Pravda, 06. 08. 1937., str. 1

БроЈ /Л 780 ГодпнаХХХШ

Београд, петак 6 август 1937 године, Блајковићева 8

ДРИМЕРАК 1 дпнар

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. — МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ. Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560: ДДМИ НИСТРАЦИЈА 255-51

Међународна ситуацнја није ништа лакша у Неиа нзгпеда да ће доћи до споразуиа о добровољцина н о признању генерапа Франка Одшосш шзмеЂУ Лошдоша ш Рнма још увек шстш

ЈЕнглеско-италијански прегоЂорш Да ли ће доћи до проширења

„џентпмен агринента

((

У францускоЈ штаипи се данас живо коментарише могућност проширења ецглеско-италијанског уговора о Средозелгаом Мору, који је склопљен 2 јануара 1937. У водећим круговима се говори да дипломати и у Лондону и Риму развијају сада живу активност да се Енглези и Италијани споразумевају. Тај споразуи би могао онда да доведе и до ликвидирања шпанског грађанског рата. Француски престиж у вези са њеним положајем на Средоземном Мору с овим догађајима у најтешњој је вези. Споразум ол 2 јануара донео је за Енглеск> 1 и Италију многа права и повлаш ћења на Средоземном Мору, али и многа ограничења. То се види из писама која су измењали недавно г. Чано и сер Ерик Драмонд у Риму. У овом споразуму је влада Француске Републике видела гарантије с обе стране, да се територијална и политнчка самосталност не сме дирати и да се крвавим сукобима у Шпанији мора учинити крај. Француска је споразум поздравила са поверењем јер у њему је нашла прави елемент мира толико потребног за западну Европу. Али римско гледиште да је Италија, услед овог енглеско - италијанског споразума, постала јача и на Средоземном Мору и у Европи и то на уштрб |>ранцуске, у Паризу су најодлучније одбили. Француска је као афричка велика сила и колонијална држава уложила одлучан протест у Рииу, тражећи да се енглескоиталијански средоземни споразум коментарише јасно и прецизно, како после не би долазило до немилих неопоразума између Париза и Рима и Париза и Лондона. Енглеска је, преко г. Идна, сама признала да се никакво померање снага на Средоземном Мору не може предузимати, пре иего што се претходно упита Француска и пре него што она да свој пристанак на та померања снага. Француска стога тражи да у новим преговорима између Лондона и Рима преговара као равноправни партнер и да се и њени обзири и услови имају при томе у виду. Животно је питање за Францу. ску да одржи везу преко Сргдоземног Мора. Исто тако су и колоније важне за Француску. Она има у Африци данас велике колоније и ако би Италија ојачала на Средоземном Мору, могле би се прекинути све везе између Француске и њених афричких колонија. Све то показује да је данашње раоположење француских меродавних кругова у вези са средоземнии проблеиои такво да неће трпети никакову изолацију Француске по тои важнои пнтању. Француска има право да живи и да одржава везе са својии афричким земљама и она неће попуштати у томе. Споразум између Енглеске, Француске и Италије о Средоземном Мору могао би допринети само јачању мира у Европи. Без Француске склапати тај споразум, значи тражити нове могућности за изазивање немира и сукоба у Европи. Енглеска мора остати до краја консеквентна и своју спољну политику воднти у досадашњем духу: без Француске ништа у важним стварима контииснта.шрг мира!

Г. Мусолини

План о енглеско-италијанском споразуму о Средоземнои Мору иора се поднети на проучавање француској влади. Тако ће се и Француска ориентисати у коие правцу иоже да чува европски иир. Зар се не би овај средозеини споразуи иогао протезати и на западни споразуи? Кад се такав контракт о чувању иира на Западу остварио, лако би се уиирила и узбуркана Шпанија и лако би се заједници Енглеске, Француске и Италије иогле прикључити и све средњеевропске зеиље па и све балканске државе. Ове ннсу против те иирољубиве сарадње. Средоземни пакт мора Потписати и Француска. Иначе неиа иира у Европи. Енглеско-италијански и италијанско-неиачки сепаратизаи у спољној политици ногао би постати веома опасан по цео наш континент и тада Француска мора скинути са себе сваку одговорност за даље заплете у Европи. В.

Садашња међународна ситуација пуна опасности Поремећај данашњег територијалног стања у Европи иоже изазвати светски рат

Беч, 5 а®густ Француски посланик Анри Керилис пише у бечком недељном листу „Винер Виртшафт Вохе": Прво мораи оповргнути заблу де у иностранству. Некоје изјаве у Француској узииају штаи па и политичари дословце и пре цењују њихов значај. „Германо филство" некојих француоких десничарских фактора је уистини привремена појава, а осим то га се ради само о неколицини. Они се боје шпаноких догађаја и комунистичке опасности у Француској. Из страха од бољшевизма заборављају на озбнљ ну опасност — пангерманизма. Од факта до суиње саио је мали корак. Али изричито изјављујем да су такве тврдње бе« смислица. Код нас се стално говори о поступању Француске У средњеееропскии питањима. Не можемо се чудити што француско јав но мн>ење има све већег иитере са за независност подунавоких држава. Читаво.ј Француској је јасно, да независност Аустрије чије само аустријски, него и француски, па и европски интерес. Нови Храдец Кралов (Кенигрец) би значио хиљаду пугз већу катастрофу него аустријски пораз у прошлом столећу. Не можемо порећи да садашња сигуација крије У себи знат ну опасност. Италија сеГ' труди да престигне Вглику Бритапију у оружању. Немачка наставља своју политику. Позицив Италије и Немачке > је жожда у новије врем>г нешто повољнија, јер Русија прожив/Бује унутрашњу криз>'. Немачка је про пустила да нешто предузме • 1воб годнне. кад је Јапа»гпо6гдио'Ру сију. Да ли ће пропустиТи прилику у времену, кад је Русија изнутра ослабљена и кад са&аш њи досаЈЈОЈл на Далеком'Истокх

могу изменити равнотежу снага? Што се тиче француско-итали јанских односа свахи Француз је — узето у принципу — италофил, али само дотле, док ита лијанока спољна политика не до ђе у сукоб с француским националним интересима. Тада је крај симпатијаиа. Али нисио се одрекли надг, да ће се старо пријатељство — тај важан услов иира — обновити. Француски националисти уопште нису против Неиачке. Напротив. Вољни смо да се с Немачкои споразуиено. Мислии да би се на пример поново могао претр«гсати проблем колонија. Али поредак у Европи се не сме ни у ком случају кварити. Можда су иировни утовори рђаво радигирани, али дирну ти статус кво значи изазвати светски рат. Заједно га чувати морају сви који су вољни да бране европски мир.

Демантује се вест о измени писама између г. г. Мусопиниа и Хнтлера Рим, 5 август У меродарним круговииа , категорички, се,- демантује вест,. ко ја је обј-ављена^у ј цгностранстеу а : у којој се каже- да сје . дошло до измене писама изиеђу, претседннка италијанокб маде г. Му солкнија и неманког .-државног каицелара* г. Хнч-лера.с; 1.;У саопиггењуксе. нстиче, да осорнна Рим ^ЧЕ&рпнн нормално ф>-нкцнонише па да је према томе искљЈучена и. сама пошкао на неку изаенредну аро. меа>ру л

Париз, 5 август (Телефоном) 'Атмосфера у односима између Рима и Лондона у знатној мери је рашчишћена, али ипак јога је далеко од тога да се споразум заснује на једној конкретној подлози. Лондонски политички кругови прилично су оптимистички расположени, али онп,- ипак, не крпју да је потребно још много разговора и дипломатских напора, да би се постигао споразум. Што се тиче односа између Енглеске и Француске истиче се да срдачни и пријатељски односп између две западне демократије ни у ком случају не долазе у питање. Прпјатељство са Француском остаје и даље темељни елеменат британске спољне политике.

У писму г. Чемберлена г. Мусолиниу, као и у одговору г. Мусолиниа г. Чембарлену, изгледа да се уопште не говори о признању италијанско - абисинског царства. Мисли се да је о томе било говора само усмено, у току разговора између г. Чемберле на и г. Грандиа. У овом погледу енглески иеродавни факторииз биће тешко наћи неко решење, јер енглеска влада иора строго да водн рачуна и о своие јавном мишљењу. Признање италијаноког етиопског царства у Енглеској је страшно непопуларна ствар. Због тога се помишља нз једно друго решење. Појавили су се предлози да Енглеока не призна формално италијанскоетиопско царство, него да једно« ставно изда саопштење јавности, у коме ће изјавити да је нестало слобддне абисинске државе. ОваЈ предлог претставља копиЈу предлога полижог делегата у Женеви. У међувремену енглески амбасадор у Риму сер Ерик Драмонд добио је налог од своје владе да настави преговоре директно са италијанеким министрои иностраних послова грофом Чаном. ДРЖАЊЕ СОВЈЕТСКЕ РУСИЈЕ Лорд Плимут, претседник Одбора за немешање, ииао је јуче састанак са италијанскии аибасадорои г. Грандијеи и францускии аибасдорои г. Корбенои. Предиет ових разговора био је стварање базе за успех акцијг Одбора за неиешање, који би требало да се састане сутра. НаЈ веће интересовање влада за држање Совјетске Руснје, која се изјаснила одлучно против признања гнерала Франка као зараћене стране. Такође је лорд Пли иут принио руоког аибасадора у Лондону г. Мајског, који је овом приликом поновио г. Плимуту

нила држање у погледу призна« ња генерала Франка. Сада је очигледно да је Со* вјетска Русија остала при своме ранијем ставу. Због тога мало има изгледа да би се сутрашња седница одбора за немешање, ако она уопште буде одржана, могла завршити доношењем неких позитивних резултата. У извесним круговима тврди се да би Совјетска Русија, поред све своје опозиције, ипак приста ла на признање генерала Франка, али уз услов да Италија и Немачка покажу добру зољу у погледу повлачења страних добровољаца из Шпаније. Русија у првом реду тражи да се из Шпа-

Сер Ерик Драмонд нијеповуче знатан део-страних добровољаца. С друге стране остаје отворено питање да ли би и оваква концесија Русије задовољила Италију и Немачку. Отуда се намеће питање: шта ће се догоднти ако уопште не дође до спора зума? Хоће ли и даље остати крња поморска контрола без коп нене, или ће обе контроле остати обустављене, или ће, најзад, остати на снази само Средоземни пакт, према коме је државама чланицама Одбора за немешање забрањен извоз оружја и транспорт добровољаца за Шпанију? Др. г. м.

Вотинон изјављује па још не иоже бити речи о призиоњу влоде геиероло Фраико

Г. Иди становиште , Совјетске- Русије. Лондонски листови су/јуче били донели вести* према којима је изгледадолдазје (Соајетска. Русија, после разговора француског министра »шостраннх послова г. Делбоса са совјетскнм "послаником у Паризу г, Сурићем, пдоме.

Рим, 5 авлусгг ДНБ Јавља! У ватиканошм круговима изјављује се пов-одом вести о приз нању националне шпанске владе следеће: Ватикан је још пре извеаног времена опуномоћио надбиокЈ па од Толада да ступи у контакт са генералон Франкои. Тај контакт усзпостављен је та кође изиеђу претставника владе У Саланаики и ватиканске курије у Рииу. Међ(ут«и, без об зира на ове везе не може за сада још бкти речи о званичнон ггризнању национа.тне шпан ске владе од стране Свете Сто> лице. БИВШИ СУДСКИ САВЕТНИК АНДРЕС НЕ НАЛАЗИ СЕ У ЗАТВОРУ Валенција, 5 авгусг Авас јавља: Министарство правде саопшта ва, да се на листи прнтвореника, који ау ухапшени у току последњих нереда у Каталонији месеца маја ове године, не налази име бившег судског саветника Андреса, који је био &ађ уједињене нарксистичке сгранке. Он је успео да унакне из казненог завод а н сва трагања за њки остала су безуспешна. СТО МРТВИХ НА АСТУРИЈСКОМ ФРОНТУ Саламанка, 5 авгтуст Авас јавља: У званнчнои саопштењу врховне конанде констату.је се, да је ч на ' астурискон -фронту одфм јен напад нелријатеља ксјн је на бојишту оставно .100 нртвих. На .арагонскон'фронту трупе> су продужиле акцнју чишћења недавмо освојене зоне на сектору. Албараснн. НОВИ ПОДВИГ „КРОМПИР ЏОНСА" Париз, 5 август (Телефоном) Јављају нз Сантандера да је енглески трговачкн паробро-д

„Хилферн" успео јуче у 16 : ча« сова да продре до луке у Сантандеру, накрцан живогннм намирницама за републиканско становништво. Овии паробродои управљао је капетан Џонс Барон, понзат под надимком „Кроипир Џонс", који Је за вр'е ие најстрашније блокаде Бискајског залива од стране флоте генерала Франка успео да се пробије кроз гвоздени обруч и да преда животне намнрнице бискајском становништву. Др. Г. М. ДЕЛАТНОСТ МАДРИДСКОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА Мадрид, 5 август Владини авнони бомбардовали су аеродром Гараја у провинцији Соријн и тои приликом оштетили петнаест противничких авиона. Владини авнони вратили су се на своје базе, а затим су извршили поновнолет н бомбардовалн аеродром у Са рагоси. Ту су оштетнли осамнаест протнвничкнх авиона. СЛУЖБЕНИ ИЗВЕШТАЈ ВАЛЕНЦИЈСКЕ ВЛАДЕ . Мадрид, 5 август Министарство народне одбране саопштило је службено у по ноћ, да је на средишњем фронту владина артнлерија бомбардовала успешно Градо. У провинцији Сантандер протнвничка артилерија опустошила је Ремеро де Бризиеј. И даље се наставља борба са националистн иа на овом фронту, а нарочито код. Виљаркаја. • ■ На источном фронту неиријатељ је безуспешно напао на на ше положаје код Салседиља. Лаше трупе настављају напредовање и 'заузеле су село Руднља, На теруелском фронту, а на отсеку код Безаса наше трупе успеле^да поправе своје положаје од Куерте до узвишнце Пунта — Лазаро. Противннк је претрпео знатннје губнтке. Са осталих фрошова нема нн чег значајнијег да се јав«