Pravda, 27. 09. 1934., str. 1

1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

Број 10.740 Година XXX

ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЦ БРОЈ 53 220. ТЕЛЕФОН АДМИНИСГРАЦИЈЕ И ОГЛАСНОГ ОДЕЉЕЊА 25-551.

БЕОГРАД, МЕТВРТАК 27 септембар 1934 Влајковићева улица 8

МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА ЗА НАШУ ЗЕМЉУ 20 ДИН„ ЗА ИНОСТРАНСТВО 50 ДИН. ТЕЛЕФОНИ УРЕДНИШТВА: 25-552 25-553, 25-554, 25-555, 25-556, 25-557, 25-558

Рукописи се не враћају

БОРБА ОКО ЖЕНЕВЕ

(ААБЕР ТИБОДЕ)

Гласан>е Швајцарске против примања Совјетске Русије у Друштво народа, као н могућност гласања швајцарског народа аа нступан>е Швајцарске нз Друштва народа, по ново су поставили на днсвнн ред, као што је то бкло пре петнаест годииа питан>е седишта Друштва народа. Говорило се и још се говорн о Бечу, у чнју корист води кампан>у г. Лудовик Надо. И један велики марсејскн лист учииио је то нсто, пре неколнко дана, објавивши !*елеграм из Женеве, да је све готово у Друштву народа да се још у току идуКе недеље пренссе Скупштина, Савет н Секретаријат у Беч. СреКом, ова вест није потврНена. Негативно гласан>е [Ивајцарске је један нормалан догаНај и одговара праву које пакт даје свакој држави чланиин Друпггва. Тај догађај, бар ва моменат, не садржн ннкакву последнцу у погледу седишта Друштра народа. Заиста, будуКност остаје резервисана. МогуКност негативног гласања швајцарског народа није отКлон >ена. У сваком случају, ми смо још у стан>у да теоријски н објективно проучимо питање седишта 'Друпггва. Установл>ен>е Друштва народа ре шио је н>егов отац, претседник Вилсон, који је нсто тако помишл>ао на Лозану, а коме су предлагали и Брнсел. Нзегово колебање није било дуго. Многобројни разлози говорнлн су у корист Женеве. Претседник је био презвитеријанац, тојест протестант калвинског реда. Славна прошлост Женеве, универсална улога коју је она одиграла у извесним моментима, нарочито преседан Црвеног крста, одлучили су да се у њој инсталира Консерваторијум Мира. Томе је ишло у прилог и што је Швајцарски савез кан тона, тојест једно Друштво Држава, један кут на вемл>и где се кроз векове формирала једна лига малих народа, и поред разлике у њиховим Велигијама и језицима. Женева и Јвајцарска биле су толико у преимуКству над Брислом да је Белгија и сама ускоро то признала. Нико, разуме се, није ни помишљао на Беч, пошто је Аустрија тада била искључена из Лиге и стављена под контролу, на основу Версај:ког, Сен Жерменског и Трианонског уговора, као једна кажњена нација. Опозиција је дошла са последњег места са кога се могла очекивати, од саме Швајцарске. Један велики део швајцарског ј-.вног мнења прогласио је Вилсоново Друштво као неког тројанског коња, кога би било бесмислсно увести у Конфедерацију. Швајцарска је могла од тога само изгубити своју неутралност. Узалуд је швајцарска влада добила од савезних и удружених сила обеКање да Ке Швашарска сачувати свој статут неутралности иако уђе у Лигу. Противници су на ово приметили, да је реч о војничкој неутралности без важности пошто Твајцарска војска, у сваком случају може бити позвана да ^рани само националну територију, али не и о економској неутралности, које би се Швајцарска заиста одрекла, пошто би у случају рата учествовала у мерама блокаде коју би одлучило Друштво народа. Ступање Швајцарске у Лигу, швајцарски народ је тешко изгласао, са једНом безначајно .м в"Кином. Ова опозиција била је заснована На разлозима којих више нема. Све побеђене државе биле су тада изван Лиге. Француска и енглеска пггампа изјавиле су да Ке те државе бити примљене тек кад се буду 4 ,покајале". Друштво народа изгледало је као једна лига победилаца и пријатеља победе. Дакле, позитивно осеКање неутралности које Је један век школског образовања улио у националну швајцарску свест. чини најдубљи део швајцарског патриотизма. Заједнички карактер Швајцарских савезних држава и це мент Конфедерације то је одлучна

народа Је данас отворено свима државама. У Швајцарској нема више начелне опозиције према Лиги. Постоје само швајцарске примедбе на извесне прецизне догађаје. На проблеме који са одмереним тактом и попуштањима с једне в с друге стране морају бити решенн. Остаје да се утврди у колико би преношење у Беч послужило или шкодило интересима и будуКностн Лиге. * Један од разлога који су одлучили да оснивачи Лиге за њено седиште изаберу швајцарску територију, то је што је Швајцарска једна мирна аемл>а, уравнотежена, неутрална по положају измсђу три велике нације чији су језици службени на њеној територији. Напротив, Беч је данас и остаКе дуго, једна од невралгичних тачака Европе. Он би се могао назвати престоницом, или бол>е реКи антипрестоницом јед не балканизоване централне Европе. Једна Аустрија апсолутно различита од оне која је створена уговорнма од 1919, и без историје после 1919 можда би могла доКи у обзир. Код данашњег стања ствари,' то би било комично. Туторство Друштва народа то-1 лнко је помогло Аустрију да живи. Оно је пружило потребне бало-. не кисеоника држави од 1919. То туторство, Лига данас може и дал>е наставити илн не. Алн кад би се преселила у Беч, она би била приморана да га наставн. Она би била ангажована у одговорностима.! Све врсте питања које се не постављају у Женеви, поставиКе се у Бечу и узрујаКе јавно мнење. Лига нема женевску политику ни швајцарску политику. У Бечу она би мо рала имати бечку политику, аустриску политку, једну германску политику, као што Папе морају имати ри.мску и италијанску политику. И не проричуКи националистичкој Немачкој хиљаду година трајања које јој је обеКао Фирер, може се ипак десити да њен садашњи ј режим траје још дуго и да се она још дуго не врати у Лигу. Дакле, инсталирана у једној земл>и где се говори немачки, Лига, у којој се го вори француски и енглески, била би сматрана од национал-социјалиста за једну врсту провокације, за трн у германском телу, за видљиву претстражу „Диктата". То би допринело ратничком духу. Женева, мали град, по својој исто рији и по своме космополитизму је једно светско место. Беч са својих два милиона становника, је једно европско или бол>е реКи средњеевропско место. Ако икада буде постојала једна престоница у)'едињене Европе, она Ке бити у Бечу. ПризнаКе се да то време још није дошло. Али улазак Сједињених Др жава у Међународни Биро рада даје данас наде да Ке оне ступити и у Друштво народа. Нзихова главна замерка Лиги је њихова одлучна жел>а да се не ангажују у сплет европских размирца. Сам пакт Друштва народа намеКе му Женеву, где Ке оно ид^е године инаугурисати своју нову палату. Треба се надати да Ке оно ту остати. Оно може живети само ту. Ако његов опстанак у Женеви, на жалост, постане немогуКан, опрезност и здрав разум упутиКе можда на Хаг, који је веК седиште Међународног суда, или на Брисел. Њ. В. Крал> Алексан-Дар Софија, 26 септембар (Телефонски извештај) Власти в граНани Софије врше последње припреме за дочек југословенског Краљевског Пара. Програм дочека скоро је готов. У Софији Ј *е познато да Ке у дочеку учествовати војска, школска н академска омладина, привредне, културне и професионалне организације под својим друпггвеним заставама, као и целокупно грађанство бугарске прстонице. Данас долазе из Београда југословенски и страни новннари, којима се спрема такође свечан дочек. Једна група бугарских новинара донекаКе новинаре из Југославије још' на граници. Претставник бугарског Пресбироа г. Иван Генадијев и претседник бугарског Удру жења новинара г. Георгијев дочекаКе Ј *угословенске колеге у Драгоману. Сам директор Пресбироа г. Христов, затим претседник Удружења софиских новннара г. Танев, као и велики број новинара, доче каКе своје колеге на софискоЈ* железничкоЈ* станици. Од јуче бугарска престоница има свечан изглед. Ради се даноноКно око последњих припрема дочека. Цела Софија је у заставама, зеленилу и разнобојним електричним лампама. Нарочито свечан изглед имаКе улице кроз које Ке проКи Високи Гости. Софиска општина нарочито је лепо украшена, као и улице Марије Лујзе, Трговачка, Кне за Бориса и Цара Ослободиоца. Оваква свечаност, каква се спрема југословенском Краљевском Пару, не памти се у Софији. Свуда на електричним стубовима, који су покривени и зеленилом лепршају се мале и велике тробојке, као и грбови ЈугославиЈ*е и Бугарске. Нарочито леп изглед има Софија при електричном осветљењу ноКу. Грађанство преко целог дана посматра радове на украшавању СофИЈ*е. СиноК Ј *е претседник Софиске општине издао свечани проглас соифском грађанству, у коме бираним речима позива граНанство да учествује приликом дочека Нз. В. Краља Александра и Њ. В. Краљице МариЈ*е. — Посета Њихових Величанстава, вели се у позиву престоничком грађанству, Ј *е акт историског значаја и празник за Бугарску н Југославију. То је један сјајан доказ новог духа узајамног поштовања

. за независност. Алн Друштво чар је ухапшен,

Тешна жепезничка несрећа у Португалији Лисабон, 26 септембар На железничкој станици Вицеан у Португалији <исклизнуо Ј*е брзи воз услед погрешног намештања скретнице. Машиновођа и ложач и три путника су погинули, број тешко рањених износи 30. Скрет*»и-

СоЛија: Мнннстарство спољне послова

Краљ Борис

Софија у очекивању посете Њ. В. Краља и Краљице ПЕТ БУГАРСКИХ АВИОНА ДОЋИ ЂЕ У СУСРЕТ ВОЗУ Њ. В. КРАЉА И КРАЉИЦЕ ДО НИША ДА БИ ГА ПРАТИЛИ ДО СОФИЈЕ приЈ *атељства и братских осеКаја који су веК утврђени између обе ве мље. Ми смо убеђени да Ке он утвр дити коначно балкански мир н да Ке допринети много јачању мира у неспокојноЈ - Европи. Срдачни в братски осеКаји које гајимо према Југославији и њеном Краљу познати су. Ми смо их искрено манифестовали последњих неколико месеци. Сада нам се даЈ *е среКан слЈгчај да поздравимо врховног претставника југословЛнског наоода Њ. В. Краља Александра и Његову Узвишену Супругу Краљицу МариЈ*у. Ја сам уверен да Ке престоничко грађанство дати израза своме ентузиазму и усхиКењу, коЈ*е Ј*е узвншена Краљевска посета изазвалад код њега. На крају прогласа позива се гра ђанство да југословенском Краљевском Пару видно изрази добродошлицу са: „Добро дошли у нашу престоницу". Сервис на коме Ке претседник Софиске општине г. Иванов подне ти по словенском обичају југословенском Краљу хлеб и со, веК је готов. Он је богато украшен грбовима двеју држава. Удружење бугарских резервних офнцира послало је позив својим члановима да узму учешКа у доче ку под заставом н музиком Удружења. На слиЧан начин се спрема да учествује у дочеку и целокупна школска и академска омладина. Исто тако спремају се и сва остала удружења, организапије спортске, професионалне, привредне, просвет не и друге. Од стране ДирекпнЈ*е за друштвену обрану спремљена је у згради Народног Собрања специјална телеграфско телефонска и поштанска станица са свим потребним средствима и олакшинама. Ова ста ница радиКе непрекидно и дању и ноКу за све време софиских свечаности. Софиски листови доносе опширне биографије и слике чланова југо словенског Краљевског Дома. У чланцима се најлепшим изразима говори о Њ. В. Краљу Александру, Његовом Краљевском Дому и Југославији. Нарочито лепи су чланци о Њ. В. Краљици Мариш. Листови доносе имена и" свих домаКих и страних новинара који долазе из ЈугославиЈе да прате мани фестације бугарско ј *угословенског пријатељства. Сви Ке они бити сме штени у најлепшем софиском хоте лу, „Унион Паласу", као гости бугарског Пресбироа. Дирекција бугарских железница у сталној је вези са Дирекцијом ју гословенских железница у Београду. Учињене су све припреме око поипремања и кретања дворског воза. Радио Софија биКе у сталној вези са радио станицама у Београду и Загребу. Команда бугарског ваздухопловства одредила је пет авиона који Ке дочекати дворски воз у Нишу и пратити га све до Софије. О томе је веК тражена дозвола од југосло венске владе.

О поограму бављења јутословенског Краљевског Пара у Софији за сада се ана само толико да Ке бити приређен велики пријем на бугарском Двору од 603 званица. Исто тако биКе поиређен банкет у Двору, затим банкет од стране бугарског претседника владе г. Кимона Георгијева, као и ручак у министарству спољних послова. Даље се сазнаје да Ке бити свечани пријем у СофискоЈ* општини. Југословенским новинарима биКе приређен банкет од Софиског удружења новинара и од бугарске Дирекције аа пггампу. С П. Ппсање бугарскнх лнстова Софија, 26 септембра Сви листови објављују опширна саоппггења о припремама која се чине за свечани дочек у Софији Њиховнх Величанстава Краља Александра и Краљице МариЈ*е. По ред овога листови доносе портретв Њихових Величанстава Краља Александра и Краљице Марије и чланова Краљевског Дома. Поред тога портрете Југословенског министра пртеседника г. Николе Узу новнћа и министра спољних послова г. Богољуба ЈевтиКа. Пооед ових саопштења листови посвелују топле н срдачне чланке посети Југословенских Владара Со фији. Тако „Мир** објављуЈ *е опширан уводни чланак под насловом „Наше вближење са Југославијом", у коме поред осталог вели: „Са радошКу и најчистиЈ *им брат ским осеКањима бугарски народ се спрема да дочека Њихова Величан ства Југословенског Краља Александра и Краљицу МариЈу. „Бугарски народ се сеКа какав је срдачан и сјајан пријем учињен на шој КраљевскоЈ* породицн у току њиховог боравка у Југославији. Тај дочек је наишао на велики одзив у његовој души и без сумње дао један потстрек за брзо развиКе покрета за зближењем и споразумом у овим земљама. Данас је наш ред да посведочимо Њиховим Величанствима Краљу Александру и Краљици Марији наша искрена осеКања и топле симпатије." Чланак се завршава речима: „Са пуном вером да Ке се споразум између Југославије и Бугарске за добро оба народа остварити, наш народ са искреном радошКу очекује долазак Краља-Војника и Његове узвишене Супруге." „Ла Билгари" објављује уводнв чланак под насловом „Уочи Краљевске посете" у коме каже: „Бугарска престонипа са великом активношКу чини припреме за дочек Њихових Величанстава Југо словенског Краља Александра и Краљице Марије, који као што Ј *е изјавио претседник владе г. Кимон Георгијев долазе међу нас." Та посета Југословенског Краљевског Пара долази као среКан резултат срдачних односа који су успостављ^нн од пре извесног чремена између Д»ју народа н Њихо^вих Краљсзских Домова."