Pravda, 18. 05. 1937., str. 12

Еврода: Слаб слој високог хтрттиска са претежно лепим временои одржавз се нал оећом игготеои половнном Европе. Депресија са облачннм временом и местимичним кишама над западним крајевима Ковтинента. ЈугославнЈа: Ведро у целој Краљевччи са нешго облвка. Миннмална температура: Љуб. л»вна 7. Максимална Мостар 29. Прогноза за 18 маЈ: Претежно ведро воеме. Оморина са краткпм локалним олу>амв. Сунпе излавн у 4.06, а залази у 19.02 часа

Инспектори за завршене испите у трговачким акадеиијама, стручним учитељским женским шкопама м поморским трговачким академијама Ж«н*ствр тргомне и шаустрнје одредио Је жвспгЈггоре м а«»ршне исттт« у трговат ким жкадемнјам«, жеиским сгручниа учнтељекнн шкоЛамЈ, двормредним тргошатенм шко <1Н1 ■ вд^лсетгм тоговачкнм вкждемјам«. ТРГОВАЧКЕ АКАДЕМИЈЕ ОдреКени су: за Тргомчку аиадемију Ј За гребу Павле ЈушиК. шголскн ингоектор Бакеке унраве у Ззгребу; за Трговачку акаде**ју у ОсЈеку Диико Ш>аекикк, директор Тр гоиачке «кадемије у пензијн аз Загреба; &г Трговачку вкадемију у Сутаку др. Давна Уар.товић, нрофесор бисоке комерциЈвлио екокомске шко*е у Загребу; за Трговвчку •к*демиј\- у Сарајеау Агиф Хапикадић, шкоаски инсттектор Банске управе у СвраЈеву; у Баи-ОЈ Л упи др К. Гроовнћ, директор трго вачке »кадемиЈе v иензији из Београда; у Подгориаи хр. И. Карловић. школски киспек тор Банске управе на Цетв»у; у Скоплу Ш. Штук, инспектс« Мииистарства трговине и кндустри је; у Нишу Л». Денет, школски ииспектор Бвиске управе у Нишу; у Новом Со ду ■ Сомбору Д. Бабип, шеф наставног ог«кв Министарстаа трговиие и иавустриЈе; у Дубровтаку М Кобасиаа, лиректор Поморске трговачке ахадемије у ДубровинхЈ. За кеиску ггручиу учитељску школу у Загребу П. Јуритић, иисоектор Баиске управе у Загребу, за Жеискт струииу учнте*ску шко лу у Београду Ш. Шгу*_ инсоектор Министарстаа тргс-аине и индустрије. ДВОРАЗРЕДНЕ ТРГбВАЧКЕ ШКОЛЕ За инспекторе у хворазрединм трговачким школама одрећсни су: у Целу Д. Кореннћ, иаиелник Миннстарства трговине и глдустриЈе у пенднЈИ кз Беогрвда; у Загребу ЉуЈУо*аг) Хсаић, директор гргова^ке аказемије V Загребу; у Карловцу Иваи Рајтер. врофесор Влсок« економске к -.мерцнјалне школе у За гребу; у Чаховцу Јосип тисек, околски реферект Баиске упраие у Загребу; у Шибеиику Иваи ЛовричевиН, директор Поморске трговгчке академије у Спаигу; у Пожаревц^' Михаил Ђ\таћ, шко.тскк ннспекгор Банске управе у Новом Саду. За поморске трговачке акддехије: у Банру Стјепан Шкоеб, директор географск^г завода у Загребу; у Дубровнику ар. Карлак, ппсолски ннспектор Бапске управе у Загребу За Средње техничке школе: у Новом Саду др. Азтуи Ерик, директор Средк>е техинчке

шкоп у пензиж из Загреба; у Сарајеву А- Хацикаднћ. инспектор Банске управе требу; у Загребу Добрииоје Мнтровић.

■ктор Мниистарства трговиае _ „-- г кЈе ва Београда. Предавање в одбрани налада из ваздуха на Краткоталас ној радио станици У цллу пропагакде и упозиавања грађаистм Краткоталасна радио станипа у Београду уврстила је у своЈ програм 4 предавања о ОДбрани од напада из ваздуха, н то: У понеделних, 17 од 20.30 до 21.00 часова: Опасаост од иапада кз ваздуха" — г. СтЈепан С. Буразоаић, ваздухопловни вотпукоиим. У среду, 19, оа 50 30 ао 21.00 часом: Поиашање ставовннштва приликом иапада из мадуха" — г. Душан Савнћ, ипотекарски каветан. У петак, 21 од 20 30—21.00 часова: „Опаеиост оа пожара и улога пожарких Једиинца орижиком ивпада из ваздуха" — г. Милорад МилосавлезчЛ, комзндаит Пожарм команде града Београда. У суботу, 22, од 20.30 ао 51.00 часом: .Раа аолинискнх оргаиа пре иапада, за ареие иа пада в после напада из ваздуха", г Драгутиа Јовић, ивспектор Управе града Београде. Конпертн хојн су у то време иа програму оллзжу се.

Предавања о београдском жепезничком чвору Реконструквија желеаничке станнце, урбанистичко уређење престоинве, железничкн чвор н прнстаннпгни кеј — поеталн су веома аггусАна птггала. Поред предаван>а ннж. г. Алрамовнка, које је одржано пре десетак дана ва Коларче■ом уннвервитету и иааввало оправдаио интересовање код стручааиа и граН*лства, овај проблем ј* постао још актуелнијн с обзиром дд ее у престонипи зида овог лета велики број палата. Клуб ннжењера и архптекта. на својим редовним седиидама, расправл>аће у детаљжеа озај проблем. Вечерас ће у велнкој дворанн Инжен>ерског дома о о•ом говориги г. др. инж. Павле Ришков. Конкурс за пријем 10 резервних потпоручника иа гпавних родова војске за попуну старешинског кадра у жандармерији Комаида жанлариерије р«списал« I« у Службехои војном лнсту зз 15 овв| месец конкурс за прнјем 10 рс зсрвних офкинра чнна потпоручннка из главних родова војсхе за попуну старешинског калра у жандармерији. Рок за подношење молби са потребннм документима до 15 јуиа ове године. Услови и сва потребна обавештења могу се добити код војних окру га, жандармерискнх команда и јединииа. Самоубиетво у Крагујевцу КрагуЈевац, 17 мај У нерзном растрајству. проузроко вано-м дутом и тчшхом болешћу данас Је извршила самоубаство тровањем Матилда Пмнто, власница трч•еотаже, Ј.

В а р о ш к. и суд За убиство своје пријатељице иапуштеии и љубоморни миадкћ ОСУЂЕН НА 8 ГОДИНА РОБИЈЕ Епилог злочина у Киез Михаиповој улнцн број 11 пред судом

Фотографски помоћник Тохга Огефановпћ постао је од мпрног и вредног радника. такорећи одједном, убица, а већ од данас и робијаш. Како се то одпградо, и како је н>егов шивот добно овај неочекивани обрт, могло се са знати на суду, пред судијама Првог крнвичног већа.

Огттужннца, коду је прочнтао државнн тужилац г. Миодрат Стојаноеић, јеаноставно, просто је теретнла Тому: — На дан 26 фебруара 1937 годи» не, око 2 часа поподне, дошо је у стан г. др. Бранка Вуковачког, у Кнез Михаилову ултлу број 18, код које је као белинерка била запослена Јелев«а Саулик а с којом је водио лл-бав и имао намеру да се вен ча, али га је она била напустила, у иамери да је позове да му се вра ти и да Је убије ако се не вратн, а затим изврши салоубисгво. У томе цил>у, он је поиео нож и сублњмат, а кад је Јелена категорички одбида да се врати, ударио је иожем у стомгк исежао јој кране судове јетре и десног бубрега, услед чега је настугеила и омр1; да«ле, што је другога лишио ж»вота, после зрелог разми шљања, чи<ме је учпнио злочнн пред виђен параграфо« 167 одељак други Крнвичног закона, ЉУБАВ У СИРОТИЊСКОЈ СОБИ Тзко очтг>'жница вели, ГТросто, јел ноставно. Међутим, оптужени, стојећи блед пред судијама, са далеким призвуком жаљења шго се сое таки одиграло, говори своју трагичну ис* повест: — Уселио сам ее, једнога дана, на два месеца пре онога догађаја на степеннцама у згрди у Кнез Мнхаи. лов<ч улјши број 1в, код Матилде Скорп. У једној сиромашној и малој собиии станозал« смо моја газдарн« ца, Матилда, покојна Јелена коју та да нисам познавао, и ја. Газдарица је спавала у једном креоету са Је* леном, а ја у другом. Та близина, и то познанство са Јеленом, зближили су нас, и ја сам заволео Јелену. Ко. лико се мени чинило, н она 1е мене волела. Одржавали смо инткмне одиосе све до онога тренутка док се нисам иселио од Матилде с којом сам се био посвађао због неких ци« пела. Од тога гренутка, Јелена инје хтела више ни да чује за мене. Вра тила се својим ранијнм познаницнма, а мене је ивбегавала.., м МНОГЕ САМ ЗАБОРАВИЛА« ПА МОГУ И ТЕБЕ1Али, прича Тома, њему ннје било равноушно такво држање Јелене. И даље је покушавао да је поврати и да је за свагда за себе не изгуби. — Сумњао сам, вели Тома, да о1 одржава везе с неким сеојнм старим познаницима. Молио сам је да мн каже право зашто ннје хтела да долази на састанке. Она се изговарала да је имала посла и да није могла доћи. Једне вечери, дру. го вече исто, треће- Најзад, при. знала ми је да не може више са мном н отворено ми рекла: „Многе сам заборавила, па могу и тебе." Али, ја сам је волео « одговорио јој: п Јелена иемој и себе и мене да упропашћујеш. Знаш да ми се у глави роЈе мнсли о убиству и самоубнству". Па »пак, ја нисам имао срца да је убијем. Грозио сам се од тога, Она је више пута менн говорила: „Ти не можеш да шеташ. Ти си запослен, а ја волнм и да играм, и да се проводнм. Не могу ја да се одрекнем осталог света због тебе! Не могу да жртвујем се«е. Ако тч није право, уби се." Тома је отишао збуњен « унесрећен. Није знао да мислн Било је очигледно да се није могло даље продужити. Она коЈу је волео, полагано га је напусгнла. Дошао је и фебруар месец. Дани су пролазили, а о«а се није мењала. 26 фебруара, изјутра, нашао је Јелену и поново је молио да му се вратн. Она му је мирно одговорила да — нема ништа од тога. Али и. пак некз дође у два сата размислиће. Кад Је дошао у уречено време, затекао Је Јелену са неким млади. ћем, ■— „Зар ме тако дочекујеш?" упитао Је Тома. — „С љубавииком?! а Обоје су се, и Јелена н та| млвдић, насмеЈали. То га је дубоко \вредило. Ипак, рекао је да ће доћи кроз Један сат да чује њену одлу*АКО СЕ УБИЈЕШ, НОВИНЕ ЋЕ ПИСАТИ ДА СЕ ЗБОГ МЕНЕ УБИО ЈЕДАН ЧОВЕКГ — Лутао сам читав сат око Позо« ришта и поигто сам носио собом нож н сублимат, то сам хтео да о. кончам са својим животом. Али прс домислио сам се и отишао поново Јелени. Поново сам Јој рекао: „Јелена, унесрећнћеш и себе и мене! Убићу се" — „Ако, уби се!" смејући казала је Јелена. Бар нек се зна да се неко и због мене убио. Ви се Ср* бијанци дате лако вући за нос! Ако се убијеш, новине ће писати и сви ће у Суботици знатн да се због мсне убио један човек. Мислећи да сам дама". Тома је био ван себе, по. тегао је нож и за тили час Јелена је

била на поду веранде сва у крви. Крупним корацима, Тома је стао бе жати низ степенице, још довољно несвестан свога чина. На степеницзма (да ли их страха, или због тога што је хтео и сам да се убије) попио је сублимат и срушио се. Првн који је дошао до њега и наднео се над њим да видн шта му је чуо је ове речи: Не гледајте мене Идите горе. Брже! Спасавајте о«у жену го ре која умире!" Све оно што је дошло после тога однгравало се на суду! ^Провешћеш се као Мила Дкмитрнјевнћ ако ме оставиш" Данас, на суду, Тома се каје и неЈПрекидно понавља да жали ње>ну смрт. На суду је прочитзно и њего-во иС по&еоно писамце које је он шгсао У треиутку кад је био решен на злочин. У томе писамцету вели: „Крива је. Треба да уире. О Боже, острости ми". Саслушана је и г.ђа др. Вукоеачког, код кога ј «г радила Јелена. Газдарица Јеленииа каже да |ој се Јелена жалила на Тому да је љубоморан н да га мора напустити, јер јој је досадио. Исто тако, хвалила сс код газдарице да има много успеча код мушкараца. Саглушане су сестре покојне Јелене. Старија сестра вели да јој Јелета говорила како Је Тома љубомора« и кзгко јој је претно: „Провешћ«ш се као Мила Димитри. јевић ако -ме остазиш"! Отац убијоне Мато Саулић вели да иу Је Јелс

на писала дв ће се удати за Тому и да потражн место за њвга у Суботи ци. Браиилац г. др. Никола Ђуркшић истакао је да је злочин проистекао из сукоба двају схватања из разлччнтих средина. Млади Тома носио <е сооом схвагање своје ореднне (он јс из околине Врања, нз краја Борг Станковића) да је еерност женина изнад свега док је покојна Јелена бн ла његов сушгн контраст. 8 ГОДИНА РОБИЈЕ Адвокат г. др. Ђуришић нарочито је подвукао да је до убиства дошло добрим делом због тога што су се сукобнла два света. Убица, родом Врањанац, никако се ниЈе могао помирити са слободнијим понашањем своје пријатељице. Она, његоза пријатељица. под другим околностима расла, све је гледала другим очима. Убица после душевних борби. које су се однгравале у њему, није био ипак решен да је убије. Тражио је начнна да из тешког душевног стања изнће. У том размишљању искрсла је прилика дз он постане убица. Убио ју је при сусрету критичнога дана. Алн ни та да није био свестан шта је учинио. После извршеног дела ни|е ништа оредузео ни пустио ниједан 1аук као што то чими обично сваки злочинац. Напротив, убиство коЈе Је извршио сматрао је као логичну последицу поступака убијене према њему. Како код убице није бнло предумишљаја за нзвршење дела, то г. Др. Ђурншић тражио је од суда да измени квалификаиију. Суд је осудио Тому СтефанооиЋа на осам година робије к трајаи губитак часних права. Против пресуде уложио Је државни тужилац г. СтоЈановић ревнзиЈ^ и призив, а бранилац осуђеног задржао је законски рок од три дана. ■ 1 »

Први купач ко|и се ове године утопио Обућарски ученик Рајко Вучинић удавио се јуче у Тамишу

Сезома кулања је почела. Не баш у тако велнкој мери, али се на саима рекама већ срећу весели куЧ1ачл. И са оезоном купања почели су и случаЈеви дављења. Ето, већ данас, у коминикеу Одељења кривичне полицнје Управе града Београда, «о* гао се срести прои имрећан случај. Јуче попоане, око четири часа. при ликом купања у Тамншу код Панче ва, утопио се Рајко Вучинић, обућар ски учени«. Његов леш је пронаћен

БЕОГРАДСКА БЕРЗА Београа, 17 маЈ У аванкчном мурсу тенденцнја код деаиза оствл« је иепромењена, у поређењу с« претходнлм састанком Ово абог тога што иирншка бсрза, због празннка ннје данас радпла. У прпватпом клирннгу курс Верлииа Је а« кас попусгно а нсто тако н боновн грчке баике палазе се у паду. На ефектном тржишту тенденциЈа код државннх паоира данас је нешто чвршћа. Данас је вдадало врло сдабо интересовање аа куповнну државннх папира. Интересоваке је било аа ратну штету код које је било в тер мннскнх заклучака. Данас је незнатно скочно курс ратие штете; б*/« државннх обвезнипа н 6*/« далматкнског вграра. На даиагон>ем састанку иису котнране акцнје Народне банке, 8•/» блеров аајам, 7*/« внвестнционн н 7*1» стабнлизацнонн зајам Код девиза данас Је био гтромет врло жкв Укупно Ј* рађено око 4 мнлнона динара а код државннх оапира ТОО.СОО дннара. На продуктноЈ берзн тенденцнЈа код пшеннпе н кукуруаа данас нирнија. Девнзе (понуда-трлжн>а са примом): Лондон 216.81—214.76; Парнз 196.41—194.97; ЊуЈорк 4357.31-4321, Њујорк кебл 4379.31—4343; курс долара аа обрачунаааке 4339.15; Женева 1003.52—996.45; Мнлано 231.53—228.44; Праг 152.83—151.73; Амстердам 2407.76-2393.16; Бер лин 1756 91 -1773.03; Брнсел 738.76-733.69; Варшава 825.72—«23.23. У приватном клирингу: Лондо« 238.80—237.20 Беч 813—803; Милано тражн>а 205; боновн Грчке банке 33.10-32.40; Бер/кп 1227-1207. ДрмЕавнк папкрн (понуда-тражн.а): Рента ратие штете промпт 407—406, рађено по 40&—405; Термини аа ултвмо маЈ рађеио оо 406; Термннк аа ултнмо Јунн рађево по 406.50; 4*/« аграрн? обвезнице тражња 52.75: 6•/• држа^е обвезннце од 5000 : 7б.2б—76, ређено по 76; 6»/» државне обвезннце од 2-500 : 74.26—74, раћено по 73.75; 74% Блеров аајаи тражња 84.25; 74* ааложннце Државне хнпотекарне банке тражња 99.80; 6»/. далматвнскв аграр од 6000: 74.25-74, рађено по 73.75, 6*/» далматински аграр од 1000: тражња 72. АкцнЈе (понуда-тражња): Прнвнлсговане а* грарне банке (Ситнс) тражња 194.50; (крупне) тражња 196.50. Лозовн: Дуванскн лоа понуда 16; Лоз Црвеног крста тражња 25; Лутрискн лоа трпжња 110. ЦИРИШКА БЕРЗА Због прамика Цнришка берза ниЈе рвдма и ово су курсеан од претходног састанка. Београд 10. Париз 19.57: Лондон 27.58; Њу Јорк 436.75; Брнсел 73.625. Милаио 23. Амстердам 244.05. Берлип 175. Атина 3.90, Бу курешт 3.25. Штокхолм 111.25, Праг 15.23, Бу [днапеипа 86, Варшава 62.90.

и преиет у мртвачницу. * Два ралника за одржавање ттруге настрадали су јутрос, око седам п по часова, на пруаи Београд — Рес ник. МећУ осталим ралннцима на прузи су радили и Никола АнђелкЈ. вић и Ђорће Мнлић. Воз нх је изне надно и нанео нм ударом повред-е. Анђелковићу теже, а Милићу лакше. Обојица су пренети у болиицу ра ди укааисања лекарске помоћи.

НДРОДНО П030РИШТЕ Код Квежевог Спомевккв КОМЕДИЈА УОЧИ ГОСПВ У уторинк, 18 маја даје се увече у агради код Споменика „Комедија уочв Госпе", нсти иитв н нзмишАеив всторнЈв са музнком у трн чнна од Д. Секуловића в М. Ш. Јавковића. Ово Је драмско првенче два млада и симпатична Бокељца који су, у небаналном фолклору в акцеитвма даровнтоств коЈа Је у нас ретка, покушали дв дочарвЈу неколико тренутака свога краја и свогв небв кроз реч и музнку која Је њихоао сопствено дело. ИграЈу г-ђе Каталинвћ (Илна), Врбаннћ (Вероникв), Бркић (Јасна), Урбанова (Ната) Хацић (Венеранда), и г. г. АнтоннЈеввН (Конте Вицко БуЈовиК), НлваковиН (Маестро Иларио), Милошевић (Меко). Дрннћ (Луна Мар ковнК), Глвгорв1евиК (Доктор в др. Редитељ г. Надворнвк. Днрвгавт г. Пордес. Почет^к тачио у 8 часова увече. Цеие места од 3 до 30 днв. Повласткце важе. Позорнште на Врачару ПЕЧАЛБАРИ У Јгторвкк, 18 маја даЈу се увече у аградм на Врачару ПаноаиКевн ,Печалбарн" са музиком Славенског Снмка г-1>а РвзниК, Костадии г. НнкачеввК, Божана г-^а ЛуковиУ Јордаи г. Раденковвћ У осталвм улогамо г-ђе ЗлатковиК, БошњаковиК, ДушановнК и г. г. М. МаринковиК, Ј. НиколиК, Л. ЈовчновиН и др Учествују кор и балет. Редител г. ВесниН. Дирнгент г. МилошевиН. Почетак тачно у 6 часова увече. Цене места оа 3 до 25 днн. РЕВИЗОР У четвртак, 90 маЈа даЈе се увече у агра ди на Врачаоу о стогодишњици првог взво' Нења .Ревизора" Н. В. Гогола. Ово геиијал во дело руске и светске књнжеаноств, у ре жнји г. Ракитина и внсаенацнји г. Жедрнн ског, тумаче наЈнзразитвЈв претставннцн на ше сцене. Градоначелнвк г. РаденковиН, Ача Андрејевна г-ђа ДворнкковвН (ва репрнзн г-На Е. МнкулвН), Хлестаков г. СтарчнК. У лога Допчинског в Бопчвнског у рукама су г. г. М. МаринковиНа в ВасвНа. Остале ЈГЛоге играЈу г«ое Н. МикулиН, Паранос, БошњаковнН, г г. Н. ПоповпН, ТуцакопнН, ГлигоријсвиК, ДушановиН, ЖнвановиН, Н. Јов!> новиН, ПауикознК, БошковнН, Л. ЈовановиН и др. Предавање о писцу н делу држи г Петар МитропЈн, лектор Унвверзитета. По четак тачно у ? часова увече. Цене места од 3 до 30 дин. БОЖА НИКОЛИЋ ПОНОВО НА СЦЕНН После дужег боловања, г. Божа НнколиН, угледнн члан Народиог позоришта у Београду по.УвиНе се у петак. 21 маја у комаду .Наш попв нод богатих" као модернн милес г.аориозус Пелегреи. Улазнвце од 3 до 30 дин. могу се добити одмах.

Два вслнка холандска хипотекариа друштва; Низоземско и Банка хипо текарна Фризе и Гронинг фузиончра ће се. Ова два велика друштва 1а. једно располажу резераом од 10 мн лиана форинтн

ПРАВДА 12 18-У-1937 Југосповенски новннари у Напуљу Ђенова, 17 ма| Наттулоки иовинари ириредили су својнм Југословенскиа! колегама ру чак на тераси Клуба штампе, коме су присуствовали гувернер Напул>а прегседннк града На«1ул»а и око б0 других угледних званица из новинвр ског, интелектуалног и уметничког саета. При крају ручка претседник на. пул>окос новинарског синдиквЈа и дн ректор нааулзског листа „Ил Матино", народнн посланик г. АмОрозо, одржао |е злравицу у којој |е одао дубоку пошту Блаженопочившем Кра л.у Александру Нрвом Ујединител»у, велећи да је Велики Краљ Сво.ом крвљу учврсгио мир своме народу и народима у овом делу света, Г. Амброзо додао Је да су југословенски и нталијански интереси заједннчки. Одговаратући у и«е југословенских новинара г, Милгн Стојимировић Јоввновић, дирекгор „Самоуправе", захвалио се напуљским колегама на срдачном и другарском пријему, из невши у своме говору м»рол>убиву политику јутословенског народа који је уаек био и остао веран примл»е ним обавезама. Сви присутни су поздравнли говор г. СтоЈмировића — Јованоаића са о* добравањем н пљескањем. После ручка југословенскм новина ри укрцали су се на велики италијаи ски прекоокеанскн пароброд п Рекс", где их је поздравно командант бро да г. Таработо н претставник компа није за Јутослааију г. Мацоко. Данас пре подне командант брода г. Таработо приредно је у част ју гословенских новимара малу аакуску, на командантском мосту, па су затим деа официра аровелн новмнаре кроз све просторије брода. У 14 часова Југословенскк новкна ри су се искрцали у Ђеноаи, где су их срдачно поздравили вицегувер« нер г. БелеЈи потлретседннк града Ђенове г. Виласанта, претставницн фашистичке странке и ћеновски нови нари на челу са својим претседником народннм послани«ом г. Маркичем. Цело по подне југослоеенски нови нари провелн су у разгледању града н важнијнх установа. У 18.30 часова 1>тословеиски новинари посегили су зграду општине града Ђенове, стару палагу пороаиие Турши, где их је у свечаној дворани пуној публихе, мећу којом је био и дивизиски генерал ко>мандант места г. А»ндреани, претсе дник апелационог суда г. Гали командант прнстаништа и професори ђеновског универзитета, поздравио у огсуству претседника г. Виласанта, потпретсеЈник ооштине. Одговарајући у име југословенскнх новинара г. Милан Стотмиро. вић — Јовановић, директор „Самоуправе", захвалио се на срдачном прн јему. У даљем току свог говора г. Јоеановић је подвукао истор-лјске везе ивмећу Италије н Југославије, па је завршио изражавапући наоу да ће се односи Италије и Југосла вије и у будућности развитати у прав цу плодне сарадње на економском пол»у. После тога југословенски новц нари разгледали су салоне општине и галерију слика и гоблен, коју је за вештала општини војвоткиња Галије ра. Вечерас у 20.30 часова претседтж општине града Ђенове приредно је у част југослоаенских иовмнара бан кет у хотелу „Мирамаре" коме су присучггвовали и иногобројни ћеновски новинари, као и префект Ђенове г. Умберто Албини. Пр крају вечере г. Умберто Алб»* ни, префект Ђенове, одржао је здра вицу у којој је изразио своје жал>е ње што због отсуства није изишао да сачека јутословенске новинаре јер је био у Риму где га Је гроф Чано замолио да испоручи још једаипут 1угословенск»т новинарима и његове поздраве п>тне симпатиЈе и драгог се ћања на његову посету Београду. Г. префшт у даљем тому свога говора жали што Је посета југословенскик новинара тако кратка, али изражва уверење да су југословенски новина ри могли да се осведоче у току сво га путовања у осећања поштовања и снмпатије које се у Италији гаје прсма Југославији. Г. Префект ве.чи нзмећу осталог: „Са највећом радошћу смо поздра вили и зближење са вашом земљом, као и посету грофа Чана Београду и вашу посе1у Италнји. Пошто Је говорио о улозн штампе префект г. Умберто Албини завршио је своју здравицу наздрављајући Ње говом Величанству Краљу Петру Дру гом, Његовом Краљевском Височвнству Кнезу На-меснику Павлу и југо словенском народу. Г. Милан Стојмнровић — Јовановнћ, директор „Самоуправе", одговорио је у *ме југословенских нови винара захваљујући се на срдачном и нскреном пријему у Ђенови н под вукао Је срећну околност што се Југославија и Италија као суседи у својој економској структури срећно допуњују. Г. Милан Стојмировић Јовановјћ завршио је сво»ју здравицу ноздрављајућн Његовом Величанству Краљу и Цару Италнје и целом италијанском народу. Производња челика у Априлу у Сједињ-еним Амернчкнм Државама била Је 90,27°/» према 89.91 0 /а капзии гета у марту. У априлу је произвс1ено 5.071.876 тона а у марту 5,216666 тона. За прва четирн месеца ове голнне произведено је 19427.312 то« Киа, а у одговарајућем периоду оро* ле године 13,263.153,