Pravda, 11. 04. 1936., str. 6

11, 12, 13 и 14 април

„П Р А В Д А"

Ускрс 1933

ЈЕДНО ИИШЉЕЊЕ, 0 НАУЧН0Г1 МОРАЛУ

На Триглаву, међу планинцима, 6а чварски заиат негује се с успсхом

гостиже нсто дектво и кад се нака* леме само деловн а не целс жлезде. Сада се зиа и за миимум масе тих жлезда до којег се сме сићи, па да се добије позитиван рсзултат. Најзад се исто дсјство постиже, као и колемљењем жлезда, уштрцавањем лучевина сполних жлезда, екстратд семеника и јајника. Тако се на пр. поткожиим уштрцавањем екстрата семеника може ионова произвесги израшћивање кресте код ушкопљеног петла, коју је био изгубио по шкопљењу. На овај се начин постиже враћање старом сполу и код других животиња: жаба, мрмољакз и др... Сад се поставља питање: ако се једној обссиољеној животињи по шкопљењу може повратити њена пр вобитна сполност калемљсњем жлезда њенога правога спола, зар јој се ке би могла произвести обрнута сполиост калемљењем жлездс супротнога спола? Тлкав је експернме нат остварио Штајнах, кад је калемећи семену жлезду ]едној ушкопљеној пацовки произвео јако повећа ње дражице, што показује, да женски организам, који |е засићен мушким хормоном, поступно нретрпи ду боку метаморфозу, како физичку тако и пснхичку. Још истакнутији рсзултати виде се на ушкопљсннм мужјацима, којима се накалемио јјјкик: органи за сачитање још сс више спрече него код шкопаца, а дојке јако набубре. Такзи ојајчени мужјзци не само што су инднфсрептни према женкама, већ у прнсуству мужјака показују карактеристичн'-* рефлечсе женака. По Штајпаху би се бвоко ојајчени мужјаци могли окотити, кад би нм се додали вештачки сполни одводн. Чак се може иосматрати, како једна омужјачена женка добнје већи иораст од пацова исте генерације: могло би се рећи, да је мушкија и од правог мужјака. Исто се тако може рећи за јсд ног оженственог пацова, да је више жснка и од праве женке и да њ? гове до;ке стално излучују млеко, а у прпсуству младих показује материнску бригу. Слнчне резултате добио је Пезар код кокошију кад им |е по шконљењу накалемио жлезде сунротног спо ла и тако преобразио петле у кокошн и кокоши у петлове, са свима сполннм телесним знацима и инстинктима. Најзад је остало да се вештачки произведе хермафродитизам и да се удвојеним калемљењем добије двосполно бће. Ови опнти очекивани су с извесном скепсом. јер се све до њих веровало у антагонизам измс^у мушке и х<енске жлезде, које стоп не би могле истовремсно функционално опстојати у истом организму. Доиста, ако се калемљење нзвршује на маторцима, накалемљен орган брзо ишчезне. Али ако се ушкопи младунац пацова или заморчета, па му се за тнм истовремсно иакалеме обе сполне жлезде, дакле н јајник и семсник, обе жлезде одржаће се, па чак могу функцнонисатн истоврсмено. Код таквих дзосиолних мужјака развнјене су дојке, али и мушкн органи за сачитање не ишчезну. Код двосполне женке дражица се повећа толико да стрчи, поред одржаних дојака. У оба случаја психизам је обостран, т. ј. показује мушке и жен ске рефлексе, ма да се иекад внди наизменичност појаве ових фаза. Та ко су женке заморчста могле бити оплоћене оваквим хермафродитом, чије су дојке истовремено лучиле илеко. 1 Ови примери успелих експеремена та дају одговор на постављено пита Н>е у почетку овога чланка и дају Наде, да се даљим трудом у том праг;цу могу постићи резултати од ћеоб!1м|;е важости за све оргзнизме. Живојпн ЂОРБЕВИГ ј професор Уинвсрзитета

Социалиа дужност као патриотизам

У доба феудализама државе су бн."е спсцијалног типа. Шеф државе н нсгови доглавнпци сачињавали су Управу и ужииали сва права. Народ је имао да ради, да слуша и да плаћа. Господри и народ у једној држави кнсу моралн бнти исге расе. Према томе, феудална држава бнла је У с вари држава повлашћених сталежа, била је класна држава пар ексел: нс. И кроз дуг низ година, чак п Ј-роз дуг низ векова феудална држаг.;| била је у сшари јарам, бич и тамнкца за нород а расконЈ и уживање за феудалну господу. Очигледно да у т»'КВој држави иије могло бити ни ре чи о патриотизму код народпих маса. Тек после слома феудалног системо кроз чнтаву серију револуција н П аћанскнх ратоиа, народ је стварао С10је националне државе било реп: блике, било монархије са наииопа ! ном династи|ом. Те нациоиалие држа Б1 за разлику од класних држава, рс .звнле су код својих граћана две н > в»: одлике од врло великог значаја: р:звиле су цнвнзам и патриотизам. /!ржава није била више јарам, бич н тамннца за једне а уживање за друг«-, већ је била заједница једнаких права и дужности за све. Нико повлашћен, нпко подвлашћен. свак слободан да тече, да ствара н да учес.вује у управи земље: национална држава засннвала се на демократији. Мећутим, еиолуција техннке н сред С1ава за производњу уноси у прпв[ едни живот заједнице један ноч елеменат од првокласног значаја. 0вај: поседниии средстава за пронзв л д Н-у брзо су загосподарили радном счагом и од вишка вредности исте осигурали себи профит који нм је омогућно да иостану свемоћним друп.'твеним фак1орима. Од тада се дру штвени склоп променио. На једној се страни гомнлао капитал а на друIој иајамна снага. Сопствепицп капитала постали су господарича целокуп ног привредног живота као некада феудали. И од нацнонално-демократС1 .нх држава данас опет настају клас не државе. Принцип: нико поплашћен, нико подвлашћен, свак слободан да тече и да ствара престаје да ваИ'Н практнчно јер је најамна класа у ствари економски подвлашћена. Отуда у дапашњој заједници односно у држави економски подвлашћ< н? класа и око тсорискн ужива спа права, у ствари их нема. Нема чак ни најосновннјих. Например: ту, ско ро, читали смо у „Лскару" случај оног сељака чије се троје деце разболе од шарлаха н лекар препише три с«рума. Отац оде и донссе само један. Није имао новца за три. На пнт;.ње доктора које дете да убриз а, сељак се замислн. Воли све троје и н« зна коме да помогне. Мајка .10гледа иа најмлаће, на мезнмче и та тсшка сцена се развнје на очи лекара који вадн свој новац и набавља лек... Оваквих случајева има премного: тсориски, свак има права да Сс у болести лечн. Практично, маса је тога права лишена. Теориски свак има права да себе и своју децу лспо одева и изобиљно храни. Практнчно, маса је и тог права лишена. И тако даље. Значи, према томе, да су се основи нгционалних држава почели да рушс и да је патриотизам народннх маса доведен у кризу. Јер у ствари масе н< могу волсти заједницу у којој нис: задо-ољии и у којој су лишсии 01. новннх животних права. Отуда се у покрету демократнје јавља потреба јсдне иове борбе: јавља се потрсба да држава гпроводи политику не са мс иолитичког либерализма већ у рг.вној мерн полнтику економске демократизације н социЈалног либералкзма. Тако, данас, поред својих дуж нссти дс заштити границе споља, дт осигура ред и безбсдпост унутра, до жава добија и једну нову дужност. дужност да својим граћанима из на| ширих друштвених слојева осигур<1 сношљив жнвот у слободи, да их учи ни задовољ.чим у својој отаџбини д& |у воле — (едном речи да развија пгтриогизгм граћана вршеКи ту соцкјзлну дужност. Де. Д. СМИЉАНИЋ.

Проблем научног морала. то јест науке у којој би се моралне истине добн)але дсдуктивним путем. али оез религијских догми у основи, занлмао је врло много духове. Озо је нарочито било у моди у ПрВОЈ половини деветнаестога века из коЈег су врсмена најпознати;и радовн Огиста Кон та на стварању тзв. иозитивне философије. То питање је актуелно и данас и бнће актуелно све дотле док друштзене науке у опште. а морал у првом реду. не каћу пут развигка који би био ближн методнма примењеним у природним наукама у истра жнвању истине, бар внше но што Је то данас случај. Алн питање је, да ли сам предмст друштвених наука, а нарочито морал не појаве. допушта;у у опште примену такзих метода у истраживању истине и односа. Ноторно је да су по овоме питању данас мишљења У глазном подељена и то тако. да је више оних који не верују у могућност једног научног морала. Један од научника који такоће стоји на гледишту да ]е научни морал немо!ућ. јссте н сјајни дух. математнчар и физичар француски Анри Ио Анкаре. У сво|им „Последњим мислима" пише Поанкаре ио предмету науке и морала ово; ,.Не може да ностоји нзучни морлл, алн исто тако не може да постојн 11.1 неморалнл наука. А разлог за ово је прост; раз лог ;е. како бих рекао, чисто граматички. „Ако су премисе једнога силогизма сбе у иидикативу ззкључак ће такоће бнтн у индикзтчву Да би закључак могао да дође у имнератив, грсба бар једна премиса да буде у императнву. А научни принцини, постулати (сометриЈе, јесу н могу бити само у нндикативу; у овом облику су такоће и експеримен1злне истине а у основи наука нема и не може бити нншта друго. Кад је тако. најтананији дијалектичар може ове принц;ше да обрће како год хоће. да их комбииује, да их зида Једне на дру^е, све што буде извукао остаће у индикативу. Никада неће добити пропозицнју коЈа ће потврћивати или порицати морал". Осноза предњег тврћења је јасна. Морални закони и закључци садрже увск у себи заповест или. како Кант каже. императив. Основе природпих наука су пак све без имиератива. Према томе, методама логике нијс мо гуће из премнса природних наука. које су бсз императива, добити као закључак моралну истину са императивом. Мисао је сја;но исказана али, питање је да ли одговара на питање могућности једног нучног морала. Овим примером Поанкаре жели да докаже немогућност научног морала, У ствари он доказује само немогућност извоћења моралних истина из елемената природних наука. Умссто да дискутије могућност логичке дисциплине у јсдној областн појава, у мо ралу, он дискуту|е мо|ућност прелаза нростим логичким закључивањем из једне областн појава у другу. из области геометрнје и експеримснтал них наука у област морала. То су ме ћутим два потпуно различита питања. Да је простим логичким закључивањем немогуће преКи из једне обла сги по;гва у другу, може се доказати н на много сродниЈим наукам* него што су геометриЈа и морал. Пека ми се доиусти да за тренутзк парафразнрам горњи текст славнога научннко узимајућн у обзир не морзл. где строго научну дисциплину још немамо, него мсханику, где ова дисциилина постоји. Ево како би изгледала моја парафраза: „Не може механнка да постоји као наука... разлог је чисто граматички. „Ако премисе једнога силогизма обе нису функције времена, закључак такоће неће бити функцијз времена. Да би закључак могао да буде функција времена, треба бар једна премиса да то буде. А принципи гео« метрнје, њени постулати никада нису функције времена нити то могу да буду. Кад је тако, најтананији диЈа-

лектичар може ове принципе да обр1>е како год хоће. да их комбинује, да их зида једие на друге. све Ш1о буде извукао биће само геомегриЈска величина. Никада неће добити пропозицију која ће у себи садржаш времс, никада неће добити механичку величину". Да ли сам тиме доказао да је јсдна научиа механика немогућа? Свн знамо да |е мсханика данас један део чисто математичке дисциилине. А и даље остаје тачно да је простнм закључивањем немогуће од геометри;ских премнса добити механичку исти ну у закључку. Анри Поанкаре није дакле. примером који смо навели. доказао немогућност научног морала. А ипак баш ова) пример нам он иаводи каз своЈе оправдање због чега се став-^а на страну оних који не веруЈу у могућност једног научног морала. на страну оних који сумња|у у мо1ућност овакве једне слике будуће науч не етике. коју нам слику да;е у исгоме чланку на оваЈ сликовиги начин; „Религије могу имаги велику снагу на душе оних који верују. али сви људи не прииадају вернима, вера се намеће само неким д>'ховима. разум бн се наметнуо свима. Треба се обра тити разуму. и Ја не кажем разуму метафизичара. чије су конструкциЈС сјајне али пролазне као мехури од сапуна којима се чов<Јк занима Јсдан тренутак и који прскаЈу. Само наука зида снажно; она Је сазидала астрономију и физику; она данас знда биологију; истим постушима она ће сутра зидати морал. Њени проииси вла даће неподељено. нико неће смсти гунћати против њих, и неће људи.\н падатн но памет да устају нротив мо ралног закона баш као што дано нико и не сања да се буни нрогив ге орсме трију управних или против закона гравитациЈе". Можда је у овој својој слици велики научник више у праву. Милосав ВАСИЉЕВИ Б

Акрн Поенкаре

Жене правници у судској струци Није ми намера. да расправљзм о питању, да ли је жена дипломирани правник способна да буде суднја, које се данас често поставља Пз овоме пнтању може се данас рећи доста. како онога што иде У ноилог жене, тако и оиога што гов >ри противу ње. Где је истина моп > бн се рећн тек онда. кад би се V прак си видела вредност жене као су.1Ије И како за сада код нас нема за ово законске могућности. то би -.вн разлози за и против суди|е-же.-1е би ли мање више теоретског каркгера. Овим не желнм да кажем. да би ти разлози били и без вредности. Циљ је овога чланка. да са ^еко лнко речи упозна читаоце са :здлњим стварним положајем жена 1рав ника у судској струци. Чињеница је. да је данас жемадипломирани правник. ко|а се по» светила судској струии запостзвћена. Изузимајући неколико жсна-прав ннка средње генерације. које су до сиеле до четврте групе. и чијч Је број врло мали, све остале ж^е правннци у судској струци нису ни мало у завидном положају. Н*1В л ћи број 1е данас у звању судч<скнч приправника. Тек известан број жена дипломираннх поавника, проп -н« туално такоће незнатан. налачи се на положају секретара судова у сст мој групи. Ако би се правило упорећењ^ измећу положаја жена дипломир ших техничара, медицинара, филосзфЈ које су у државно) служби и жпа дипломираних правника у судгчој струци, морало би се доћи до закључака, да су ове последње у нзјго рем положају. Јер док остале м^гу напредовати до виших група, ж;ча диплоиирани правник има врло глабе изгледе и на напредовање и до четврте групе. Број места секрепра виших судова и самог Миниггарства правде, на ко|а би жене п;> садањим законским прописнма мо г ле рефлектирати, буцетом је |ако *) п рј ничен. А других виших полож.чч у судској струци. које би могле -»аузети жене-правници, за сада н-*ма. Не желим. да се упуштам ни у испитивање да ли је жену трсбзло уводити у суд. Факат је. да |е данас доста жена, које су се посветиле суд ској струци. и о томе факту мора се водити рачуна. Правда захгева, да се женама правницима у судскоЈ струци, које са успехом обављају дужност у суду, омогући колико толико напдод) вање. Ако им се баш и не мож«* дати положа) судије, треба им створи ти законску могућност, да у звјњу секретара судова напредују бзр дџ чстврте групе. Ст. ЈОВАНОВИБ

У свако доба, Дубровник привлачи безбројне посетиоце Школа, омладина и народ Често се могу чути у последње вре ме изрази незадовољства према наашој школској омладими. Особито се пребоцује тој омладини. да Је и сувише зараже-на неким застракеним појмовима и гежњама. Не мање чине Јој се прекори да ни према раду не по-казује ону меру оданосги, коју Јв ноказачала омладина прошлих времена. И за све то кривица се приии« сује, ако не у свему, а оно у најве1-ој мери рћаиом раду школе, особито њ«1ој диаакгнчниј страни. У ства ри у том целом таквом вићењи нма много неосновано! а. К јд пнтања како греба да школу* јемо »аш иодмладак истичу се гри свари: цнљ. метода и срелства. С Бака од тих ствари може се расправљаги посебно. Али гек довоћењем у тесну везу све гри те сгвари може се решаваги успешно про* свепви проблем. Јер чак и кад се најбоље одреде циљеви школовања, њихово остварење остаЈе зависно од мегода и средстава. И ове друге дв< стзари теже је решиги за да«нашњ€ друштвене прилике него прву. Циљ школовања приказу|у педагози на разое начнне. Да је циљ шко ловз*ња да сваки човек системагском обрадом још за сво( а детињства усаврши што више своје духовне и те» леснс способности, у томе схватању црће бити разлике »и \1ећу педаго« знма разних школа. Али мећу педагозима има неслагања у питан>у, да ли школовање треба првенсгвеио да послужн усавршавању појединаца б?з обз»ра на друшгво. тј. у првом реду за погребе поЈединаца, или оно треба да се одрећуЈе још унапред према друшгвеиил! погребзма, тј . да се појединац развија гако ка-ко ће се у њсму пробудиги и развити и вол.а и способносги које ће биги од шго веће к<фисти за добро заједмице ко)о| појгдинац припада. На тој разлици педагози се и деле. поерд осталога, на претставнике друшгвене и личне педагогше. И разлика у томе не постоји само мећу педагозима, већ и код других који се баве културиим и друшгвеним питањима, па и код шире јавносги. Наше се мишљење, да школа има задагак не само да развије код чо* века, док је још млад, све добр« стране његовога духовнога и гелес* нога бнћа. већ да се то развиће мора проводити тако како ће послужити к на добро личносги и на опшге добро заједнице којој личност припада. Стога школовање мора коснти и по циљу изразнго друшгвено обепежје. Ов ) важи без обзчра на то какав је систем друшгвено^а урећења. Разуме се да у јеачом клгсном доу* шгсу, ода-ност друш1-вено| заједиицч изражаваћ? се више у оданости из« к<сној класи. а у безкласпом дру. штву целој заједиици подјетчако. Опште обапезио школовање н-сте тековино новшега времена. И нпЈнапредн<ији нзроди Едропе увели су га тек у другој половичи проштога века Тзко Енглеска, неосг.орно у св.1ком погле^у Једна од најнапр^днијчч земаља, увела је обзвезно ооч' гс^о школовање 1876, а Велгија. иако не мање нзнредиа од Енглеске. уз'1а га је тек 1')14 године. Србија ј? \-зе. ла не много после Еиглеске обчвезно школовање. Па ипак напредак озде није ппико текзо према писаним законима чолнко према опшгим ус. ловнма друшгвеногз, полнтччкогз и г.ривредног развића. Стога је Бел^ија могла и без обзвезног законског ссновног школов^ња оствзрити нај'вкши степен писмености код свога "народа, док ми још н дп>пас имамо з»:атаи постотак потпуно н^иисмеиих, особито код женскога света, а огроман број са .слобом писмсношћу и зи најобич»жје пословг и погребе живота. Школа н школовање постали су данас за с?е наиредне народе бнгши ^ргини совремснога др\'!игвенога жи вота. Сасвим |е спооедо та лн школе излржава држара или гамоупплвнв т»-ла или удружени граћани. 41Једиа област савремине л»: "вг« м