3758,27 — 3756,23; Париз 223,52 — 225,26; Цирих 1108,35 1113,85. ДРЖАВНИ ПАПИРИ: Ратна штета каса 245^ — 247 — 246; за Децембар 247 — 248 — 247 ; 7% зајам 50 52 — 51; аграрци 27 И — 30*/г; 8*/| Блер не нотира; беглучке обвезннце 37 — 38. НАРОДНА БАНКА: не нотира; Нри вилегована банка 227 — 230 — 226. ТЕНДЕНЦИЈА: код девнза чвршћа. ПРОМЕТ: 50.144 динара. Код папира тенденција чвршћа, промет средњи. П1111П111111П111111111111111111!1Ш!Ш11ШПШШШШШПШШШ!Ш1тШШ!П1Ш1П Вашар манасгира Светог Ђорђа НЕГОТИН НА ВАРДАРУ, 26. септембра. — (П. А. изв. „Правди"). Овде је закључен тродневни вашар, који се, почев од 1929 године, редовно одржава у вези са вашаром манастира Свети Ђорђе код Вардара. Покретач овог вашара био је г. Пане Апостоловић, књижар. На вашару је продавана ситна и крупна стока, воће и поврће, разни земљани занатски производи, а увече су одржаване забаве. Вашар је закључен рвањем, уз лупњаву гочева и писак зурли. Рвало се око двадесет рвача. Победнику је Општина поклонила једног би вола у вредности 500 динара. 111111!!111П1111111111[|!11111П1111111111111111111111!111111ШШ1Ш1Ш1ШШ1ШШШШШ Годишња снупштина „Просвете" на Цетињу ЦЕТИЊЕ, 26. септембра. — (Н. Д. изв. „Правди"). — У дворани „Дома Слободе" одржана је редовна годишња скупштина обласног одбора „Проовете", под претседништвом г. Милована Цаковића. сенатора. На скупштини су били прочитани извештаји: о раду управе у прошлој години, о стању благајне и о стању чланства. Извештаји су примљени. После живе дискусије изабран је г. Душан Велимировић, в. д. управитеља овдашње основне школе, за пове реника између Обласног и Главног одбора, да прикупља чланарину и да се стара о што живој акцији одбора у наступајућој години. Нова управа ће се изабрати онда кад се среде и побољшају прилике у Одбору. 1111!111111П111П111111111Ш111!11!111111111111!11111П11ПП111111!1Ш1!ШШШШ11Ш111Ш Бан г. Вегимир Поповнћ у Тузпи ТУЗЛА, 2б. септембра. — (М. А. изв. „Правди"). — Бан Дринске бановиие г. Вслимир Поповић допутовао је овде са начелником просветног одељења г. Поповићем. У хотелу „Бристол", у коме је отсео, бан г. Поповић примио је окружног инспектора г. Цветковића, среског начелника г. Алексића и градоначелника г. Муратбега Заимовића. Данас пре подне бан г. Поповић обишао је Соколскн дом, који ће ускоро бити довршен.

Финансисне иепрнлине општине у Вањој Луци — Ве.тике таксе и трошарине. — Стру чна комисиЈа за смањење буџета. БАЊА ЛУКА, 25. септембар. Општина града Бања Луке дошла је, услед, нерационалног финансирања, у незгодно материјално стање и није била у могућности да одговара својим обавезама код Хипотекарне банке и пр-иватних поверилаца. Због тОга је, пре неколико месеци, завладала у грађанству и код меродавних велика забринутост. Зато су у општину делегирана и од стране власти постазљена два подначелника и већи броЈ' општинскнх већника из круга виђеног грађанства, који су радили на санирању општинских финансија. После вишгмесечног и напорног рада, у коме је главни референт био подначелник г. Јакоб Ластрић, донет је општински буџет за 1933 годину у висини 10,982.777 динара са диференшијалним општинским прирезом од 60 до 100%. Овај је буџет одобрило Министарство финансија. Да би општина постигла буџетску равнотежу, морала је прибећи увођењу разних

такса и трошарина и приходе распоредила овако: од такса 1,865.330 динара; од трошарина 3,180.800; од кулука 180.000 од објеката 14.500; разни приходи 133.000; приходи из ранијих година 1,335.000; општински прирез 1,721.925.29; од предузећа 2,516.000 и непредвиђени 36.122,54 динара. После одобреног буџета отпочето је реализовање. Но једна група грађана, предвођена г. Костом Димитријевићем, трговцем и банским већником, повела је акцију против великих општинских намета н молила Министарстзо-фин^нсија да се буџет сма* њи. Но на овоме се није стало. већ>|е заинтересована Трговачко-.индустриска комора и Занатска комора, које су поднеле Министарству финасија молбу и предлог за измену општинског буџета. Министарство је, после овога, одредило стручну комисију за евентуалну измену општинског буџетат у коју су ушли г.г. Звонимир Бог дановић, директор Финанеиске дирек ције, Димитрије Бојић, начелник финансиског одељења банске управе, Јо снф Цезнер, референт, као претставници Министарства финансија г.г. Јакоб Ластрић и Ристо Томић, као претставници општине, г.г. Др. Тошо Зурунић, Миле Јзнковић, Ннкола Кољевић и Мирко ДивЈ"ак као претставници Комора. Оза комисија ће по завршетку рада поднети свој извештаЈ" Министарству финансија, које ће, затим, донети коначно решење по питању општинског буџета. Б. Митровић, (ШШШШШШШШПШ!ШШШ!ШШ<1ШШШ!!1ШШШП1ШШШ1Ш11!!ШП1!П1 Баннет у част г. М. Миловановића у Старој Кањижи СТАРА КАЊИЖА, 26 септембар. (Н. Д. изв. „Правди"). — ДечЈИ дом у Старој Кањижи, који је после Свег ског рата развио веома плодну делатност, укинут је пре извесног времена, а његови питомци пресељени су у Карађорђев дом у Крагујевач кој Рачи. Управник старокањишког Дома г. Мијо Миловановић премештен је за чиновника управе Дуназ' ске бановине. Г. Миловановићу, пред одлазак из Старе Кањиже, приређен Ј"е опроштајни банкет, коме је присуствовао велики број угледних личности. У го ворима су истамнуте симпати)е, ко; г. Миловановић у Старој Кањижи у жива. Говорилн су г. г. Јевта Петровић, др. Влад. Николић, Ј. Јовић, Спа соје Разић, Снма Јакшић и други. ШШШШШШШШППШШШШШШШШШ1Ш!ШШШШШШПШ11ШШШШ111 Упутство за лреглед лоресних рачуна

Г. Мннистар финансиЈа прописао Је Упутство за извршење тач. 1, и 2. чл. 18. Фннансијског закона 1933-1934 годину у погледу састављања и прегледа пореских годишњих рачуна. Упутсгвом Је предвиђен начнн пре гледа рачуна до краја 1928. године, од 1929. закључно до 1932. године и преглед рачуна за 1933. и будуће године. Преглед рачуна врше финанснЈске дирекциЈе преко своЈих рачун скнх органа. Преглед се вршн код порески.х управа, а према потреби н код поЈединих порескнх обвезннка. Рачупн мораЈу битн прегледанн до краја априла сваке годиие и послатн ГлавноЈ контроли радн давања разрешннце. (А. А.)

Прослава стогодишњкце цриве Свете Тројице на полуострву Поевлаци

БОКА КОТОРСКА, 26. септембра. ■— (Д Д изв. „Правди"). — На малом полуострву Превлака, у југоисточном де.ту Тиватског Залива, обављена је лепа и скромиа свечаност. Уз велико учешће народа из готово свих околних места прославл ена је стогодишњица цркве Свете Тројице, задужбине контесе Екатерине Властелиновић. На свечаној ар хијерејској служби служио је црноторско-приморски митрополит г. др. Гаврило Дожић, који је на крају свечаности одржао веома лепу бесеДУ- Превлака се налази у врло лепом крају, пуном романтике. Чудна је ис торија овог полуострва и његовог храма, који са свих страна опкољавају густи жбунови ловорике и бујни чемпреси. На полуострву, недалеко од цркве Свете Тројице, био је храм посвећен Светом Арханђелу Ми хаилу. У Тринаестом веку Стеван Првовенчани на рушевинама старог храма подигао је врло лепу цркву. Свети Сава је одредио Превлаку за седиште зетског епископа, чија је епископија, сем Зете, обухватала Један део Боке Которске, а други део био је под јурисдикцијом хумског епископа. За време цара Душана, ка да је Српска архиепископија подигнута на степен патриаршије, зетски

ПРИПРЕМА

»5

УРАНИЈА"

епископ Је проглашен митрополитом и тако је Зета добила митрополију. У 15 веку Млечићи су порушили велелепни храм. Још и данас се позна ју трагови задужбине Стевана Првовенчана, која је била саграђена у романском стилу. Контеса Екатерина Властелиновић. рођена Сундечић, из Шибеника, сестра сазинског архимандрита Спиридона, а супруга конта Илије Власте линовића, родом из Рисна, после смр ти свога мужа продала је имање у Котору и од неког Друшка купила један комплекс земљишта на Превла пи за 400 дуката. То је било 15 децембра 1827 године. Контеса Власте линовић, не жалећи новаца, поред по дигнутих удобних кућа за своје уживање саградила је 1833 године ле пу црквицу, посветивши је Светој Тројици. Како предање каже, цркви ца је саграђена нл темељу старе пре влачке цркве. Нов храм осветио је которски протопрезвитер Јако Попо вић, уз асистенцију Вука Поповића, пароха рисанског. Још за свога живо та контеса Екатерина Властелиновић поклонила је Превлаку владици Раду. Кнез Данило Петрови — Његош 10 јануара 1858 тодине лродао Је Пре влаку за 1.000 форинти своме секретару Менаковићу, који ју је, доцније, продао архимандриту Никифору Ду чићу за 3.000 форинти. Уговор о ку попродајн склопљен је 26 августа 1866 године у Београду. 16 година после тога архимандрит Дучић усту пио је Превлаку кртовској општини за 3.000 форинти. Исте године када је архимандрит Дучић продао Превлаку кртовској оп штини, управо када се навршавала педесетогодишњица храма, гром је ударио у цркву и готово је потпуно уништио. Годину дана доцније народ је о своме трошку обновио храм. До 1882 године превлачки храм бно Је више пута пљачкан. У сзојој књизи „Михољски зборник" Младен Чрнагорч1*вић је Превлаку због њене знаменитости и лепог при родног положаја назвао „Бокељским Дечанима." Прослава стоголишњице цркве Све те Тројиие била је веома свечаиа. Свечаној архнјерејској служби присуствовало је неколико стотина људи. Мала црквица није могла да при ми све побожне православце који су дошли да се тога дана помоле Богу. После одржане свечане архијерејске службе настало је народно весеље. У својој беседи, говорећи о историји храма Свете Тројице и Полуострва Превлаке, које Је било изложено честим инвазијама Млечића, митрополит црногорско-приморски г. др. Гаврило Дожић дотакао се и неких питања која нмају великог интереса за нашу цркву. Беседа одличног говор ника и пастира г. др. Дожића оставнла је на присутне дубок утисак. шкшшшпшншшшшшшншшпитшшплпппшшпшш!

БОЛОВИ У СТОМАКУ, притисак стомака, затвор, гњилање у стомаку, горка уста, рђаво варење, главобоља, бео језик, бледа боја лица, нестају честом употребом нзравне ФранцЈозефове горке воде, које се узим« по једна чаша увече пре славања.