Pravda, 18. 05. 1937., str. 11

„ПРАВДА" ВДС ИНТЕРВЈУИШЕ

СВАКОГ ДАНА

Крагујевац, мај Амаадд1ан о забрзнц учитељицама Да се удају за неучитеље изазвао је 31 у Крагујевцу ве.тику узбуну у учи тељском кадру. Као у већини осталих случајева и по овоме геитању мишље н>а су подељена. Док се старнјн учч тељи и учитељице, који су свој бра чни проблем раније решили и на које се овај целибат и не однос«. мире са амандманом и претежно одобравају разлоге због којих је он донет, све неудате учитељице су ли стом против њега. Оне сматрају да је то атак на њихову слободу избо ра брачног друга. Нарочито им те. шко пада што тим амандманом нису обухваћени и њихове колеге, који нн су обавезни да се жене учиггељнцама. У вези са овим питањем хтели смо да дознамо мишљење познатог крагу јевачког учитеља, управитеља Горње основне школе н дечјег писца г. Јо вана ЈовановиНа. — Ја сам овај амандман опровео у живот још пре 25 година кад сам се оженно учитељицом, каже нам г. Јо вановић, смешећи се. Сад у јуну прославићу сребрну свадбу и нишга не фа.тн. Учител>ски парови, и поред мале плате, омогућавали су се би скроман, али солидан живот. Ко тражи веће и бо.1>е или га срце по вуче на другу страну — амандман му не смета. Држава није дужна да прими обавезу само на себе » да стзл но >тађа потребама брачних парова, •а иарочито кад се она не могу реа дизовати само у једном мннистарст« ву. Наш однос према држави је од вос намештеника према послодавцу, ■соји нас прима под иввесним усло вкма. Један од тих услова је и овај •мандман. — А љ\-бав и слобода избора брач вог друга? — Ех, љубав... Љубав је п јака као офт". Она ће сломити све препреке које у животу заљубљених на ступе. — У реду, али не треба изгубити вз вида и економски моменат! Ви ми малочас потврдисте да у учитељском кадру има више жена него мушкара па. Узмимо л најповољнију ситуаци ју, да се учитељи жене само учите љима, онда ће још увек један вели кн брклј учитељица остати неудат ИЈта мислите о томе? — Па и то ће се некако решигги, од говара нам флегматично г. Јовано виЛ. Оно што нас старије учитеље нарочито занима, и у чему смо свн на истој линији са младим колегама и/.колегиницама, то је питање повеКан»а наших принадлежности, дискре тно прелази на друту тему г, Јовано вић.

Г. ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ, учитеАЈ — Амандмти не смета—

Кад год се у јавности помене име г. др. Драгутина Којића, бившег ми. нистра, одмах свим Крагујевчанима падне на ум и г. Драгослав Панто вић, рентијер и заклети непри)атељ г. др. Којића. Не зна се шта је прави узрок њиховој мржњи, тек свима је познато да је г. Пантовић постао прави фантом за г. др. Којића. Кад је, пред петомајске изборе, г. др. Ко јић држао збор у Крагујевцу, онда је властима било наређено да г. Панто вића силом задрже у кућном затво ру. На самим изборима г. Пантовић је био противкандидат г. др. Којића за Срез гружански на листи г. Боже Максимовића и целокупну своју аги тацију водио је лично против г. др. Којића, што за ондашње прилике ни је било без опасности. Кад је пак, пре непуне две године, г. др. Којић био саслушаван у Бео граду поводом „Нашичке афере", г. Пантовић се тада триумфално провеаао фијакером поред суда и свима присутнима објашњавао да су упрег нути белци они фамозни липицанери г. др. Којића. Та духовита идеја г. Пантовића била је забележена као сензација ц коментарисана у целоЈ аемљи. Г. Пантовића нашли смо на улици и замолили га да нам да интерв)у за „Правду". — Врло радо, одазвао се услужно нашој мо.тби г. Пантовић. Недгвно сам читао у „Правди" о подношењу тужбе против г. др. Којића због то!а што је насилно присвајао сељачка и мзња и шуме. Алудирајући на велике комплексе најбољег земљишта које је г. др, Којић покуповао врло јевтино у Метохији, г, Пантовић саркастично додаје. — Ова шума за коју га сад туже била је потребна Којићевим овцама. По уобичајеној навици искоришћена је власт ради добијања општинских уверења за прибављаље својине иад имањима. Главно је да је „гешефт" нанрав

Г. ДРАГОСЛАВ ПАНТОВИЋ, рентиЈер: — »Гешефт" Је направљсн... љен, а ко ће отићи у затвор вндећемо. Више нема-м шта да вам кажем, за вршио је овај кратах интервју г. Пантовнћ. • Футбал је у Крагујевцу врло јако развијен, тако да су 13 крагујевач ких клубова морали бнти подељени у два разреда. Највећн број навијача има вишегодишњи потсавезнн првак „Раднички", који се ове године бори о престиж са „Шумадијом". Најпопуларнији играч у КрагуЈевцу г. Сава Станојевић, центархалф „Радничког" ц стуб његовог тима уверава нас, као и сви спортисти, у сигурну победу свог клуба. — Потребно је само да моји дру гови схвате ве.тику важност преоста лих утакмица и својскн запну да их реше у своју корист. „Шумадија" )е солидан тим, алн ни ми нисмо „мачјц кашгљ". Наш тим претставља уи грану целину, а свест да се боримо за боје свога к.туба чини нас сигур ним фзворитом.

Г. САВА СТАНОЈЕВИЋ, кројачки радннк в футбалер: — Мн псмо „мачЈи кашаљ"_

д>', прича нам о положају крагује. вачких занатлиЈа: — Иако неки верују да су се при .тке у занатству поправиле, моје )е уверење да занатлије града Крагујевца то побољшање нису осетили. Једино седлари имају данас мало ви ше посла, н то захваљујући изузет ним повољним приликама, које нису настале због конЈуктуре, него збо моментаних великих поруџбина. Што се занатлије и у данашњим т^: шким приликама ипак некако одржа вају на пијаци, треба захвалнти Занатоко) кредитној задрузи, која је о снизана иницијативом самих занатли ја и којој је главни циљ да што )ев гиније кредитира своје чланове. Да о ва Задруга не постоји, Ј-верен сам да бн велики број занат.тија већ одавно крахирао.

г. ЖИВОЈИН НАУНОВИЋ, предузшмач: — Треба захвалнта ЗанатскоЈ креднтној задрузн... Милош Јовановић

радо једе медвеђу шунку; т ми волимо и Једемо иаше

№

Г. Живојин На>-новић, пред\-зимач и већник Занатске коморе у Београ 13721

БОНБ ОПЕ Вило куда &&

л

Иатине Бапетске шкопе Јепене Пољакове

Балетска школа г-ђе Јелене Поља кове има данас свој реноме и своју традицију. Реноме једне солидне ба летско-педагошке институције постављене на естетске и техничке принципе строгог стила класичног балета и традицију десетогодишњег пропагирања балетске уметности у нашој средини и систематског одгајања нашег балетског подмлатка. Ју черашњи матине, у ствари испитна претстава која је имала да положи рачуна јавности о једногодишњем ра ду и успеху ученика, показала је још једном сву исправност педагош ких метода г-ђе Пољакове и додала још један успех више досадашњнм успесима њене балетске школе. У стилизацији програма г-ђа Пољакова је отступила од обичаја ла са својим ученицама оствари једно оригинално домаће балетско дело, већ нам је дала три балета са бујно развијеним дивертисманима веома погодним да се у њима примене досадашња техничка искуства ученика. То је у првом реду балет „Цве ће мале Иде" од понемченог Данца Кленау чију иузику, хармонски умерено модерно ориентирану, мелодиски врло инвентивну, формално заокругљену и сјајно инструментирану. карактерише јако подвучени дгСкриптивно-пантомимски момент. ком доминира над чисто балетским, ззтим „Позив на игру", балет развчјан на романтичним акцентима Вебк рове музике и најзад „Силфиде" инспирисане инструментираном кллвирском поезијом Шопена која је у обради за оркестар изгубила од свз је дискрегне интимности и специалног шарма. Том тројству заокругље них балетских целина био је додат мали дивертисман који су извеле ученице прве и друге године. Пре свега треба подвући велику инвентивност, сигуран укус и опробану педагошку окретност са којои је г-ђа Пољакова. у оквиру освештаних традлција руског балета. кореографски, пантомимски и режиски поставила балете који су испунили програм јучерашње испитне претставе њене школе. Затим, треба указати на колектив ни напор и успех ученичког ансамбла, чија је ритмичка прецизност и увежбаност на моменте превазилави ла оквире ученичких могућности и достизала до зреле, професионалне сигурности. Г-ца Зибина је са чистом техни-

ком и лепим смислом за пантомиму дала Иду. — Г. Руњанин је био окре тан паргнер г-це Зибнне. Ми са задовољством бележимо да се постепено расцветава сјајнн талент мале Костићеве која је и ове године са техничком сигурношћу, оз биљним ставом и правим играчким темпераментом остварила своје соло тачке у дивертисману балета „Цзе ће мале Иде". Поред мале Костићеве истакао се и свежи талент г-це Ивковић. Ати пре свих и изнад свих треба ставити г-цу Фарчић. Њена одухово љена, лака и лепршава техника на чистијег класичног стила, ослобођена свега материалног, натопљена најфинијом поезијом израза и нз суптилнијом грацијом позе дошла је до пуног израза у осгваривању глаз не женске партије (она) у балету „Позив на игру" и у дивертисману „Силфида" (Ноктирно). Игра г-це Фарчић била је највећи уметнички доживљај јучерашњег балетског ма тинеа. Талент г-це Фарчић заслужује пуну пажњу надлежних фактора који воде рачуна о напретку нашег балета и одгајању балетског подмлатка. Њихова је дужност да сачувају г-цу Фарчић за нашу балетску културу. У групи најмлађих ученица, мећу којима има деце без нарочитог дара, истакла се мала Душанка Војиновић својим ритмичким смислом музикалношћу. Дириговао је г. Пордес н успео да створи сигуран ритмички ослонац на коме су се развијали бујни балетски дивертисмани и да остварч потпуни континуитет између сцене и оркестра. Ученице, најмлађе као и најстари је, биле су обасуте цвећем. То била можда једина педагошка омаш ка јучерашњег успелог балетског ма тинеа. Јер, путеви који воде у озбиљну н велику уметност нису ружичасти и цветни. већ тегобни и мучни, за које треба пуно одушезљења, енергије, истрајносги. самопрегорсвања и свести о крајњем ци љу. Везујући први наступ ученикн на балетску сцену за претставу цвсћа и поклона може се код ученика развити тежња за брзим и лаким ус песима. А то је сасвим супротно >л узвишених циљева балетске педагогије г-ђе Пољакове. Б. Драгутиновић

ПРАВДА

18-У-1937

ПРИВРЕДНИ ФИННИСИЈЕ

Држовни монополи зо последње две године

Наши државни монополи претстав љају скоро Једну петину свих држав них прихода. Међу њима је дувач најважнији. 31 марта ове године прошле су две године од како је ве ликопродаја дувана подељена нј свега 8б реона и издата у закуп, уместо на 3, на 5 година. У првој гздини износнли су приходи од дуван ских прерађевина око 1.362.000.000 динара, у другој 1.341.700.000 дина.та И једној и другој суми треба додати око 90.000.000 динара коли#о износе провизије велико и малопродаваца, па ћемо добити бруто приходе монополског дувана за последње две године. Откуд опадање прихода од дувана Д>'вански приходи опали су у про шлој години за 20.000.000 динара. Одакле то опадање? Има више разло га. Село прошле године, због нер?« гулисаних дугова. а пре жетве. још није осетило неко снажније побољшање и већи оптицај новца, а моно пол продаЈе само за гтове паре. На опадање дуванских прихода осетно је утнцало и то што су плаге јавних службеника смањене, а цене животним намирницама скочиле. Наш јавни службеник, скоро без нзузетка пушач, и то бољих врста, морао је прећи на јевтиније врсте, или се чак потпуно одрећи дувана. Трећи разлог опадању био је у на глом порасту криумчарења и пушења немонополисаног дувана. Према 1934 години, кад је откривено 56.288 дуванских кривица, откривено је у прошлој години 81.950, т. ј. за скоро 26.000 криумчареских кривица више. Са званичне стране тврди се да криумчари и пушачи немонополског дувана државну благајну сваке године оштете за добрих 500.000.000 динара. Ново побољшање Последњих месеци осећа се видно побољшање; само март је дао преко 10.000.000 динара више дуванских прихода него март прошле године. Село је опет почело да купује монополски дуван; дугови су му смањени и учињенн сношљивим; жетва му је била добра, а доста добро се и уновчује; на пример, само садиоци дувана су ове године добили од Управе државних монопола за дуван око 300.000.000 динара, док су у 1934 години добили једва 4 Омилиона динара. Због смишљене кампзње, обавештавања јавности и одлуч нијег гоњења криумчара које Управа државних монопола спроводи већ шест месеци — и криумчарење попушта. Има разлога нади да ће дувански приходи у овој буџетскЗЈ години знатно порасти и да ће се према пршлоЈ остварити неких 7080 милиона више дуванских бруто прихода. . . Ово очекивање оправдано Је још нарочито због тога што се спрема нови Закон о финансијскоЈ контр »• ли, који ће попрзвити тешко матери јално стање њених службеника, па ће наши финанси имати н више во-

Београц се све више модернизује. У низу разних новива чијим је увође »с« Београд подигнут у раиг модерног града, долази сада једна којз ће, несумљиво. произвести један мали преврат у домакинству. Једним махом, београдске домаћице биће стављене у могућ ИОС1 да своје ку)не н купатила узднгиу на савршенн гомфор, удружен са скономичношћуРеч је о увођелу једног плина. неотровног и неексплознвног, којн ће иде ално да замени угљенн плин који недостаје Београду, попгго нема плинаре. Било је. додуше, мншл>ен>а да Ке се плин пов\*ћи пред налетом електрнцитета. алн се показало да Је оно неосновано. Пчин се данас шири н поред све веће елекгрификације. Има плин својих специфичних одлика које му осигуравају стално место поред других горива, а нарочито се н>егова практичност нспот>ава у домаћинству. Као што рекосмо. плин који ће добитн Бео! рад,. потпуно је безопасан, н у томе му је пренмућство пред угљеним плином Даљн>а му је одлика што се у кућу доносн V релативно малнм челнчинм боцама — цилиндрима које се помоћу гумене цеви ставе у везу са апаратом за потрошн>у плина, и тнме ј« готова плинска инсталациЈа. Не треба плннских цеви ни по улицама ни у кућама. Сам* боца заузима толико мало простора да се може ставитн на свако место, у г.ујну, купатило или где било, поред пчинског лпарата. Својом лепом спо.г»ашношку, боца н апарат с.\уже на украс сваксм домаКинству Као што је једноставна инсталација за употребу тога плина, исто је тако просто руковаље са боцом н плјгнским апаратом И чншКење апарата је посве једноставно н лако, јер се сваки апарат даде брзо демонтнрати н поновно саставнти. Апарап« кош Ке се дати у продају за потрошч>у новога плина, јесу последла реч фабонк^циЈе. Они су нарочито испитани са обзнром на пггедљиву потрошк>у п\ина. Чнм сазнамо дал>н>е појединости о увођешу тога плина, нзвестиКемо наше читаоце.

ље и могућности да још снажније сузбијају кријумчарење. С правом се много полаже и на то што се и 35,000 монополских малЈпродаваца — који су „главни сарадници" Управе државних монопола и њен наЈважнији орган у прикупљању дуванских пихода — све више ор ганизују и траже најтешњу већу и заједничку акцију са органима Упра ве државних монопола и Финансијске контроле. До сада таквих тешњих веза и заједничке акције на суз бијању криумчарења и плански организованог унапређивања продаје монополских дуванских прерађевина нисмз имали, што је било на ште ту и државне благајне н свих заинтересованих, међу које у први ред долазе пушачи монополског дувана. Иначе, целокупни монополски при ходи у прошлој години нису мањи према претпрошлој. У обе године из носили су (после одбитка провизија од неких 170 милиона) заокружено: 1.910.000.000 динара. Сем дувана, по казују у прошлој години опадање и жижице и разни приходи, а пропаст цигарпапир, со и петролеум. Поједи ни монополи дали су у прошлој бу, џетској години (у загради је више или мање према претпрошлој години) прихода: дувгн 1341.700.000 (20.200.000) динара, цигарпапира 62.700.000 (+4.200.000) динара, жижице 73 300000 73.300.000 (—5.600.000) динара, со 278.100.000. (+6.800.000)| динара, петролеум 134.500.000.(+18.000 000) динара и разни прихо« ди 20.000.000 (—3.700.000) динара. ПриближуЈемо се нашоЈ вод малноЈ производњв дувана Ширу јазност занимаће да је изМ ову годину одобрена садња иеких 20.000.000 кгр. (према 6.000.000 кгр .у, 1934 години), и да се тиме приближ^ јемо нашој нормалној производњи в која би требало да износи око 22—» 23 милина кгр. за домаћу потрошњу н извоз. Но, супротно монополској политици прошлих година, озбиљно се пручава и питање смањивања про дајннх цена и побољшања квалите« та монополских дуванских прерађевина. Прилично осетну разлику у прнходима — надају се меродавни — надокнадиће већи обрт иако јев« тинијих али добрих цигарепа. Др. Фр. Јеж СП0ЉНА ТРГ0ВИНА СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА У "Г ФЕБРУАРУ У фебруару је из Сјеаињених Америчких Држава извезено сирозина за 54.410.00о долара, док |е .у «ан>'ару извезено за 60.590.000 долара. ПолуфабрчЈхата је извезено за 37,940.000 долара према 34.16О.000 до лара за колико је чзвезено у јануару. Готових производа извезено је за 114.180.000 долара, а у јануару за 110,140.00о долара. Увезено је сиров1тна у истом месе цу за 90,930.000 лолара, у јануару за 77,040.0о0 долара Полуфабриката је увезено за 52,190.000 долара. а у ја нуару за 46.530.000 долара. Готових производа увСзе-но је за 40.870.000 долара, а у јануару за 36,730.000 до лара. КРАТКЕ ВЕСТИ Холандска банка снизила Је дивиденду за 1936 годину од 50 на 42 фо ринте, тојест на 4Ј2°/о према 5% У, 1935 годинн. Аргентинска влада ће приступнти куповини злата да би спречила нову депресијацију аргентинске девизе. Бугарска је трансверирала у фунтама стерлинга потребне суме за пла ћање купона 5% зајму у злату од 1904 године, који доспева 14 маја 1937 године. Дефицит италијанских државних жељезнипа прошле буџетске године износи 350 милиона лира, док је бу џетски поедлог био предвидио дефицит у износу од 900 милиона. Државни папири по новом албанском буџету износи 26,2 мнлиона златних франача. Између Маџарске и Чехословачке почеће крајем овог месеца трговин ски преговори. После споразума из 1935 године трговински односи између ове две земље побољшали су се. Размена добара прошле године достигла Је вредност од 200 милионг круна. А на|важннја питања која ће се претресаги приликом идућих преговора односе се на регулисање пограничних односа и на закључење царинске и ветеринарске конвенције. Холандсчн увоз у априлу изнео је 142 милиона холандских форинти према 125 милиона у марту. Извоз је изнео 101 милион према 94 мили она у марту. Пољска Је ставила на расположе. ње дезизној комисији 4 милиона злотих у девизама за набавку сиро вина потребних текстилној индустрији. Циљ ове мере је да се спречи скок цена текстилним пронзводи.ма. У НемачкоЈ Је било незапосленнх радника, крај?м априла 961 хиљада. То значи за 280.000 мање него на крају марта.