Pravda, 16. 02. 1937., str. 10

11 Р А а д А

18 ФЕБРУАР 1937

ЗДвДВН)4 ДЕО Роман једног валцера

Прва вванична слика енглеског Крал>а Ђорђа 6 н Краљнце Јслнса всте Илетансо о жената

70 годишњица једног чувеног валцера, који је први пут извиждан

„Тигар" није био женомрза тив женског Некадашња приватна секретар-, ка славног француског државника Жоржа Клемансоа, г-ђица Мар села Перно, написала је занимљи ( ву студију о односу Клемансоа према женама. Она одмах у почет ку побија она тврђења, која су се за време живота и после „Тигро ве" смрти проносила, да је он био велики женомрзац. То су тврдили за живота великн огорчени политички противници Клеменсоа, који су тендециозно, изврнуто цитирали његове го- ■ воре и нападе против сувише лако мислених, луксузних и претерано ( модерних жена. Он то никада ни је трпео. Клемансо је, иначе, о женама н мао савршено лепо мишљење. Твр дио је да су љубав и пријатељство женине врлине, које треба ценити и без којих мушкарац не може успети у животу. Жена у браку и ма светих задатака. Као мајка она заузима најугледније место ме ђу људима. Жена треба да буде 1 проповедник љубави, скромностн, 1 нежности, штедње н једноставно-1 сти, као и велике сталоженостн н стрплења у животу. Клемансо је био одлучан проти вник претерано истицане женске моде и новина, које су заведене нарочито после Светског рата. Же не, које носе ципеле са високим потпетицама, називао је „Тигар" циркуским акробатама, јер сваки човек треба да иде природно, а ие да се измотава са ципелама. Руж је сматрао неукусним и штетним фарбањем. Био је против кратке косе. Једном је рекао: — Што се мене тиче, прикључу Јем се Венери са Милоса. Она је радије допустила да јој отсеку обе руке. али своју дугу косу није да ла! То је била карактерна жена! Раскошне хаљине и наките код

Кад жени почне да расте брада Пре седам година оженио се па риски житарски трговац Жером Жан се лепом и младом Ренатом, којој је тада било 18 године. Овај брак је протицао у највеКеј среНи и слози. Па, ипак, Жан је пре извесног времена, на запрепашћење свих рођака и пријатеља поднео суд> тужбу за развод брака са својом женом. У тужби је навео да је његовој жени у двадесет и четвртој години почела да расте густа и бујна брада. Са брадатом женом не може да жчви. с њом не може више да се љуби. Брачни жи вот се тако не може продужити. Суд је морао да усвоји овај убед љиви ^огуменат мужа и развео брак. Г-ђа Ренати сада не преостаје ништа друго, него да се об рија н покуша поново да се уда.

ц, апи се упорно борио проправа гпаса жена је такође осуђивао. По „Тнгровом" мишљењу теп> ко је било замислити трајну и ис тинску сарадњу између мушкараца и жене. За дуже време, говорио је он, та сарадња ће бити сас вим немогуКна. По његовом увере њу најбоље је да мушкарци и же не одвојено раде и стварају. Клемансо је био одлучан противннк женског права гласа и за то су га набедили да је велики же номрзац. Али не стога што није веровао у политичке способности жена, веК зато пгго је сматрао, да би улаз жена у политички живот сасвим порушио темеље породичног живота.

КАД СЕ ОСОБЕЊАК ЖЕНИ Свадбено путовање — сопо. — Стан на — дрвету Мистер Арсланиан, богати тр-1 говац Килимова, има чудне нави-, ке. То је морала утврдити његова супруга одмах после венчања. По сле свадбе, Арсланиан је сам отишао на свадбени пут! Он је же ну оставио код куКе у Њујорку, а сам се луксузним бродом прово зао по Европи и ту недељама ужи вао на свој начин. Али то још не би био тако вели ки малер. Арсланиан се показао као велики особењак и у другим манифестацијама брачног и породичног живота. Тако је он волео да спава под ведрим небом, на др ветима. Он је веКи део свога вре мена проводио у свом летњнковцу у Крнатал Леку, у чијој се бли зини налазе велике шуме. Арсланиан је наговарао и своју жену да спава с њим на дрветима, али она то није хтела учинити. То је за њу било сувише неудобно. Арсланиан је обично носио једне мердевине, Кебе и шаторско плат но и с тим прибором уредити свој „хотел" на дрвету. Он је жени го ворио: — Становањем у каменим и чвр сто грађеним куКама је скроз нездраво! Ништа није величанстве није него се пробудити изјутра на појање умилних птица које скаку Ку око човекове постеље на грана ма... Сунце пздравља својим првим зрацима спавача на дрвету. То је дивота и сласт, коју многи људи нису у стању да схвате... Пошто се г-ђа Арсланиаи није могла сложити с овим хигијенским и естетским гледиштем свога мужа, поднела је тужбу суду за раз вод. Суд је изрекао развод мужев љевом кривицом и тако Ке г-ђа Арсланиан добијати сада пристој ну алиментацију, а неКе морати да , спава — на дрвету.-

У целој Аустрији и Немачкој ових дана приредили су пријатељи музике свечане концерте у вези са 70-годишњицом чувеног валце ра „На лепом плавом Дунаву" од Јохана Штрауса оца. Овај мелодични и веома лепи валцер освојио је доцније цео свет и данас се још често свира преко свих радио станица света. Тај валцер има свој роман, као да је био живо биКе. У фебруару 1867 — равно пре 70 година — бечко мушко певач ко друштво приредило је концерт Овај хор је био чувен у целој А устрији и веома радо слушан: Штраус је том хору поверио да први пут изведе његов нови валцер „На лепом плавом Дунаву". Само тај мушки хор могао је но во музичко дело Штраусово дове Ј сти до пуног изражаја. Али шта се десило? Певачи су ( савршеном техником, беспрекорно отпевали нови валцер, после чега је настала гробна тишина у пуној сали. Валцер није одушевио у му зици веома строге Бечлије. Одједном се чуло и звиждање. Штра ус је побегао из сале да не дожи ви 10ш веКи скандал. Данима није излазио из свога стана. Ноте валцера је бацио у ор ман и заветовао се да га никада више неће отуда вадити. Био је о горчен и дуго није конпоновао в^лцере. • После девет месепи, у зиму 1867, аустроугарски амбасадор у Пари зу прирелио је свечан бал. Дошли су кнез Метерних, аустроугарски амбасадор из Лондона, као и дру

ге угледне личности из двојне мо нархије. Међу слушаоцима налази ли су се и цар Наполеон Трећи и царица Евгенија, принц од Велса, краљ Хановера и друге круниса-

не главе.

Оркестром је дириговао Јохан Штраус. Отсвиран је прво у Бечу извижданн валцер „ На лепом плавом Дунаву". Отмени гости су скоро без даха слушали милозвуч не, меке мелодије Штраусевог вал цера. Опила их је топла и блага музика. У мислима су летели по блиставом паркету и играли валцер уз најлешпу валцерску музи ку коју су до тада чули... Штраусов валцер „На лепом плавом Дунаву" постигао је у Па ризу незапамКен триумф. Краљеви и кнежеви су призналн да су постали робови лепе валцерске му зике. Одједном је валцер постао велика мода на свима европским дворовима, и свима земљама. Тако је Штраус постигао сјајан успех са својим валцером, у туђи ни, меКу Фраицузима, код којих смисао за бечку музику и валцере

баш није био много развиЈен н дв Штраусовог париског триумфа нн су волели бечке валцере, назива јуКи их сладуњавом, синтементал ном музиком. После концерта пришао је Штраусу принц од Велса и упнтао га, да ли би и Лондонцима указао услугу и дириговао оркестром, који би отсвирао валцер „На лепом плавом Дунаву". Штраус се, наравно, није колебао. За њега је позив будуКег ен глеског краља била велика почаст. Енглези су још више лудовали за Штраусов валцер. Није потребно да се каже, да се после триумфа на турнеш по Европи Штраус вратио у Беч и прн редио оркестарски концерт, на ко јему је отсвиран валцер, који су Бечлије извиждали пре три четвоти века. И имао је успеха. Бечки валцер, са типично бечком музиком. откри вен у Паризу и Лондону, Бечлије су примиле са прилично великим закшњењем~.

Иодерна шпиуиажа у индустрији Агенти индустријских магиата опаснији су неговојнички

свшш т п т Виктор Иго Ведрина је непгго унутарње, скривено у човеку; она је пролеКе душе. ЈБуди су највише злобни кад гу бе својом кривицом. Има пријатеља који су као репатице: јављају се само с времена на време. Ко не уме да схвати сиромаштво, не може да разуме ни живот. Жене се више плаше старости него болести. Мушкарци су ту му дрији: они се плаше болести као носиоца старости. Има људи који на месту кичме имају еластичну гуму; има их опет који на том месту имају челич ну шипку. Многе мисли су као метеорити: падају у морске дубине и нико не сазнаје о њима нипгга. Има опет мисли које се са земље уздижу на небо и личе на молитву. Себична љубав не би смела да постоји, јер то је најружни*'" облик љубави.

Вежбање за смрт Славни и мудри Козимо де Ме дичи, кога су присталице називалн „оцем отаџбине", био је тешко болестан и лекари су веК били из губили сваку наду. Војвода је још био при свести, али смрт се прнближавала. РБегова жена нагла се над њим и бојажљивим гласом га упитала: — Зашто стално затвараш и от вараш очи, драги? — Вежбам се за смрт, — одго ворио је мирно самртник и после пола часа је умро. Добра рекпама На енглеског краља Ђорђа Тре Кег покушала је да изврши атентат нека Маргарета Николсон. О на је ножем напала краља, али је овај остао неповређен. Један лондонски кавеџија искористио је овај случај за рекламирање своје радње. Он је на улазу истакао та блу с овим натписом: „Овде се може видети виљушка и кашика, које су прип-"пле ножу са којим је М^ргарета Николсон хтела да убије Његово ВелнчанIство!" Лондон, фебруара | Опште је мишљење да је шпију нажа само војннчког карактера, а ли то је погрешно, јер индустри-' ска шпијунажа, данас, много је опаснија. У свим државама света налазе се данас добро плаКени ј шпијуни чији је задатак да скупљају податке о индустрији. У Енглеској постоји закон за сузбија ње такве шпијунаже. Смртна казна у Совјетској Руснјн Док се у Енглеској индустриски шпијуни кажњавају робијом. , Русија је, за исте деликте, увела смртну казну. И у Америци је строг закон за индустриске шпију | не. У држави Вирџинији агент Марк, оптужен да је конкуренти- Ј ма издао тајну фабриковања терпентиновог уља, и поред сјајне од бране, осуђен је недавно на десет година робије. У Енглеској свако предузеКе може да оптужи свог службеника који је злоупотреби поверење. А у колико је таква злоупотреба веза на са оппггим интересима тужбу заступа државни тужилац. А исто тако државни тужилац оптужује и она лнца која су покушала да од службеника појединих нндустриских предузеКа добију инфор мације које се односе на послова ње предузеКа. Недавно је одржано суђење јед ном инжењеру који је свом пријатељу, немајући појма да јс тај у служби конкурената као шпијун, поверио цене коштања производа у свом предузећу. Кажњен је вели ком новчаном казном и плаћањем свих трошкова истраге. Детектнвска фирма

У свакој држави постоје оргаии зације које су под протекторатом нндустриских магната и које у ин дустрији играју велику улогу. Фирма „Пери А. Д." је енглеско предузеђе које у читавом св» ту има своје агенте. То предузеће даје информације својим пословним пријатељима о пословању и финансиској снази о сталих трговачких предузећа. Кад човек дође ујутру у фирму „Пери" истог дана поподне добије та чан биланс предузеКа које га интересује, имена и информације о директорима и извештај о финан сиској снази. Природно је да се многи финан сијери обраКају тој фирми. Индустриски шпијуни веома су образовани и вешти и у ту сврху употребљавају се, у веКини,- жене. Сва вештина која се у рату приме њује према војним лииима овде се своди на нежне односе са индустријалцима и фабрикантима. Ти шпијунн често су толико ве шти да је немогућно применити за кон. На пример: једна енглеска и једна француска фирма конкурен ти су за изгрдњу мосгова у западној Африци. Лепа шпијунка дов на путем од енглеског агента предрачун и сад шта може да ради енглеска фирма кад тај закон није везан са екстрадицијом. Има много протоколисаннх индустрискнх предузеКа која се искључнво баве индустриском шпијунажом. Агенти су им плаћени ба снословннм хонорарима н ваузима ју положаје у свима друштвеннм класама.

Р^бојнлан су валали брвн воз — „Кивескн експрес" н опљачкалн а аатим запалнлн. У пожару је вз горело 100 лнца. На слнцн сс вндн вов у олдмену