Pravda, 11. 04. 1936., str. 57

Страна 2

,П Р А В Д А"

16-IV-36:

п

реч. две сл... БлогоЈем МарЈановићем о идеалном центар фору Седели смо у клулсхкм простори јаиа Бск-а На охутту су били г тово сви „плави" играчи. Говорило се о саеиу. Ипак, највмше о путовањима, будуКим турнејама и кграчима. Ујадном углу нас неколицкна раз говарали смо „стручно". — Ко је бољи цссггар-фор: Сароши или Брен? — поставио је неко питање. После бескрајнкх примера и полатажа које је сваки играч истрссао као из рукава, ушао је у дискусију и Благоје Марјановић.

Огист Жиде, иако !е показао велику вредиост, подлегао је младости и срчаности Стеваиа Ајзеирајха Борба какву Београд није вндео

Стеван АЈзенрајх Је направио о- > громну санзацију. У знаку тог сензацноналног успеха нашег боксера протехао је ускршњи боксерски програм престоннце. Рачунало се, с обзиром на вести и податке које су претходиле доласку француског боксера, да би наш земљак постигао ве. . — лијси успех, ако би са рутинираиим, — Не игра сваки цеоттар-ф>р на прекаљеним странцем остао на нога- |

исти начин, рекао је Марјановић. У тој форми ое не може ни постаиити такво пш-ање, ]ер вредност једног центра-фора зависи од иного другкх околностн које се у датои мо. центу иорају имати у виду. — А какав би требало, по таоме мишл»ен>у, да буде цдеални центарфор? — Питале није сасвим Јеаноставно, рекао је Марјановић, Јер оно што се иогло видети код Једног или код другог центар-фора није ипак, сазршенство. Некад играч слабијих цвалитета одигра одличну партију, као што играч »елики« квалигета може, понакад. да буде мећу најслабнЈнма на терену. — Па какав би, гто тво-ме ишпље. **>У. требало да буде идеман ткп Вектар-фора? — поставио саи МарЈвковићу понова исто питаље. . — Безусловно, такав играч треба да буде одличан техничар, а исто тако и тактичар. Ја сам, на пример, имао гтрилкке да вкдкм играче чкја технкка доминира у пољу али рћава такгичка игра центар.фора није могла донети жељени исход. — Дак.те, таЈонци у кгри прндаЈеш особкт значај? — Свакако. Понекад је суа5онос»о за целу егкипу што се у једној утакмици ишра гактичкк рћзво. Добри тактички гтотези иентар-фора открквају не само његову лкчну предпост, него и вреаност целе екипе, у ко.тико она уме да спрооеде оно што воћ Јнапаоа желк. — Сем добре тактичке н техпичке игре, да ли је потребно још нешто јадном центар-фору? — Разуие се. Добра фкзичха кс 4 «Лиција .прецизан и оштар шут л до. бро сналажеле пред голои. И У скстеиу. продужуЈе Марјановић, где центар-фор стојн увеч напред, зајелно с крилима, његоз штар и прецизан шут долззи увек до пуног изражаја, јер су полутке, већим делом, заузете кзпраћквањем ктре у пољу и помагању своје пд. бране. Ако. поред тога, ценпр-фор има и добар спринт бар на 20 — 25 метара, онда такав играч кгра најадговорнију улогу у нападу." — Онако као иентар-фор ЈСартса," Мохуло? — уттктао сам. — Да. То Је заиста један сЈаЈ^. грач. који има све одлике идеалног цектар-фора. — Сматраш ли да центар-фор иора кмати Још каквих особкка, гоЈе се нужно вевуЈу аа ту улогу? — Рузуме се. О томе би се иогјга књнга иаписати. Али, кпак, смаграм да, поред онога што саи већ рехао, Једна одлика те улоге Је у деиарчирању. Задатак је слзког играча у мгри да се труди да Је увек слобода« од протквничког играча. Воћи напада нарочито Је важно да Је деиаркиРан. Јер, ако он неиа слободе у акцијаиа, цела екипа рамље. Веппина Је бити слободан за еваку акцију у кгри, а Још већа ако центар-фор ус.

ма у борби бар неколико рунди. Ме- ј ћуткм, уколико се борба развијала, I увићало се да ће Ајзенрајх не самој дати отпор ве^. и угрозкти противника. Својом технкком, разновснкм, богатнм репертоаром, Жиде ј« вачкњао Ајзенрајха. У сваком случаоу, Ајзенрвјх Је победио бољом тактиком, већом отпорношћу. Његова победа је блмстава и отвара пут у лепу будућност.

Жиде тражи реванш Жиде је одмах после борбе, >која је свакако нешто најлепше, најбоље вићено на београдском ркнту, — затражио реванш у 15 рунди. Уверен у успех на реваншу, предложио је да награда припадне победнику. Треба ли примити тај реванш? Свакако! Судије г. г. Кустудић и Владарски, имали су ове вечери лак посао. Кустудићу је пало у део да води главну борбу. Био је на послу исправан, али је посао отежан истином да се борило изблиза, где му се могло промаћи што-шта, али свакако не нешто одлучно по »сход битке. Када то говоримо мислнмо на тврћење Огиста Жида да му је обрва поврећена главом.

АЈзенраЈх

Менаџер Александар Жизановић претрпео је, изгледа, матеркјалки дефкцит. Нека се теши да Је морални суфкцит огроман. АЈзенраЈх тврди да Је Жиде расекао усну на своје златне зубе Јуче смо разговарали са АјзенраЈхом поводом тврћења Жидеа и мена ц- ра Живановића да је „Шваба" раз био Французу уста главом. Ајзенрајх, коЈи је иначе необично скроман младић, изјавио је: — Никада се у борби нисам слу био недозвољеним средствима. Ја сам Жидеа тукао десним директом под ;ч-во око и левим крошсом у браду. Услед једног ударца, Французу се ус-

Од осталих борби треба истаћи на расекла на златне зубе, које он и-

збиља леп пао Лука Попооић — Таррану. Лука Поповић је одлучкггјом, бољом борбом. разноврснијкм радом победио доброг Тарану убедљнво одушевивши публкку нарочкго они-и што је показао у последњој рунди. Дакле: једна успела приредба у знаку блиставе победе пулена Томе Станисављевића Стевана Ајзенрајха.

ма на десној страни вилице. За Жидеа Ајзенрајх каже да је одличан боксер и признаје му да је у погледу технике и рутине знатно испред њега. Мећутим, нешто нарочито ново није видео код Жидеа. Једкно што га је изненадило, то је њеиво варање, „финтирање", тако д9 Жидеов противник никада није сигу ју..

ран да ли ће га их овај погодити л>'вом или десном руком. — Признајем да још имам недостатака, рекао је Ајзенрајх, али ћу се трудити да их тренингом отклонии. Тома Станисављевић тврди да је победила његова тактика. Посматрачи борбе који су се нала зили ближе рингу могли су примети ти како Ајзенрајху за врсме паузе кегов тренер Тома Станисављевић столно нешто шапуће на уво. То је Тома давао лекцију своме пулену какву тактику да предузима у борби. — Ајзенрајх је слушао само оно што са.. му наређивао. И успео је. Он ни )( уображен и сам зна да Још много ) ма да учи, али баш његова скроииост биће, поред осталих особина, јсдан од главних услова који ће му омогућити славу на рингу. Данас се за Ајзенрајха може без претеривања рећи да је у погледу зчања, тактике, издржљивости и јачине ударца (имајући у виду његову категорију) надиашио све наше боксере од имена. Он је данас бољи и од Хибера и од Јакшића, Чобановића Огризека и осталих. Ајзенрајха сам потпуно спремио за борбу у дванаест рунди и он тре ккра са боксерима тежине измећи 60 н 100 килограма. Оваквим тренингом сн је постигао физичку кондицију наква се ретко налази и код боксера европске класе. На крају је Тома Станисављевић Iскао да не мисли да допусти своме ||улену реванш са Жидеом. Ајзен« рНх Је, вели, тукао Жидеа надмрћно и нема потребе за реваншом. Сада ће настојати да доведе у Београд нгког страног боксера још веће вред ј.ости него што је Жиде, да боксује са Ајзенрајхом. Тома верује у још јсдну славну победу свога пулена. А после, рекао је, он и АјзенраЈх ће 31 једно у Париз, да покажу шта зна

Шта одржава добру форму једне футбалске чете Г. Бранимир Поробић о својим „специјалним експериментима" при одређивању тима „Б. с. к. Је победио Јер ]в имсо елостичниЈи и проницљивиЈи форворд"

Г. Бранимкр Поробић

По свршетку борбе «плазн и лоп пр тачи окупљени су у свлачиокици. " " ослолаји "РОТ""'«« и о*. с 8а1<и од њт лсшто д. каже. да кад он нарочкто жели да га мар- Свн су задовол>ни резултатом. Док ккрањем онеспособи за кгру. МарЈановкћ преживљава лепе момен — Чини ин се да нпак нмам сли-1 те из -плмо- — „црвеиог- ддобоја.

ку о Једном ндеалном ценгар.фору како га ти замишљаш. Он би, аначи, требало да има: техничку и тактнчку спрему. оштар и прецнзан шут, брзмну и вештину да се у игрн демарккра? — Да. То би, отттрилике, тако било, али ое ие сме нккад заборавити ла је ногомет кгра у коЈоЈ учеслвуЈу 22 човека, од коЈпх сваки кма своЈу улогу коЈу са вкше или мање ус. пеха обавља. »Ако у ЈедноЈ утакиици цела екипа с успехом обааи овоЈ аадатак, центар-фор има могућности да оствари мкого од онога што жели. Ахо, пак, његови другови ие успеЈу дати оно што би требало, у»л. лудан Је труи, па ма цектар-фор и« Иао и иаЈоЈајниЈе одлике. „И Још Јодно да »агласим, аапрЉио Ј§ Марјановић: противкчк **е оме никад да ана, ии да осеш шта Ламсраваш. То вреди аа оваког игрл%а, а иа^ише аа центар-фора. к 0 Ји I« не само воћ палада, аећ и ооовиЛв целог тима." Ђпт Кнсжевнк

дотле се Вујадиновић жали својкм друговима и функционерима клуба: — Замислите, када сам прншао су диЈи Пејићу да га упктам због чега хоће да искључи из игре Стевовнћа, он ме Је дочекао речима: „Одлази од мене, тн си жквоткња, као што су и сви остали твоји другови." Такве речи нксам Још чуо »м те> рену из уста Једног суаиЈе отхахо ипрам флбала. Уздржао сам се, «е желећи да ре> агкрањем кашкодкм углелу нашет тима. У јеаном утлу Је воћ секциЈе ,плавих" г. Бранимкр Поробкћ. коЈиЈе за саахог играча наш»о по коЈу лепу реч. Настаје тишкна. Г. Поробић одговара на питања ко|е смо му поставили у вези са дерби утакччцом. —Због чег! сте по одмору вршнди промене? — Пре свагке утакмице одредим ае ћи бро| играча. како бих сракоме од њих пружио прилике да се покаже на делу. Код мене ичма резерви. Слично сам учинио и приликом утак мице са н Југославк|ом". Иако |е каш тим перфектио функикоиисао уаео сам у другом полуврвмеку шурдоњу и Поповића... — У нностракству посто1к уаус аа се иа свима утакмицама, пч чак и на првенственим, моту вриппги промене лоптача бар до одмора, беа обзира да ЖЛ Јс кодк поврећ<* *** трецут-

но слаб. Код нас то ниЈе уобичајено. Зато сам прккућен да на пријател»ским и кнтернационалним утакми цама смењивањем Једаих другчма испробам све оне играче који могу доћи у обзкр аа први ткм. Ово «арочкто чиним како бих створио већи избор лоптача, што нам је потребно због честих н претстојећих великих турнеја; и што се с аремена на време дешава да подединци нн су увек у пуној фории. — Зашто ннсте вратили старе борпе када сте видели Да Је изгубљеи штимунг? — То су иоЈи специЈални експерименти. Не знам да лн кз прадосећаја, или желећи да останим доследан ономе што сам наумио. а можда и што управљам врло дисцкплинованим елемектом. увек до краја остајем при својоЈ оалуци, и то до сада није било штетио по интересе мога клуба. — Хоћу карочкто да иагласим да са људством коЈим располажем увек могу рачунати на оно што Је најбитније за Једну дружику: да бољи играчи већим напрезањем и другзрсгвом помогну сво^е слабије санграче и тако буде чета увек уЈедкачена!.~. — Због чега Је Лехнер напустио игру н био замсњен баш Бошовнћем? —Лехнер се жалко Још пре утакмкце да му кешто у колему „шкрИпи. м За време одмора рекао ми |е да се с велкккм напором креће по терену. Када Је у другом полувремену осетио да се не може уопигте кре тати, Лехнер Је изишао, а Божпвић

Ђорће ЛоЈанчић Ђоккћ није могао да прати Глкшовкћа. Милошевкћ Је изненадио, Јер је подбацио својом „фер" игром, иначе је био, као и увек, продоран и опасан за протианичка врата. — Шта Је донело поОеДу „плавима"? — Б. с. к. је победио, Јер Је кмао еластичниЈн и проницљквији фг.рвард. Игра је бнла врло лепа. без грубости, а оба ткма су се утрхивала да покажу што ефектниЈе потезе. То Је била Јеона од најзанимљк вкјкх игара ^ечтих ривала* 4 . „Ово је трећа узастопна убедљи. ва победа Б. с. к-а над „Југославн Јом" у овоЈ гсндини," завршко Је раз говор г. Поробић. Б. Марјанвић при поласку, додаЈе: — Играли смо аа рехабчлитацчју. Знате, Баск нам је приредио н еп,»и-

г _ јатко кзненаћење. Али, ето, свесрдушао у игру. "Божовић Је морао појннм залагањем свију нас, нашн гринуждн преузети улогу левог халфа.1 јатељи ће убрзо заборавити кеуспех јер сви остали кграчи ко|и би дзшлиЈса Баском после овог успеда са ,Ју. у обаир за то место иалазили су се гославијом". Као што вионте, на че-

са тимовкма Б. с. к-а на гостовању у унутрашњости. — Шта бисте могли рећи о тиму црвеннх,,? — и ЈугославкЈа," иако Је изгубила бк1ку са осетнкм резултатом, ипак њена сааања формација . нарочиго У другом полувремеку, показала се као »рло добра. ЛоЈвнчић Је најподесниЈи иа месту центра навале. Он даје жквота навали и потребгну продорност. Валок Је био технички бољи од Радоваиозића. Спасић Је и овом приликом потврдио да Је сигурнији V« капиЈи него његов млзћи ко лега Плац. Ђоккћ Још кчје аа утакмице оштркЈег и |ачег темпа. Трећи год јд Б, «, к. »огтгло *аго оло

ду смо ускршњег турнира.

М. А. Н. Јопои 30 олимпиЈоду 1940 Тоа К>, 1б аттрил Јапакска влада одржала |е Јуче кра ћу сешнкцу на којоЈ је Једнодушно пркмљен предлог Јапанског олимпи. ског одбора да укаже пуну помоћ комителу приликоц одржавања 12 О лиипнјаде 1940 у Јапану. Влала је оолучила да нзгради све потреЛне градње и да обезбеди и финансиску страну ОлимпиЈ>.и%

Почетак такмичења за продегњу сезону Програм игара за 19 април „Спарта" у гостима „плавнх" Из прошле, Јесење сезоне, остала Је још да се одигра утакмица Баск — „Југославија." У недсљу ће почети борбе аа пролетњу сезону. У првом колу, према распореду Б.л.п-а, одиграће ће се ове утакмице: Игралиште Б .с .к-а 16 часова Бх.к. — „Спарта" Игралнппе — „Јединства" 16 часоеа „Југославкја'* — „Је« динстао". Игралиште — „ЈугославнЈе* 16 цасова Басх — „Слога" Пре подне играће резерве, * У предиграма подмлатци истоимених клубова. СА СЕДНИЦЕ Ј. Н. С-А ПРОБНЕ УТАКМИЦЕ ЗА САСТАВ ДРЖАВНОГ ТИМА На скноћњој седккци управног од< бора Ј. н. с-а решава«а ау. углавном, текућа питања. Тако су суспендоваки слеаећм клубовн због ие плаћа« ња гтроцента Савезу са првекстеенкх утакмица: С. к. „Слобода" нз Босан« ског Новог, Ј. с. к. ив Куле, О. с. к. из Оиака и С. к. »Једкнство" из Босанске Градишке. На предлог савезиог капктена г. Нкколе Скикћа, одлучено је да се као припреме за мећудржавну утакмицу са РумукиЈом у Бухурешту 10 маја одрже два, до три тренкнга у Београду. Тако ће се већ тгрви тре« нинг измећу два изабрана ткма одржати 22 о. м. у 4 часа поподке на игралишту Б. с. к-а. За тај тренинг одрећеии су следећи тимови: А тим Глазер — Хигл, Матошић (Радоваио вић) — АрсениЈевић, ГаЈер, Лехнер (Димитријевић из Б. а. с. к-а, Стевовић) — Тирнанић, ВуЈадиновнћ, МарЈановић, Томашевнћ, Глншовић, (Секулић, Зечевић, Божовић); Б. ткм: Спаснћ (Плаи) — Митровић, Лукић (Стокић) — Клисарић, Војновић, Ва лок (Пауновић) — Милошевић, ,Дет» лннгер, Перлић, Сарнћ, (Мата Секулић н Ристић). Државни тим који ће после овога трениига бнти састављеи, од овкх играча, играће 29 о. м. тренкнг утакмипу са „Хакоахом" који ће се тада враћати из Цариграда. После ове утакмипе са „Хакоахом" биће дефи•китивно састављен државни ткм који ће 10 маја у Букурептту играти са репрезентацијом Рукутткје, за пехар Њ. В. Краља Карола Другог. „СЕНЕГАЛАЦ- ЈЕ ПРОМЕНИО ИМЕ У СПОРТ КЛУБ „БЕОГРАДСКА ТРГОВАЧКА ОМЛАДИНАСпортски клуб „Сенегалац" )е основан 1923 годкне. ЗахваљуЈући своме члансгву — у већини случајева трговачккм омладкниима овај клуб 1е успевао да своје потребе покри. ва члансккм улозкма. Од првечггвених утакмица нижеразредни клубови немају готово кншта. Утачмице се одкгравају пред фуккцконерима и оно мало верног чланства. О некој матеркЈалкој добити са о« вкх утакмица не треба ни гозоритк, у толкко пре што Је одкгравање њихово скопчано са издатцима. Тра* жећи излаза из овог тешког стања било би потребно, на првом месту смањкти број клубова у Београду. Општа Је потреба да се тај брскј смањи, не брисањем кз чланстза Савеза или другим мерама, већ фузијом клубова којн су по проф^сијама чланства блиски једни доугима (на пример трговачки, радниччи и други). „Сенегалап." чиЈи су чланови већим делом трговачки омладиицл, у. чикно је први корак у том правцу и показао пут осталим младкм клубовима. Под покровитељпвом Беогрмске трговачке омладине, као Једче рд наЈвећих трговачких установа, клуб ће, нема сумње, постизавати н веће успехе, са поносом носити њено име и часно је репрезентоватн. Оно што је најглавније у овој про мени имена то је да ће, временом, доћи до кокцентрецијс свих трговачких омладннаца — спортнсгз у јеаан клуб под кровом Београлске грговачке омладине н под њеном заштнтом, од чега ће кмати ко^чсти и омладкнци и апорт уопште. б. с НА КОНФЕРЕНЦИЈИ СРЕЛЊЕ-ЕВРОПСКОГ КУПА ОПР.Т СЕ САМО ПОМИЊАЛО ИМЕ ЈУГОСЛАВНЈЕЗа време Ускрса у Прагу Је одржа на конференција Средње-европског купа, на којоЈ је кзабран н нов овогоднтињи комктет, на челу са професором г. Пеликаном. Поред чисто технкчких пктања И питања овогодишњнх ут-кмица. воћ« ни су и равговори око уласка Југослави|е и Румуније v Куп. А.ти. к&о и на прошлнм конференциЈама. стмр око уласка Југославије н Рум у Кла одложенз је за цду К у I