Pravda, 11. 04. 1936., str. 8

11, 12, 13 и 14 априп „П Р А В Д А" Уск Р с 1936

0 БРАКУ И ЗА БРАК

■гг ј кн внногради, чувенн са свог доброг внна, уређују се већ с пролећа за јесењу бербу Зииа V Словеначкој

ДГ 1твеннх чињеница, ко)е нису к . чча и т. д. дела, када би, даље, 6 . N ншљења да је у конкретном случају ово крнтиковање оправдано као и оно научннх дела и да је коначно интерес критчксв!ња и у озом сл>'чају претежнн-и од ингсре са да се заштнћује част, нестало би рззлике између праза критиковања н заштићивања оправданих интересз. Треба да мислимо на пр. на случај да писац V цил>у заштићивања оправданнх ннтереса износи неуред ности у неком надлештву. У смислу кршикозања је појам заштићивања оправданих интереса шири од законског појма критике, јер от^чпата свако критиковање. Када би при хватили гледиште да се појам заштићивања оправданих интереса у једном своме делу поклапа са појмом критиховања, то би, разуме се, и озде важило исто што смо казали за критнковање т. ј. реч би била о принципу којн управо спада у општи део кривичног права и ззк ника који по том важи и за закон о штампи. Остаје питање: да ли је прописом о заштићивању оправданих интереса као прописом посебног дела кривичног законика измењен закон о штампи. Ту бн важили културни и законски аргументи које смо навели за критиковање научних и уметничких дела путем штампе. Закон не наводи средства реализовања мисли којом се заштићу|у оправдани интереси. Како је данас штампа потребно и опште признато средство за заштићивање оправ-данчх а нарочито јавних интереса, то не бисмо могли да наћ мо 5-р-у•Уснат да јој то право ускратимо, уколико ово извршује у границама и онако тесних законских прописа. Захтевати на једној страни да штампа своју изнад свега тешку дужност извршује савесно и несебично, а на другој странн поступати с њом, када у заступању интереса иззрши кривнчно дело против частн, горе него ли са последњим граћанином, није зацело тенденција кризичног законика као прааног одржача савремене културе. Др. Станко ФРАНК професор Уннверзитета у Загребу

М Е Ћ А В А У соби ловачког замкз, где Је још крал> Мнлан гост Рудочфп* био. сад смо хотелски гости нас двоје. Многе старинске ствари још стоје. Стрељају нас нз златннх оквира Хабзбурзи са власуљама белим; стара, добра пећ греје ли греје, млади снег пољем веје ли веје. Гледам се тајом: некал си цилим владала мноме, н моја ј исј безгласно давно (зашто бил крио?)звучаше радо у твојој служби. Ти си крилатила моју маш:у, била потстрек многог лошег сгпха; данас, погнута, свела и тиха личиш све внше на моју таилу. А кроз мећаву мисао чам блуаа нашој децн која су већ људи. Божндар С. НИКО ј !л Ј-:311Ћ

Подне V прашуми Тамо далеко где сунце излива све боје у спектору благом што се сјајн где лећу лакн колибри и плива тропика којом креште папагаји. Где лете с краја на крај рајске птице ко да прскају облаци шаренн прашуме, усред дана чије лице парају гласи звукова зелени. У њој су свуда павит и лијане у златној мрежи сунца преплетене, у њоЈ свуд скачу са гране на гране мајмуни као змаЈеви сред пене. Шимпанзи мали грицкају банане, Подне у срцу прашуме огњене. Милован ЈОВАНОВИЋ

Природа је жени доделила драженост и то са одређеном наме: ч и за Јдрећену циљ. О тој жеииној дражи, којом ју је прнрода обдарила, и о значају ове дражи, човек је током времена створио толике нејасности, да је тога несвесна. Њена љубав поТолико велики хаос, да је се У њему тешко снаћи. Природа када је жени доделила драж несумњиво је зато нмала одређенн циљ. јер природа никада не греши. Природа дај>ћи жени драж одредила јој је тнме и дужност. И то најлепшу и највећу која у њеном животу постоји а то је материнство. Ове особине, коју јој је природа доделила. жена се не може ослободити, па машта чинила. Чим девојка сазри за материнство, код ње се спонтано по)ављује осећај ка љубави, ма да се оиа при томе држи повучено и ма да је тг анесвесна. Њена љубав почиње под видом наклоности, и ако она нема за љубав човека примарног разумевања. Доцније нагнана природом долази до сазнања и почин.е да љуби. Чим жена почне да љуби, тада све њене мисли и дела испуњава ова љубав н по чисто при родном закону, који јој је одредио за циљ живота материнство. Због тога при васпитању девојчица не треба бежати од оног што им је при рода ставила у највећн задатак живота. Напротив девојчице треба вас питавати баш у томе правцу т. ј. у правцу брака н материнства, јер брак је алфа и омега или како Гете каже „почетак и круна културе". Жена која није мајка, није потпуно жена. Жена без деце је као дрво без цвета и плода. Таква жена служи само за повремено или моментално уживање или као поверљива личност за материјалну страну појединаца. Даље користи од ње нема нн друштво, ни држава, ни нација, јер основа и друштва и државе и нације је породица и њен нараштај. Овим не можемо да кажемо, да жен ско чељаде не треба васпитати као и мушко н да жена нема права или нема способности за студије, за учествовање у јавном животу и за заузимање свих положаја као и човек. Овим ми желимо да кажемо, да од оваквог васпитања и спремања жене за позиве које људи заузимају, не треба правити идеал жениног живота, јер је то у опреци са дужностима које је природа жени одредила. Када би се, каже Острчил, на неку несрећу позив женин изравнао са позивом човека и тај се идеал феминискиња остварно, то више не би био нимало идеал, већ социјална пропаст. На срећу већина девојака које Се посзећују разннм звањнма и социјалним дужностнма раде то поглавито из нужде и одржања екзистенције. Готово све радо напуштају сва ова звања, чим им се укаже прилика за осннвање сво. а дома и огњишта. Посвећивање жене звањима и социјалним дужностнма а у цнљу уклањања социјалне беде, није никакво радикално средство. То је тренутна помоћ само за појединца прн којој пак целина има тек да пати, јер у колико је више ж е на у јавним звањима, у толико је то ускраћено људима. у толико је њима смањена моћ и могућност оснивања н нздржавања но-

родице. А у колико је људима ова могућност смањена. у толико је смањена и могућност женидбе односно брака. Ова пак смањена могућ ност женидбе и брзка повећава број уседелица и на тај начин лишава многе девојке свога нзјвећег задатка и задовољства г. ј. магеринства и подизање подмлатка. У колико пак има више неудатих девојака, лишених брака и материнства, у толико се и степен разузданости и раз врата мовећава. Да је тако најбоље нам сведоче велике вароши и покрајине где су жене у многобројности. Разлика измећу човека и жене је и од великог практичног значаја. Неразумевање СЕОЈствености полова често је узрок размимоилажењу и пропасти брака. По нашем мишљењу женина је дужност да буде стуб куће и породицс а човека јаван рад ван куће. Ила ли породица, друштво или народ просперирати, тада је услов тога просперитета само оваква деоба посла. За просперитет једнога брака веома је важан услов, да је жена мужу дорасла Она му не сме бити само жена. већ исто тако н друг и пријатељ. Да се овај услов брака испуни, важно је знати у којим годинама су момак и девојка дорасли за брак. За брак и потомство најбол>е је да се девојка пре 20 године не удаје. Истина девојка је и пре тога полно зрела и спосбна да рађа. али то није све што се од ње у браку изискује. То исто важи и за човека. И он мора да је при ступању у брак дорастао за позив домаћина и старешине куће. За човека су најбоље године за ступање у брак 28—30. То значи, да у брак треба ступити онда. када је и телесна и душевна развнјеност и момка и девојке доспела до свога макснмума. Здравље супруга је битан услов за срећан брак и здраво потомство. Здрава деца се могу рађати само од здравих родитеља. Здраво потомство — здрава нација. Отуда је код многих народа установљено условно прегледање и момка и девојке пре ступања у брак. Немачка ради поправке здрзвља своје нације отишла је још даље и озаконила стерилизацију. Код нас је једно време било обавезно прегледање момка пре ступања у брак, али је тај закон укинут, због несавесности оних, који су у т.ом требало да буду најсавеснији. По нашем мишљењу, тај закон би требало вратити н још га допунити са обавезним прегледом и удаваче, јер није довољно да се при уласку у брак лекарски прегледа само момак, већ исто тако и удавача. Док се ови закони не донесу и не оза.чоне. ја бих родитељима, којн о срећи своје деце мисле, препоручио, да сами својствено то чине и сво)У децу пре ступања у брак лекарскн прегледзју. То је потребно не само због оних болести које се могу преносити са мужа на жену или са жене на мужа. већ нарочито због оних болести (обољење срца, бубрега, плућа и других важних органа) које се за време трудноће и порођа|а могу тако и толико погоршати, да директно живот те жене доведу у пигање. Таквим девојкама, удавачама, са таквим обољењима, треба, у њиховом сопственом

СОЦИАЛНА ДИСЦИПЛИНА

У друшвеној структури заснованој ка принципнма индивидуализма поје ДЈ нац је своју личност и своје интсресне сфере разграннчио; он се по вукао од целнне. Постао је главни носилац права и обавеза и као такав бива ограннчен само својом вољом и оннм што је законом забрањено. Зато основа правног живота чланова такве друштвене заједнице ло::и у систему слободног закључнвања уговора, јер: „Воља и наредба чсвсчија заступа закон..." То је „законнти" начнн за регулисавање цело купног сплета људских односа и иитереса, њихових права и обавеза, по слсвног саобраћаја и главни израз нужних правних аката за остварнвање, заштиту и стицање правних добара. Идеја слободе и једнакости добнла је тиме свој апсолутни смисао. Лгччост човечија и њен потпуни иктегрнтет постала је главни фактор V остварењу хармоничног тока друр.тзеног живота. Када се изузме оно ,.што се тиче јавног поретка и блаинарави", где се вољом поједини уговором ништа не може мен аги, све остало има бити онако ка ко су људи слободно међу собом урсдилн. Вољна ограничавања и обве 31-вања у правном саобраћају не умањују идеју слободе, већ је на нес\мњив начин потврђују. С друге стране остваривање својих права из Новора према трећим лицнма не зна чр ограничавање права тих трећих јч цз, пошто су се они сами вољно угог.ором ограничили, већ то значи о/.брану општег правног поретка. За т< и санкција коју пружа државна в.-аст у остварењу таквих оспорених грава из уговора ииа исти карактер. Све идеолошке претпоставке инди вил\-алистичког гледања на свет наоле су свој израз у логиии овога си —Г^*вн« личност иоЈелинцд ш

н егова морална личност, фнгуративно претстављено, могу се замислити као два конценрична круга кој». у идеалном случају треба да се поклапају. У колико у томе погледу има каквог неслагања, то не иде на штету општег правног поретка, већ је ту у питању „благонаравије" које злкон штити. Неједнакости у личној иннцијативи, предузимљивости, способности и таленту, које као при родне појаве међу људима иду у ко рист једних, а на штету других, сматг*-ЈУ се као основна моторна сила у благотворној економској утакмипи. То претпоставку о људској једпгкости не рушн, јер су сви пред законом једнаки. Природне неједнакости немају везе са општим прав!>'им поретком — то је ствар људске судбине. И тако даље. У оваквом систему социјална дисикплина зависи у главном од поједкнаца. У томе погледу постоји оскобни принцип: кретати се у законом дозвољеном кругу и не прелазкти границе „јавног поретка и благскаравија". То значи бити социјалнс дисциплинован. Савест таквога по јсдинца може да буде потпуно мирна, а морална личност његова је у т!'квом случају потпуна. Ову лепу, повазану, на око логичну слику друштвене структуре засноване на идеологијн индивидуалпзма у великој мери је изменила животна и друштвена нужност. Концентрични кругови правне и моралне личности човечије под прнтиском жи. вс тне стварности деформисали су се. Једнакост заснована на претпоставцн једнаких објективних могућности зг све и свакога претворила се у крајњу економску неједнакост. Слобода заснована на претпоставци вољ них правних аката у економском и правном саобраћају међу људима претворила се у економску зависност огоомног броја «. уди . Ноиа

тсхничка средства и машинизирана ор^а производње, — плод сјајноГс* полета личне иницнјативе, људс^их талената н проницљивостн, оворили су нагомилавање богатства у рукама мањега броја и узроковалп су непотребност раднога запослења већега броја људи. ЈБудске тежње и нагони и њихова „света себкчност" нису имали граница. Порут онога човека из Толстојеве при«те, којн је у заузнмању обећане зсмље трчао све док се у сопственој сгбичности није угушио, развила се ,.борба за живот" која је оправдавалл благостање једних и жнвотну беЈју других. Основне животне потребе огромног броја људи нису могле спречити уништавање економс.их добара ради постигнућа боље шне. Ратови, епидемије и друге ка1!'Строфе постале су нужнн постулати за отклањање пернодичних економских криза и бољу хармонију у сдносима економске организацнје. Мада овакве последице нису пореметиле општи правни поредак, јер с♦» све то догодило у духу закона и „по закону", несумњиво је да се опаква стварност претворила у моралну кризу која тешко прнтнскуЈе човечју душевну личност. Човек не може и није могао да остане равнодушан према оваквој животној судбини. Као што су природни животни нагони одвели оне срећније, способније и предузимљивије до економског осигурања или благостања, тако су ти исти нагони игменили идејну оријентацију оних који су били лошије среће. Пред чииеницама објективне стварности пре ображавало се и осећање правде и правичности. Класични појмови о општем правном и законском поретку неминовно се мења|у пред фактима нсвих социјалних облика и пред новим друштвеним фактопи^«. Екснои

ска усамљеност човека у којој је бн лл оличена идеја о његовој слобо/ч| и једнакостн уступа места пред \7руживањем и здруживањем на терсну заједничких интереса и заједничке социјалне делатности. Уместо усамлЈене личности човечије ко|а н^дкрнљује економски поредак, спон т*но се јављају појаве новог социјалног поретка који надкриљује личнсст и стапа је у целину. Не улазећи у даља расматрања сбјективне стварности, а с тим у везн у аналнзу нових друштвених фак тсра и услова за даљи ток друштвеног живота, и без обзира на идеолошне разједињености у томе погледу, једна се ствар може са сигурношћу констатовати: пред сваког саЕременика ових и оваквих струјања и стремљења у животу друцпвене заједнице поставља се проблем његс ве личне оријентације. Не као про блем његовог опредељивања у идеслошком смислу, што је такоће од галике важности, већ као унутрашн и проблем његове душевне н мор^лне личности. Чињеница да се није учинило ништа што је закону противно. ни1 и се свесно и намерно ближњима чи нило' какво неправо нису више добољни да испуне захтеве социјалне дисциплине појединаца у даиашње доба. Човек мора да буде бољн. Он је принуђен да у својој усамљености слуша глас сво^е савести, моралне струне свога душевног бнћа и пову44 н за моменат од хуке „борбе за живот" да се пита пред Богом н пуед самим собом: шта је право, шта је поштено, шта је правично? Владнмнр Св. СИМИ?!

интересу, забранити брак или у мању руку забранити трудноћу В пород. За женско чељаде су ове болесги које се у току грудноће по горшавају много горе и опасни|е од полнич (заразних) болести. Полне болести могу се излечити и носле њичовог излечења бити опет здрав. И баш због тога шго се могу излечити. не треба са њима стумати у брак и због њих још од првог дана рушити брак и заједницу, и још од првога дана проиграги супружан ско поверење Због тога о полним болестима треба младеж обавестити и то како мушку тако исто и женску. Чак шта више женску на прв<>м месту. То обавештевање млалежи треба на себе да приме у првом реду р >дитељи а затим школе. јер у том погледу не сме бити срамежљивости. Таква срамежљивост је и лаж на и штетна. Код нас је доскора владала патрИ |арчалност и вер «вање на реч родитеља и њихову гаранцију о девој ци и момку. Многи бракови склапани су од родитеља и без учешћа и питања њичове деце. У неким кра јевима наше отаџбине и данас се још тако бракови склапају. Али данас је већ ова патријархалност ишче зла и повратка јој више нема. Данас бракове у главном склапају момак и девојка сами. Из љубави, из пријатељства. Због тога је баш данас и потребно да родитељи своју децу још нз малена упуте на поштовање и идеализовање брака. стварање под млатка и чување домаћег огњишта. Тим начином момак и девојка знали би шта је брак и шта су брачне дужности и шта значи здравље у браку, како за њи.ч лично. тако и за њичово потомство. То би било у исто време и стварање здраве расе одоздо и својевољно а не одозго принудно и на силу. Др.Свет. Сп. Б АРЈАКТ АРОВИЋ доцент универзитета

Дани априла На нсточнику се честито ниЈе ни опрала зора, већ Је Јутро промолило чупаву главу, сишло босоного у град, натакло капу плаву, те сад ко улично дете у хармснику свира, — питамо се: ко то српе нам дира? Оде то далеко: пјан неко поцепао Је парче на завеси мира; прво Је чнстач стиго и размачнуо метлом, комшилук се огласио најмлађим петлом, а допније са звоника полетела је вест: „III ест!" Можда Је небески возач застао да поткује белпе, Јер дан у сумњи оклева Још под сводом, али су се врбе загрлиле над дунавском водом у зеленом колу коЈе хита до у шарено селпе. Оде то далеко: ко да је име реко друг и.чи познаник давни... Ах банатске равни, ваш коловоз травни водно Је толнке апрнле до оне лакомнслене внле због коЈе Је требало лутања прести и затнм, кајно. бразде газнтн посне да бн оно дрво на чнЈоЈ су кори исповести могло да пупн у неком крају БоснеОде то далеко: дан Је заставу стеко, виЈе њом светлих очиЈу, озарена липа, на спратове се пео, Јурио преко степешша, скупио, с нешто вике, сањнве људе коЈи не могу да се начуде пролећу при звуку хармонике. Стеван ХАКМАН

КнрнциЈа — стари познаник турск* јг Приаоеау