Pravda, 16. 02. 1937., str. 9
П Р А В Д А
Културна хроника Крагујевца Крагујевачки учитељи, у слшном раду, жхво орате све новине
Крагујевад, 15 фебруар Учктељи срезоза Крзглјевачког и Гружанског дошли с\ г на јс . лјп - вр*то кормшу и похвзлч>- нлеју. Саакот месепа опр одржавају у Краг>1евц> свој « лругарске састанке, на којима се упознају са актуелннм педагошкн%! проблемкма п проналме најправилннје решење за што успетнфк рад на народном просвећшању. Ови заједиички састанцн учнтеља н њихов спораз>ман рал на културном пол»у двлн су до сада вндне ре. зултате, а од крагујезачкнх у«жте. л>« сг&ор>мн најболе познаваоие свнк саврсменнх педагошкнх проблс ма. На послелњем састанку одржао је врло ннтересантно предаоање г. Дра голуб &ранковнК, шеф наставног от сека Мнннстарства просвете н ин_ стр\-хтор Огледне школе у Београду. Г. Бранковић је говорио о „Пснхолошкнм основицама савременнх педагошкнх стремљења." У свом« сажетом предавању г. Брант<ови1\ износн главне психолошке т»«анпе на којнма се засннвај/ савррмена гедагошка стремл>ења. Иа јашњавајући се за радну шко.ту. пр«. давач нарочито подвлачи њен велнкн значај: — Школа ко!а не гточива на раду, него се заснкса на голом прнчању, ствара људе неспособне за актнвно учешће у сооијалном жнвоту. Г. Бранкпвић. даље, нзноси методе н успехе Огледн« школе у Београ. ДУ: — Исхуство је показало да се Главно тежиште у раду Огоедне шко ле састоји у одзбнраљу наставне гра ће. Ту грађу треба наставник само да изнесе. а ћааи да је самоста.тно жгтражују н проналазе нстнну. У но вој школи наставннк спрема план ра да код кућ« н ту проналази најпогоотМи начкн за његову примечу. У школи. пак, он даје само упутсгва н водн контролу, а ћаци свмн раде. Г. Бознковић завршава своје предавање оечнма: „Кад живот неће да уће у школу. онда школа мора ступнт у жквот." После пред ?«ање развила се врло жнва днск>гск:в, у којој је учествовао велнк број учитела. Г. Петар Јевћсвнћ сматра да рефор^гу основне наставе треба вршити према месним ррилнкама и потребама поједн. ннх крајева. Г. Чедомир Мнлвновнћ истнче да се реформа школе не може извести само оснивањем огледннх цгкола у појединим култ \1рним центрима. него и реформом учнтељских школа и вежбаоница, које тргба претворнти у огледно — угледне школе.
Г. Драт. Днвннћ пледира за у«лфикацмју основне, среоње п внше наставе, тако да оне претставлаЈу органок-о једннсгво, а не Да нлу у раскорак. Г. Живко Смиљанић констзтујс да неповерење герема радној школн гост01н сзмо код оннх, ко|н ра^у не прнзнају васпитни значај, па је потребно неговаги култ рада, На крају су учнтељи једногласно решили да ускоро сви посеге у Бео. праду Огледну школу и непооредмо се упознају с њеним првктмчним пе дагошкнм гтрвнм\-ћсгвнма. То је јеДан доказ више како крагујевачкн учитељи озбиљно схватају свс*Ј сложени познв. М Ј.
Ноћни напад на трговца у Петровграду Петровград, 15 фебруар Петровградски трговац Људевнт Мендел, којнстан^јеу Цара Душана улнци број 4, враћао се прошле ноћи кући око јеДанаест часова. Кад је ушао у велику кућну квпију и за кључао «за себе. приметно Је у ДпорнштУ једног човека. Мендел му је пришао ближе н запитао: шта тра жи? У том моменту непознати човек нз гло је скочио на Мендела, зграбио гв за прса н оборио на земљу. Менаел Је у иепу имво рсволеер за аларм, изв>"као га је и опалио два пута \ внс. Непознати нап^дач лобегао јс У задњи део двориште, где се изгубио. Станари којн су чули пуцањ одмах су дотрчади и поче.чи да претражу. ју двориште. али непознатз 1 - човека внше није бнло. Он је соакакз прескочио ограду и побегво. М. Ф,
Завршен штрајк дрварскнх радника у Вировитици Вировнтииа, 15 фебруар Пре неког времена ступнлн су у штрајк дрварски радницн. њих око ЗОо. коЈи су запосленн у шумама на Билогори. у власннштву дрварског предузећа Драх а. д. После три неде ље штрајка сада је дошло до спора зума с радницима, којима су пови шене наднице па су се вратнли на посао. Да бн нзбегла да н стругарскн рад ннци не стуле у штрајк, управа је тражила да сви радници преко сво јнх претставника поднесу захтеве. Преговори су убрзо завршени са успехом. Радницима су повишене над нице за 20 од сто. Ф. Б.
КОЛОСЕУИ
Дирекција БИОСКОПА и филмско предузеће ВАРНЕР расписују приликом преиијере
БРОС филма
ш нш КОЗИ ЋЕ СЕ ПРИКАЗИВАТИ ОД СУТРА, СЛЕДЕЋИ НДГРАДНИ КОНКУРС. Треба одговорит* н» с»» четири питаља. иаведена под 1 *ли 2. Одговорв треба исписати читко. уз тачиу нааиаку имена, презимеиа и адресе предати у биоскопу Колосеум. Нарочити жири, састављеи од 4 лина проучиће пажљиво све одговоре, а резултат ће бити објављен преко .Правде." Одговорн се могу послати н поштом на дирекцију биоскопа Колосеум. најдоцније другог дана премнјере. ^ 1) Зашто „Бев повратка" п ретставља један вови жаир у филмској уметности? , 2) Које су две најкарактеристичиије одлнке Лели Лауардове глуме у филмовима „Ромео н Јулнја н „Беа псвратка ? 3) У том филму сукобљавају се два света. — Која> 4) Да ли је љубав младе девојке у том фнлму психолошки нсправно решеиа н зашто? ^ 1) Која су три иајпотресниј а момента у том филму? 2) Који су то моменти у том филму, када )е окорели гангстер ипак симпатичан? 3) Зашто главни јунак Алаи молн гаигстера Д)ука да га убије? 4) Чиме је млада ГабриЈела наЈвише освојила разочараног кнзижевника? 1. награда: Дин. 500.2. награда: Дин. 300,— % 3. награда: Днн. 200.4. награда: Дин. 100.— , , 5 . 10 награда бесплатиа улазнида за Једиу од следећих преми!еоа Колосе^ма.
КОЛАРАЦ И ВРДЧДР
у 3,5, 7.930 - ДАНАС- 24*6 Премијера необнчно успеле н узбуолнве шпијунске лраме нз руско-јапаиског рата у коЈо| суаелују 10.<НЛ) војникв
Слецвћи програм биоскопа
16 фебруар 1937 година
«
ЛУКС0Р филм, којн је изазвао ваЈвећу севзадиЈу и ваишао на вајлепше допадање код публике ; целом свету „Сеоски леш и
тр.о ична суабина |елног хра р>ског офиц ира и његове жене Јапанке. У гл. улогама АДОЛФ ВОЛБРИК КОРЧН ХОРТ 1Ш ОД 1\ 30 БЕСПЛАТНО Весело вече са а иистинкич програмом
ИАРЛЕНА ДИТРИХ • АЛАХОВ ВРТ ШАРЛ БОАЈЕ!
КОЛОСЕУ
Ј
ЈОШ ДАИАС У 3; о. 7; 9. .0 Пренијера на|мистериозннјег Фнлма сетоие:*
- ТАЈНЕ МОЋИИсторнја полуделог иаучиииа који одрасле л»уде сиак>ује на 20 см. висине и врши помоћу н>их тајаиствеиа убиства
и крађе.
Лајонел Бе^имор Морнн Суливен
Само Још данас и сутра у 3; 5| 7.10 и 9.30 раскошан н духовит филм .Човек, који Је разбио бавку у Монте Карлу*. (Срећа руског емигранто) Роналд Колман. Џоан Бенет *ј
В а л к а н
1.енЈаиионалн.1 лупли про|рам са долатком. Улазнице «5. 6, 7 дин 1) „Људн из рова" Досад још невнђ-на драма из живота рашика кО|И раае најопаснији посао на свету. Под |вким притиском аазауха буше т.нел испоа реке Хидсон. Катастрофа и пожар у тунелу. Едмунд Лов, Виктор Мак Лаглен. 2) „Песма зп тебе" Јан Киепура, Џгни Југо , Паул емп, Иаа Висг. Ралф Робергс, Пзул ербигер, Фалкеншгајн, Ханс Јунчермон. Најбољи филм Јана Киепуре. Мајсторска режија- најбољи комичар
То је филм, који се мора гледати, јер поред иитересантаог н забавног садржаЈа усхнћује своЈом топлином н хуманошћу.
Геометри и геодети Дунавске бановике против пројекта Закона о овпашћеним инжењерима Нови Сад, 15 фебруар Јуче је одржана скупштина Удружен>а геометара и геоаета ■— секци !а за Дунавсчу бановину у Новом Саду. Скупштину отворио прегседник г. Живаччевић. Скоро у току целог дана дискусија се кретала по петању пројекта предлога Закона о овлашћеним инжрњерима. У дискусији учествовао Је великп број геометара, геодета н грађевми ск»х нлжењера — чланова Удружен>а. Једноглаоно је донета резолуин ја, у којој се каже: Геомегрн геодети и инжењерч, чланови Удружења геометара и ге. одета секција за Дуиааску бановину у Новом Саду, окупљени на сво :ој годишњој скупштини, узелц су у расматрање про^гкат предлога Зако на о овлашћ&нт* ннжењерима, уко. лнко се односи на поједине врсте геодетских радова па јеанодушчо констатуЈу: да !е извршгње свих геодетск« радова једино правилно и празедно регулисала Уредба Мчнистарства финансија донесена у са гласности са Главном управом инже њерсгик комора, Јер |е у нсто1 У. редби довољно воћено рачуна о стручним и сталешки« потребама. Ск\-пштина једнодушно тражи од Главне улраве да се свим силама за узме да помвнута Уредба у целости остане на снази. На крају изабрана Је нова управа на челу са ичжењером г. Прохаском. Заљубивши се у исту девојку два сеоска младића обрачунавају се ножевима Кула. 15 фебруар У селу Увуновићеву дошло |е ју. че до крваве туче измећу даојнце наЈбољих прнјатеља Петра Басте н Николе Хорвата. До гуче је дошло збзг тога што су се обојица заљубилп у једету сеоску девојку. У последње време они су се поче.ти нзбегавати. Кала су се јуче сре ли дошло Је мећу њнма до сваће, а затнм и до туче. Никола Хореат потегао је нож и са шест удараиа свалио па земљу Петра. Са тежим озледама П.*тар је пре. несен у болницу, док је Нжола у. шен. И. Г.
Рад петровградске Чиновничке задруге за подизање станова Пегровград, 15 фебруар Задрлта државних службеника за подизање станова у Петровгралу одржалз је јуче пре полне годишњу скупштину. под прегселнишгвом г. Паје Кражаноаа, градског фина»ки. Ског саветника у пензији. Из извештаја који је управа под. нела скупштини еиди се да је ова задруга. која постоји свега три године, постигла завидне р-ез.лтате у своме раду. Подигла је 18 задруарских кућа, а, према пројекг/, уколико добије ол Савеза набављлччих задруга у Београду потребан нредит, подићи ће у току ове год.гне још петнаест кућа, пошто је већ у току прошле године купила плацсве. Задруга је почетком 193? год.те и мала 36 чланова са 75 уписаних у. дела; крајем 1936 голине 6 оој члано. ва попео се на 6б, а број упнсаник удела на 154. Према томе, број чланоса повећао се за 30. а број удела за м. Сума уплаћених уделз износн 113.735 динара. Имовииа залруге вреди 532.97« днивра. Пошто су сви извештаји гтримљенн, нзабрана је нова управа на челу са досадашњим претседнихом г. Г1аЈои Крижановни.
МАРЛЕНД ДИТРИХ -АЛАХОВ ВРТ • ШДРЛ БОДЈЕ
_) Исппла Је рвствор камене со. Де осамнвестогодишња Милнцз Ми. лић из Винковаца зато што ј'у је напустио љубавник. Пренесена Ј^ у болницу.
БОЈАЗАН ОД ПОПЛАВА НА КОСОВУ Вучитрн, 15 фебруар Услед велихих киша, које непрестано пвда|у већ неколико лана, реке на Косову су надошле толико да су се почеле излиаати из корита. Поплављена су многа поља око Ла ба, Ситниие и Ибра. Квко кише и лаље палаЈу, ствиоанншгоо |е забрннуто у страху од »е ћих поплава. Оштећена су озима жита. Путеви оу местимично покварени М. П. Хумано друштво у Вировитици, основано пре 140 година, одржало скупштину Вировитица, 15 фебруар Најстарије хумано друштво V Ви» ровнтици „Светн Илија", које је основано пре 140 годнна, одржало је главну редовну годишњу скупштину. Изабран је нов одбор на челу са г. Фрањом Ковачевићем. Фрања Ковачевић је већ десет година прет седник друштва. Ово хумано друштво |е |елно од наЈстарнјих у нашоЈ земљи.