Pravda

Ј>РОЈ 10.41)0

с

ИРАВЛА, 13 ОКТОБАР 1«ЗЈ ШД.

С1РАНА 7,

КОЛАРЧЕВ НАРОДНИ УНИВЕРСИТЕТ

Предавање г-ђице др. Ксеније Дтанасијевнћ о словенској фнлософсној мнсли, поводом нонгреса словенсннх жена

На молбу Кола српских сестара, пово^ам конгреса словенских жена, одржала је 1<б оз. мес. др. Ксенија Атанасијевић, доцент Университета. на Коларчевом народном университе ту. у великој дворани, врло добро посеНено предавање о словенској фи лософској мислл, коме су прис\-ство вале све по.-Бске, чехословачке, 6\*гарске, руске, словеначке и хрватске учеснице конгреса и велнки број отмене београдске публике. Предаван>е је преношено радиом. У општој историји мислилаштва, словенска философска мисао има достојно место. Она поседује своје особено обележпе, а њен ггицај је уочљив. каткад и пресудан, у ствара њу и цветању духовнога и социалнога живота словенских народа. Многобројни правци словенскога философирања имају сложену садржину која се, врло често, односи иа оно што значи једино неварљиву тежњу у овоме постојању, — тојест, односн се на страсно и неуморно тражење онога што ће човеков дух керазлучно везати за једну трансцен дентну битност, и што ће му, на тај начин, пружити сигуран ослонац у колебл>ивим сменама несуштаствених промицања неодржљивости овога жи вота. Напори специално словенских мислилаца иду једном вишем измире њу што ће извести човека из ковит лања у свим врстама болова и промашености, у подручју краткотрајних ствари, и учинити га самилосним пре ма ближњима. Јер словенским мислиоцима је, пре свега, стало до спасења и избављења човекове душе по моћу вечне реалности што стој« над људским појмовима и над законима логике. Оно што философе, словенске у ужем смислу речи разликује од западних, и што их приближује источњачким мудрацима, јесте успон ка превазилажењу искључивога задатка пречишћавања и усавршавања појмова, — на који се, у главном, сво де настојања западних философа; уз то, словенске мислиоце одликује свест о томе да ткива човековога ума могу бити оштроумна и импозан тна, али да она нису довољна, јер не обдарују саосећањем, не пружају утеху, и не утољавају насушности душе. Ова карактеристика, међутим, не исцрпљује сва словенска мис.тилачка струјања, иако истиче оно што је спе цифично у њима. Наиме, несумњива је ствар да приличан број словенских философа „европски мислн". Тојест, у свима словенскнм земљама има сарадника на философији што се определили на правие западне философије, и њих обрађују. Европ ски опредељени међу словенским фи лософима јесу философска спона из међу запада н нашега света спона ко ја врло корисно може да послужи у једноме прегледу опште историје философије. Г-ца Атанасијввић даје синтезу основних философских оривнтација v појединим словенским земљама, узи мајући у обзир срж идеологије и теорије само најистахнутијих међу ми слиоцима, чије је стварање у основним линијама већ завршено. У средишту стварања највећих од Руса (Скоровода, Кирјејевски, Аксаков, Достојевски, Соловјев, Толстој, Лоски, Ђерђајев) непоколебљиво сто

ји успињање једној вишој стварности и постављање основа нормалнога живота. — У развитку пољске философске мисли, — која је ишла у правцима католичке философије, позитивизма, следовања некима од западних философа, и, најзад, месиа низма — овај последњи покрет, сло

Г-ђица др. Атанасијевнћ венскога карактера, оставио је највиднијега и најзначајнијега трага. Битне теорије месианизма испит\'ју душу и ње^ удес; при томе се прет поставља не само вечност душе у разним инкарнацијама, него и вечно трајање њенога тела. У оквиру месианизма створен је поглед о историјском опредељењу сваке поје диначне нације, које је незаменљиво, и о месијскоме задатку пољскога народа. Један од главних претставника месијаннзма, Хене Вронски, један је од највећих словенских духс-ва. Врло угледно место по разноврсности философских идеја и теорија заузима Чехословачка међу словенским народима. Многобројни правци европскога философирања пресађени на чехословачко тле, сао бражени су словенскоме духу. Ство рене су и концепције претежно словенскога типа (Аугуст Сметана, Карел Шторх, Масарик). Затим предавач износи појединости развоја философског живота у Бутарској, за-, држава се на заслужним д>-ховима (Лазар Јовчев, Кресто Крестов, Иван Георгов н Димитрије Михалчев). говори о бугарском Философском пре глеДу и о у.този коју та ревија врши у Бугарском духовноме животу Констатује да својим интересовањем за философска питања Бугари иду напоредо са осталим словенским народима. Најзад, предавач даје кратку синтезу онога што је у југословенској философији изграђено као завршна вредност, фиксирајући поје дине моменте праваца чији су најранији претставници, с једне стране Руђер Бошковић, а, са друге, Божи дар Кнежевић. Указује на могућности онога што је још у изграђивању. Сви носиоци чисто словенске мисли, из свих словенских земаља, сагласни су у претпоставци да је и теоријски и практично неодржљиво гледиште по коме нскуственост исцрт љује реалност без остатка. А од те хипотезе пут тражењу највишега ва

жен.а, за које више нису обавезни закони субјективности н релативности. ј „Настојмо да што словенскије ми-1 слимо", завршила је г-ца Атанасијевић. „То неће бити ускогрудост, него поуздани изглед за остваривање пуноће и ведрине д>-ховнога живота, који је, кад је пуи и ведар, једина стварност ц једино блаженство". ппнтшшшимо^тнпшпо^^нпншиош^нннпннншнноппооишт Вече у спаву Собјеског Културна секцнја Пољско-јутослобенске лиге приређује у суботу, 21 октобра, у 20.3о часова, вече у спомен славног пол»ског краља Јана Соб јеског, победиоца Турака под Бечом 1653 године. Одважност овог не устрашивог краља братс^ог пољског народа и ј>"наштво његових бо раца спасли с>- том приликом це-ту западну Бвропу од даљих турских најезда. Та отсудна битка, у којој је Собјески отео великом везиру КараМустафн преко 300 топова и безброј застава, значила је дефинитивно спасење европске' културе од пља чкашких азијатских навала, чиме је уједно омогућен новн ток даљем историјском развитку. О овој епохалној победи и улози Пољака прн опсади Беча говориће уважени научник г. др. Владимир Ћо ровић, редовни професор Универси тета. После предавања приказаће се филмске сцене које претстављају опсад>' Беча, израђене у Пољској при ликом недавне прославе 250-годишњнце те битке. Вече у славу Собјеског одржаће се у просторијама Пољско-југосло венске лиге (Краљев трг, 5/11, Колар чева задужбина). Приступ слободан. Одело тамно. 1Н111НН11Н1П11111111НН1Н111П11П111ПН111111НН11НН111П1П1111НН1111!11НП111111П

ај||||||1ШН1Ш1ШШнд|Ш11111Ш1Ш№ва Биоскоп „А В А Л А" г

припрема п. публици пријатно изненађење једиим од највећкх шлагера сезоне:

>1

ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП!" Секе Сакал

■■ као одгојнтељ голуба — одушевљава својнм хумором, шармантна ав Нора Грегор Ш у овом фплму ифа младу даму, која открива н даје нзучити т 55 певача — ? ? !! 54801 ■■ ■ншншнннннннннкннннншшш „Тетка из Америке" оеуђена ка 4 године и два месеца робије — НА СУЂЕЊУ ЈЕ ИЗЈАВИЛА ДА ЋЕ ВАРАТИ СВЕТ ДОКЛЕ ГОД БУДЕ У СВЕ ТУ БУДАЛА. —

Есперантске вести

Наредни светски есперантски конгрес одржаће се 1^34 године, у августу месецу, у Штокхолму. Конгрес ће се одржали у једној од најмодернијих штокхолмских кон цертних дворана, под покровитељством главног гувернера шведске пре стонице г. Хенингса Еликиста. * Међународна радио комисија изда ла је ову статистику: 1932 године било је 209о есперантских емисија, које су давале 17 европских радио станнца. Од тога броја пада на курсеве 445 предавања. * Шпански есперантскн савез добио је, у циљу туристичке пропаганде, новчану помоћ од Државног путнич ког бироа Шпаније. Еперантистима је стављено у дужност издавање часописа, који ће садржати све туристичке интерсентно С1И Шпаније. и1111Н1!111Ш11Н11П111НН !1Н1ШНт11П1Ш1Ш111НП1П1П111111 !1Ш1ШПППШПШ1 Убно брата због ораха

КЛАДАЊ, 17 октобар. — (В. Ц. изв. „Правди"). — У селу Бушеву два брата Авдо и Сефер Бушевићи потукли су се пре неки дан због једног ораха који је делио њнхово имање. Авдо је брао орахе, када је долетео његов брат Сефер и почео да баца камење на њега. После тога ;е настала гуча. За време ове туче Авдо је дограбио секиру и њоме ударио Сефера по рамену и врату и нанео му смртоносну повреду. Сефер је ускоро издахнуо. Авдо је после убиства ухашпен, а на место догађаја изишла је судска комисија која је извршила увиђај.

НОВИ САД, 17. октобар. — (А. Б. изв. „Правди"). — Данас пре подне пред малим крнвичним сенатом одржано је суђење препреденој варалици Марији Нај, званој „тетка нз Америке", која је већ неколико пута осуђивана због превара и крађа Њен најсензационалнији варалички подвиг био је пре неколико година, када је дошла једној богатој породици из Сремских Карловаца и прет ставила се као тетка из Америке. Ове лаковерне људе Марија Нај заиста је убедила да је њихова богата тетка из Америке и они су је лепо угостили и дали јој веће суме нова ца „док не стигну долари из Амери ке". Једног дана Марија је отишла у Нови Сад по своје ствари, али се више није враћала својим „рођацима". Она је тада била ухапшена и осуђена. У последње време Марија се досе тила једном новом „систему" варања. Она се издавала као богата жена „без игде икога" и као таква је отседала код лаковерних људи, гоао рећи им да ће им оставити све своје велико имање за доживотно изаржа вање. Тако је она месеца фебруара дошла у кућу Станоја Алексића из Новог Сада и убедила га да је необично богата и да ће му за доживотно издржавање оставити своје ве лико богатство. Међутим, када је од Алексића узела три стотине динара она је изненада ишчезла. Одмах по сле тога отишла је у стан ЈБубице Живанић, жене једног добровол>ца, која живи на једном салашу код Но вог Сада и њој се такође претставила као богата жена, која нема никога од рођака. Љубица јој је дала пет стотина динара. али изгледа да то Марији није било доста јер је када Љубице није било код куће украла из стана још 400 дннара. На данашњем суђењу Марија Иа; признаје сзе. На пит?ње суднје и др жавног тужиоца: зашто проводи таказ живот каа Је здрава и снажна и могла би радити и поштено зарађизати, она је као и на ранијим својим суђењима одговорила да ће тако живегн све дотле док на сзету има будала. Пошто је дао одбрану адвокат г. Мита Арадски, претседннк судско; већа г. др. Томислав Новак прогласио је пресуду којом се „тетка из Америке" осуђује на четири године и два месеца робије. У образложсњу пресуде каже се да суд није могао утврдити ни једну олакшавајућу о-

колност која би умањила донекле крнвицу ове окореле варалице. Ко.нстатозано је да је она за сличне преваре већ внше пута кажњавана. И после овакве пресуде „тетка нз Америке" није изгубила своје добро расположење и стално се осмехивала на судије и публику. После тога стра жар је испратио „тетку" у затвор. Та ко ће овом пресудом „тетка из Амсрике" за нешто внше од четнри го* дине бити онемогућена да се претсга вља „будалама" као њихова рођака.

Грандиозна оперета: Крањези валцера РЕНАТЕ МИЛЕР ВИЛИ ФРИН Рожи Баршоњи Паул Хербигер Музнка од Штрауса и Ланера

То је слатка оперета кота се може гледати по неколико пута. У припреми код Касине

Нонгрес европског духа будућнсстн ПАРИЗ, 17 октобар — (А. А.). Синоћ је миниаар просвете г. де Монзи у просторшама мннистарстба иностраних послова приредио посело у част учесника на „Конгресу европског духа будућности" који зассдааа у Парнзу. Међу прнсутнима запажени су и многи дипломати, између осталих пољски амбасадор г. Хлапозски, португалски посланик г. де Гамас Очоа, саветник немачке амбасаде г. Кун и други.

КОЛОСЕУМ данас У 3; 5; 7; 9'20 премијера великог тонфилма песме, љубави и раскоши: ЉУБИ МЕ НОЋДС Морис Шевалие, Џенет мек Доналд °душевили су сииоћну премијерску публику. Ово су по једнодушном признању њихове најб оље улоге и њихов најлепши филм. Режира најбољи амерички режисер Рубен Мамулиан Нузпрограм: Љубн Мв ЈУТРОС (Бети Буп, Бимбо) и Нови журнал Парамунта. Почетак: 3; 5; 7; 9-20. Места нумерисана.