Pravda

| БРОЈ 10.400

ПРЛВДА, 13 ОКТСШАР 1033 ГОД.

СТРАНА

Делегатн на нонгзепу словенских н:ена код Нраљице

ЗАПИСИ ЈЕДНОГ ШПИЈУНА ИЗ СВЕТСКОГ РАТА

Г

м I Ррј|

РУСКИ СОЦИАЛ-РЕВОЛУЦИОИА РИ ХОЋЕ ДА УБИЈУ ТРОЦКОГ НЕУСПЕХ МОНАРХИСТИЧКОГ ПОКРЕТА У РУСИЈИ

„ГРАЂАНИНЕ РОМАНОВЕ, ВИ ЋЕТЕ ДАНАС НА ГУБИЛИШТЕ!".

Са свечавог пријема Делегата конгреса Јешнства словенских жена У Краљевскоч двору на ДеДнљу. Н>. В. Краљниа Марнја у разговору са лелегатима конгреса.

ЦЕТНАЕСТОГОДИШН>ИЦА ОБРАЗОВАЊА ПРВЕ ЧЕХОСЛОВАЧКЕ ВЛАДЕ Г. г. Масарик и Бенеш петкаест година на крми државног брода Чехословачве

ПРАГ, окгобра. Пре петнаест година, 14 октобра 1918ј извештене су савезничке влале да је образована прва влада самосталне чехословачке државе. Министар претседних, министар финансија и мнбтистар >-иутрашњнх послоав бно -ге у тој влади професор Томаш Масгфик, мншгстар војни др. Милан Штефаник, а Јшнистар кностраних нослова доцент г. др. Едуард Бенеш. Од њих тројице су двојица још у животу. Први је претседник Чехословачке Републике, трећи је још увек министар иностраннх постова. Милан Кастистав Штефаних, поги»ро је приликом повратка у отаџбику. „Засијао је као метеор, — рекао је о њему др. Бенеш приликом десете годишњице његове смрти. Као велики светли метеор се појавгао на небу нове државе и — пао је". Двојица од та три члана прве чехословачке владе живе и још увек управљају државом. Толико л>уди се већ изменило на државној управи, а само они стоје непрекидно на челу. Заиста су незамењиви, незамењиви су као претставници демократског вођења државе. Претседник г. Масарик је познат целом нашем народу. Познат је његов рад, начин његовог рада, његова непоколебљива вера у демократи ју, његов ауторитет, др. Бенеш није толико познат, јер није познат начин аеговог рада. Г. Едзард Бенеш ради у првом реду својпм оптимизмом. Оптимизам је у свакој његовој речи. Али снагу не дају речи, снагу даје истрајност. Бенеш, чија је неисцрпна, неуморна истрајност заиста несхватлжва, најистрајнији је у сзом оптимизму. Верује да ће победити, кад је у праву и ништа није у стању да ту његову веру пољуља. Сваки ко с њим проговори може потврдити да је веома тешко наћи човека, кјои би умео с већом мирноћом и болим системом изложити сваки проблем, који се појавио. Ма шта да се појави, Бенеш је спреман да наброји на прсте разлоге: прво, друго, треће... И одмах долазе закључци: из тих разлога треба предузети прзо, друго, треће... Консеквентно, без страха. »страјно иде корак за Кораком. Познати чешки књижевник др Карел Чапек посматрао је једном како др. Бенеш игра тениса. Сваког ј.-тра. чим сване кадгод време дозвољава г. др. Бенеш игра један час тенис. Тала ^ је миран, енергичан, истрајан, одбија лопту снагом, коју у њему нико не би слуТио. Наглашено је већ да су г. г. Масарик и Бенеш незамењиви као претставници демократије. Незамењиви су, јер је у њима најчвршће везан рад с истином. Они имају много непријатеља. Масарика од њихове злобе бар. делимично покрива функцнјз шефа државе. Бенеша не покрива ни шта, ал>« ни једном непрнјатељу није пош -10 за руком да докаже, да је код г Бенеша поаојало ма и једно разилажење измећУ дела и речи. Главни знак демократије те истина. главни знак рада Масарика и БенеШа је истина. Г. Бенеш је чехословачк\- међународну политикл олржао Иеприкосновено, и поред свих напада. јер је то била политнка истине ГТолитика истрајна, непопустљкЂа, политика која не тргжи зачкољице и

мрак, Јавна, Јасна, нексшпромисна. Бенеш је много људи ударио, али никога није преварио, никога није ранио.

Г. Масарик Једном, кад г. Бенеш зађе у старост и када се буде могло говорити о приватним стварима по.титичара, једном после неко.тико година ће се растумачити зашто је др. Бенеш умео и могао да преброди толике тешкоће, могао да издржи у толико најочајнијих ситуација, умео и могао да не постане горд после толико успеха. То ће бити онда када се испостави шта може за правог човека да учини права жена. Када се разјасни шта је за Бенеша за те четирн ратне године значила вера његове жене у његов рад, шта за Бенеша за петнаест година жртвовања значи сарад ња и веровање тихе, уравнотежене. истрајне жене. И тада ће се показати, шта је заслужније за Бенешов рад: јасни пример Томаша Масарика, неуморан мозак Едварда Бенеша или тиха присутност Хане Бенеш. П ]111111Ш1П11т11П11П!11Н11Ш1ПЛ1П1ПП1П111111ШП!11П11Н111!111111П1111111111П1( Ђамке таблице ло којима ће се лнсати мастнпом и олозком — Проналазак г. Милоша Добричанина, рачуноиспитача Месне контроле у Скопљу СКОПЉЕ, 17 октобар. — (М. извештај „Правди"). — Бивши учитељ, сада рачуноиспитач Месне контроле у С копљу , г. Милош Л. Добрнчанин, пагентирао је ових дана код Управе за заштиту »ндустријске својине сво) нозч проналазак ђачкл' таб.тицу по којо ; се може писати оловком и мастилом. Истовремено, г. Добричанки |е поднео молбу Министарству просвете да се његова таб.тица уведе у ооновне. школе код нас, пошто она нма велика педагоигка преимућства над досадањим таблипама од камена, по којима се писало каменим крижуљама. „ , Нова таблипа г. Добричанина састоји се од цинковог плеха, који |е са обе стране премазан нарочито комбинованом и трајном белом бојом, по којо) се несметано може писатн пером и оловком, као ^по хартији. Написане ствара иа таблнци мо

гу се лако сунђером брисати. Таблица се може градити и од дрвених плочица. Пренмућства ове таблнце над каменкм, које су сада у употреби по школамз, многобројна су. У првом реду, од великог је значаја у педагошком смислу околност да је површина таблице бела. То има знача13 како за дечје очи тако исто и за јасноћу и прецизност цртежа и писањз. Затим у хигијенском погледу таблица пружа нзванредна преимућства. Премаз боје на њеној површини не може се запарати пером и оловком, а тим се избегавају многоброЈне бразгодине у којима би се задржавали бацили и нечнстоћа. Обрнсана површина таблице остзје чи ста и светла. Али најважније педагошко преимућство ове таблице у томе је што се њоме деци пружа могућност да одмах почну учити писање оловком и мастилом и избегну грубо писање каменом крижуљом по каменој плочи. Од коликог је овз значаја излишно би било истицати. Модерни педагози одавно су истакли да камене таб.тице које се сада у школама употребљавају значе једну велику тешкоћу у погледу учења деце првим писменима. Ова нова таблица ту тешкоћу отклања и самим тим ана значи велику добит за наше шко ле. Понуд«вши своју таб.тицу за увођење у школску употребу, г. Милош Добрнчанин је дао неколико примерака да се предаду београдским шко лама за пробу. О њима ће, затим, дати своја стручна мишљења управитељи дотичних школа, па ће на основу тих мишљења Министарство просвете донети своју одлутсу. Иначе проналазач ове таблице до био је већ неко.тико понуда за откуп од већих фирми из наше земље. 1ШШП1ПГ

36. У мрво време, послс доласка бољшевика на власт у Русији, немачки шпијуни су имзлн врло заннмљиве из вештаје о раду тајних контрареволу цнонарних органнзација, која су заступале често сасвим супротна поли тичка начела, алн у једном су се све слагала: цнљ им је био да се обори бољшевички режнм у Русији. Чак и некада анархистичкн расположени социал-револуционари нз Ру сије, претворили су се у доба бољше внзма у праве контра-револуционаре и радилн упорно на обарању новог режима. Једног дана посетио ме је један истакнути члан руске социал-револуционарне странке (која је, узгред речено, радила за Антанту) и рекао ми да је спреман да убије војног дик татора Русије, Лава Троцког-Бронштајна, ако му немачко обавештајно одељење у томе помогне. — Руски режнм који сада постоји у Русији, говорио ми је тај фанатик, био би оборен после атентата на Троцког... Он је данас најјача фигура бољшевизма! — Све је то лепо, одговорио сам, али ја вам кажем, да Немачка за | атентат на Троцког неће потрошити ни фенига, једноставно због тога што јој то није у интересу. У ми.тигаристичком погледу Немачка не би имала користи од тога атентата... РУСКИ ОФИЦИРИ КАО МУЖИЦИ Једног дана позвао ме је телефоном обавештајни официр, капетан | Маркс и упозорио ме да изиђем на | железничку станицу у Ревалу. Првим брзим возом из Русије доћи ће у Ревал руски генералштабни пуковтшк Д. који је до краја остао веран царизму, а бољшевике служио само нзвесно време принуђен изванредним приликама. Знао сам руског пуковника Д. још из доба рата са Русијом. Он је био један од најистакнутијих руских обавештајних официра и многе плапове немачких шпијуна пореметио. Необично сам се зачудио кад сам пуковника Д. у друштву са још једпим вишим руским официрем — моIјим старим познаником — видео у оделу мужика. Они су се савршено маскнра.ти, бежали су из бољшевичке Русије и успе.ти у томе. Ја сам их ипак одмах познао. Пуковник Д. био је из аристократ ске петроградске породице и право је чудо, као је он, као одани прнсталица царизма, могао тако дуго да остане у бољшевичкој Русији. Пуковник Д. ме је одмах познао — био сам у униформи немачког официра — и срдачно ме поздравио. Затим ми је испричао, да је после бољшвичке револуције ступио у службу нових властодржаца, али не да помаже њихов рад, већ да као фанатични руски националиста све учине да се тај нови режим обори. Саботажа бољшевичког режима ишла је у почетку по плану и жељи тајних монархистичких завереника,

Десет година рада народне милиције у Срезу овчелољском СВЕТИ НИКОЛА, 15 октобар. (И. Ђ. изв. „Правди"). — Народна ми.тнција у Овчепол>ском срезу активно ради већ десет година. 0»на Је потпуно онемогућила упаде буг.\ских комита. У Брегалничком крају народна милиција Среза овчепољског спада у најбоље организације На челу ове организације су г. г. Глигор Циклевић и Ђорђе Маневнћ. шеф Пореске управе. Г. Циклевнћ, познат је као четнички војвода, сем г. Маневића, има вредне помоћнике у г. г. Светомиру Петровићу, г. Миладиновићу, Милану Ристићу, др. Питовићу и другима. Народна милиција организовала се прво у селу Уларцима, које је, убрзо после оснивања ове организације, напала чета злоглаоног бугарског ко уите Јована Брла. Милиционари су чрабро ступили у борбу са бандит«ма, који су тешко страдали и нису се више никад усудили да понове на пад. Леп успех народне милиције допринео је томе да остала села пођу за примером Улараца. Покрет је толико узео маха да су данас у народној иилицнји организо вана сва села овог среза, са преко две хиљаде милиционара укупно. 11111111П11111П111Ш1П1111!11111!111111Л11111Ш111!111Ш11111П1111Ј|111111П1111Ш11|]11П1 Матурантнма ужиш:е гимназије из 1913 голине Позивају се другови — матуранти Ужичке гимназије из 1913 год., да ради договора о прослави двадесетогодншњице матуре, што пре пошаљу своје тачне адресе др. Стојану Ђ. Кулнћу, лекару Душевне бол-, шше, Београд, — Милоша Великог| у* 4>- 71*

који су остали у- Петрограду и успеш нс радили против бољшевика. Пуковник се налазио формално у служби бољшевика, али у истини је припадао тајној монархистичкој орга низацији, која је одржавала везе са Русима у емиграцији. Ова група контра-револуционара ступила је у везу са великим кнезом Павлом Александровичем, ујаком рус ког цара Николе Другог, који је у то време био ухапшен у Петрограду. ПЛАНОВИ РУСКИХ МОНАРХИСТА План ове групе бно је врло инте ресантан и подробно разрађен. Пре ма томе плану, руски монархисти су се надали да ће успети помоћу Немачке да оборе бољшевички режим. Измећу Русије и Немачке склопио би се после успешне акције монархиста војни савез, а велики кнез Павле Алексадрович би постао привремени гувернер Русије и врховни војин ко мандант. Велики кнез Александрович дуго није хтео да да свој пристанак на оваЈ" омели план, тим пре што се он сам налазио у рукама бољшевнка и није знао шта му носи сутрашњица... Ипак је велики кнез написао у том смислу понуду немачком генералшта бу и потписао. Тај документ Ј "е између ђонова својих мужичких чизама успеб пуковник Д. да пренесе у Ревал и састане се прво самном. НЕМАЧКА ОДБИЈА САВЕЗ СА РУС КИМ МОНАРХИСТИМА Одвео сам пуковиика Д. у наш гекералштаб, где је разговарао са вишим официрима н показао им ориги нални докуменат великог кнеза Пав ла Александровича. Овде не же.тим да се упуштам у расматрање, да ли јс немачки генералштаб поступио умесно или не кад је понуду великог кнеза Александровича одбио и нИје хтео да склала никакве савезе ( са руским монархистима. Несрећни и разочарани пуковник Д. вратио се веома утучен после неколнко дана из Ревала у Петроград. Можда је Немачка морала да одбије ову иначе веома повољну понуду са руске стране. У то време наш положај на западном фронту био је веома тежак. Нажалост, у ову ствар су била уме шана многа лица, више него што је било потребно. Тајна се није очува ла, о мисији пуковника Д. и потпи су великог кнеза Павла Александро вича сазнала је и совјетска влада. Доцније мн је о „демаскирању" рус ких монархиста у бољшевичкоЈ" Русији, причао комесар Чеке Антонов: „Петроградска Чека дознала је пре ко једног свог агента Француза из Берлина, да су између ухапшеног велнког кнеза Александровича и немачког генералштаба вођени преговори о савезу Немаца са руским монархистима у циљу обарања бољше вичког режима. НПИПИИ

Исправно прано иуго као ново

Уместо грубог тра»ања и лулања, иувајте рубље 15 минута. Милијуни мехури^а нисеонина, ноји се развијају кувањем у растопини Шихтовог Радиона, терају беа инановог штетног деповања сапунску пену нроз оубл>е. Ваше рубље биће увек опра■јо брзо, темељито и пажњиво, ако за прање стално употребљавате Шихтов Радион.