Pravda, 06. 08. 1937., str. 2

Генерал Чанг Чз Хуанг остао на положају прч тседнака пол/пиччог савега

Јапански рањеннии у борбамл код Тиенцина преиосе се болничким колнма на лечење

ПвЈпинг, 5 аагуст ДНБ јавља: Генеоад Чанг Че Хуанг, којн '»« предчо оставку на команди 39-ме дивизнје и прекинуо свачу везу са 29-ом армијом, остао је н дад»е на положају претседнича пблитичког савета за ХопсиЧахар. Из оаог савета иступнди О' сви бившн чланови 29-те арми>е и личн^ прнсталице С јшг Че ^ана. У везн с тнм нзЈавлуЈу у овдашњнм кннеским кругоеима, да уствари овај савет ништа не радн. Стварну власт вршн нови шеф полнције Пан Ју Куен, ко1Н Је врло енергичан човек са извесном нејасном прошлошћу а кога помажу чланоо« комитета за пв^и поредак. Чланови то га комитета су претставннци ки неске тргоаннске коморе и бив шнх сам>управннх установа у тнм провннцнјама

Бнвши командант Пејпинга Чи јанг Час Сунг одбио је да п<)ими понуђено му место претседника исог одбора ЈУЧЕ НИЈЕ БИЛО РАТНИХ ОПЕРАЦИЈЛ У КИНИ Лондон, 5 август Рајтер јгвља: Јуче није дошло нигде д? сукоба између јапанских и кине* скнх група. али се на обе сгране орше прнпреме за спречааање ма каквих евентуалности. Према обавештењима из Нан* кннга, садашње затишје не треба смзтратн као попуштање затегнутости. У звачнчннм кннеским круговима нзјављују, да ннсу затворена ората за преговоре. Напрогнв. оерује се да би могло доћи до повољних резултата у то ку разговора. које намерава да поведе јапански амбасадор г. Кавагое, ахо Јапан призна интегритет Кнне, нарочито у северним облааима

Кинески научници у своме протесту кажу да су Јапанци уншипи целу онолину Пе.пннга и пцетводнлн у рушевине Тијенцин

Париз, 5 август Авас јав .Ђа из Шангхаја: Седам угледних кинеских научаика удути.ти су Комите1 за антелечт>'адну сарадњу прн .1ру шта)' народа прзтестну депеш* против бруталиости, које су |апанске трупе нзвршиле у Сеаерној Кнни. Кинескн научниои кажу у сво )ој депеши. да је јапанска инвазија у Северној Кинн уннштила целу околнну Пејпннга н да је

претворила у рушсокне милион* ску варош Тијенцин Јапанске трупе сУ запаљивим бомбама изазвале пожар библио тека, лабораторија, универзитета Нанакај и многобро»них шко ла. У име цивнлнзације н човеч ности кинески научници моле да комнтст јгоно осуди овакво вар варско уништавање културних инстигуција. На краЈу моле ла чланови комитета утичу на сво је владе да примене ефикасне санкције против нападача.

Г. Мусолини је наредио италијанским ваздухопловним официрима у кинеској војсци да не учествују у рату против Лапана

Ловдон, 5 август (Телефоном) Према обавештешима „Дели Мела" иретстојн потпнсивзње новог трговннског уговора нзмеНу Италије « Јапана на бази клауауле о пајвећем пов*ашћен»у. У уговору је иаричито напомрн>то да се он од■оси н на италијанску Источиу Афрнку, на бнвшу Абисннију. Тај трговинскн уовор по мншљењу Ен гле««»" лнста претставља нову фаву по .'ИТИчк аг аближења измсћу Италвје и Јлпана и то на темељу начела ааједничге борбе против коитннзма. У веан са пријатељским односимч Италнје са Јапаном г. Му еолннн је наредно италијансцим ваадухопловннм офнпнрнма. ноји ее налаз? у служби владе у Наниннгу цао н»енн саветодавцн. да не учествују ин ј каквом непријатељсном акт> којн би био уперен протшв Јапана. КОНФЕРННЦИЈА ЧАНГ КАЈ ШЕКА СА ГЕНЕРАЛИМА Лондон, 5 аагуст Ра)т<?р јгвд>а: Маршал Чанг Кај Ше* оДржао је конференцију са већим бројем генерала. Сматра се да је на го| конфереицнји распрао лано о плану уједињаоања сиага за давање огпора |апанским четама, ако преговори са јапан* ским амбасадор>и не буду повол>но завршени. ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ ТИЈЕНЦИА — ПЕКИНГ нор. МАЛИЗУЈЕ СЕ Вашингтсн, 5 август А јкшкчко Мнннстаутзо спо.г»

ких послова саопштнло |е да |е први пут од 26 јула воз на прузи Тијенцин — Пекинг успео да саобраКа без ннцидента ПРЕД БИТКОМ У СВАТАУ ШангаЈ, 5 август Кинескн гарнизо-н у Сватау припрема се да да највећи отпор> на све покушаје искрцава ња јапанских трупа. а поцјто је одбијен захтев Јапанаиа да се повуче кинески гарнизон. Одлрзак јапанског амбасадора г, Кавагоје из Тијениина за Шангај изазвао је овде извосну наду да ће ипак још доћи дп преговора између Кине и Јапанаиа, којима бн се одложио сукоб између главнине ки неске вокке и Јапанаца. док са јапанске стране тврде да треба у првом реду испуннти захтев о повлачењу свих трупа централне аојске нз Паотннга и Ју жног Хопеја. ЈАПАНСКЕ ТРУПЕ КРЕЋУ ИЗ ПЕКИНГА ДАЉЕ ПвЈпннг, 5 август Јапапске трупе кренуле су »з града према Тунг Чау. Мислн се да ће обе трупе предузети чишћење аутооиобилског друма од остатака жандармернје Ис* точног Хопеја. У Пејпинг је стигао претседник владе Источног Холе}а Јин Ју Кенг где је основзо прови зорни главни биро. Мећутим, јапанска врховна команда у ТиЈенцину поставила је за шсфа владе Истонног Хоаеја Чин Дунг Моа. - — -V '

СлучоЈна несрећа или покушаЈ отеитата на француског министра војске? Непознати пароброд налетео Је на једрењачу на нојој се налазно министар г. Даладје Пароброд је одмах побе! ао не бринући се за судбину једрењаче

Париз, 5 август 19з7 гол (Телефоном) Француски Миннстар народне одбране имао је необнчну и мистериозну незгоду на Средоземном Мору. Он Је употребно своЈ одмор дз крстарн на ЈедноЈ Једрењачп н посетио Је н острво Елбу. Шест миља далеко од Рапала један велики пароброд налетео Је на једрењачу н орилично Ју Је оштетио. Пароброд чиЈе се име и порскло нпЈе могло утврдити, одмах Је продужно пут, не бринући се за суд бину Једрењаче. Јсдрен»ача, нано оттећена могла Је продужтн своЈ пут до Порта Фина где се мннистар г. ДаладЈе искрцао.

Г. Даладје

Г. Рузвелт №

[

ВашннгтОн, 5 август (Извештај „Правди") Претселнин Рузвелт одлучно се изЈаснио у Јеаиој посланиин, упућеноЈ кон1 ресу против хемиЈ ског рага Он Је аао ову нзЈаву прнликом преддога аа се Амерн кански војни завод за хемиЈска проучавања знатно прошнри. Претседннк Је уложио своЈ вето

против овог плана с образлоте. њем аа Је иил> његове владе да се потпуно забранн употреба отровних гасова у случаЈу рата. Према томе Америка ие треба да вршн напоре за усавршавање рата помоћу отровних гасова, не го наиротнв мора аа тежи томе да се та| војнички завод којп служи овоме ииљу по могућно. сти потпуно укине.

Односи Русије и Немачке Шаневри немачке и финске флоте у ратној луци Лбо

Парнз, 5 август (Телефоном) „Еко д Пари" преноси писање немачких листова поводом посете немачке рагне флоте Фин ској. У извештају се вели да су московски полигичкн фактори непријатно изненађени позивом

Одаоса Мале антавте и Маџарске Дко би Ноџарска прикватило услове Ноле октоите, у Подуновљу 6и ностале боље приоике

Беч, 5 август Бечки недељта лнст Ли Бер зе" ових дана је оОјавио чла. нак једног угледног чехословачког полнтичара о нзградњи средње Европе. Чланак је врло ннтересантан и доносимо га У краћем изаоду. Средња Европа се не може наједном привредно нзград<ти, — велн аутор чланка. Та из градња захтева темелтнс при преме н време. Днскусија о сре дњој Европи се води стадно од краја рата н с времена на вре ме поново ускрсавају покуша. ји да се кдеја оствари. Ачи ре> алнзаиија заанси од иногих ус лова, од којнх многи још ни да њас не посто|е. У последње време с« дакако ситуаиија попраоила. Раније су против средњеевропске прнВР"Д не сарадње биле државе, које су мислил« да у средњој Европн имају нли су имале своје специ јалне интересе. Велнку улогу >е играо ривалитет нзмеђу ИталиЈО Немачке. Побољшањем одчоса између обеју земаља Је укло њена једна од озбиљиијих с»гт ња дунавске ' коопераии;е. Али друге тешкоће су остале. Уска привредна заједница позу насскнх држава ни}е могућа док су измећу њнх озбнљне по литичке диференције. Истииз н у том■ погледу се снтуацнја поправила, алн нпак не можемо рећи да данас »ема днференцч1а. Између Чехословачке н Аустрије уопште нема спорних г.и тања и сарадња тнх двеју држа ва се развија врло приЈатељскн. Нису, међутнм, уклон*ене диферениије измећу држава Мале а» танте и Маџарске, нако се прнмећује попуштање раник лкг. нутости. Маиарске реаизионнстичке тежње су претстављаас главну сметњу зближењу измећу Мале антанте и Мауарске. Те тежње 1ош уаек постоје н нгће ускоро »мстати. Напредак лежи у томе што Маџарн стално уверавају да Мацарска не мисли д?

Њ. В. Краљ Квроп у Мипочеру Цетиње, 5 аог>-ст Јуче у 18.50 часоаа стигао је из Сп-тита у Милочер, бродом наше ратне морнарние И Дубров ннк," Њ. В. румунски Краљ Карол У Милочеру је Високог Кра љевског Госта дочекала Њ. В. Краљица Марнја са Њ. Кр. Вис. Краљевићнма Томислааом н Ан дрејом. У нме народа Зетске ба носине Њ. В. Краља Карзла по здравио Је врло лепим и бира. ним речима бан Зетске баноаине г. Петар Иванншеаић.

.Правда". 6 август 1937 КУПОН ЗА ГРАФОЛОГА (В ј * н само аа јеаву аиализу

своје циљеве постнгне насиљем. Изгледа да Маџарска жели да то пнтање остави будућностн и да не избегава могућност сарадње с Малом антантом без ревнзије. Конкретну сметњу ужој сара дњи претставља маћарска во». ничка равноправност. Маџарска стално понавља да се ек> номска коперација не може остваритн без једнрког права оружања. Даље треба решнти и оДносе других држаоа према државама дунавског базена. Кчо што је познато мнровни уговори су садржали за подунавске државе преференцијалне клаузуле, које због туђих протеста ннсу оства рене. Данас нзгледа да су нарочито удаљеније државе уаерене, да средњоевролска клау-

зула ннје штетна по њихоое нн тересе, напротив да је корисна. Због тога су ам-грнчке Сједињене Државе изразиле приправ нОст да признају средњеевропске преференције. Енглеслка то није изричито обећала. али очитледно је мањи и њезин отпор прогив преференцијалне ф>рмуле. Француска се није ни противчла. Неколико пута смо подвукли да преференција.тни режим у средњој Европи није могућ без пристанка Италије и Немачке. Изгледа да те аеликс силе немају иринципијелних при говора, али ће кнсистирати на томе да се стеар пре свега с њнма уговори. Али врло дуг је пут од принципијелне приправности за споразум до остварења тога споразума

Финске владе немачкој флоти да посети финску ратну луку. Або, ко|ом ће приликом фииска влада пожелеги добродошлицу немачкој флоти. Овај позив изненадио је ру» ске меродавне факторе у толнко внше што он долази послб посеге финског министра иностраних послова г. Холстиа Мо« скви. Лист тврди да ће овом прили ком доћи до свечаности, у којој ће учествовати немачка ескадра од једанаест подморнииа и фнн ска флота. Исто тако одржзће се зај-гднички маиеври немачке и финске флоте. Лист нарочнто истиче да ова поморска демонстраци)а нема паиифистички карактер и да се треба бојати да ће управљачи финске спољнг по литике напустити ону лииију на којој су до сада стаЈали у погледу рада на одржан>у мнра на Балтнку. Шта више. тврдн се да Немачка иамераоа, уз одобре ње Финске, да изгради аеродрз# ме и авионске базе у западнз! Фннској под условом да добије коицеснје за рнболов. У међувремену јављаЈу нз Б«р лина да ће брат јапанског цара принц Чичибу, који се налазв на путу по Европн, гтрисуствова^ ти конгресу национал-социадвв* та У Ннрибергу. Све ове околности тумаче св као покушај Немачке заједно са Јапаном за опкољавање Соајетске Русије. Др.Т

Утисци из Француске Француска мисао и укус у триумфу и кроз историју и у садашњици

Парнз, августа НеброЈене еу стотнне и хиљаде, које нз дана у дан врве у не кад краљевску варош оног суве рена, који се могао назвати Сун цем али чи»н се озбнљни и достојанственн лнк надвија над најдепшим граћевинама савреме ног Парнза. И није чудно, што »е баш тај владар, чнја слава и данас није потамнела у оној земљи, која тако достојно уме да цени прошлост, али исто тако и да је стално освежава у стнлу ненадмашног Саше Гитри-ја н његових не баш тако сјајних имнтатора са Монмартра или Ву левара де ла Поасоннјер, знао да створи збиља краљевскн Вср сај н да му за читаву вечност да обележје велнчине свога ду« ха. И кад је тако мало срећни Луј Филип, краљ са кишобра. ном, прегао да Верса) и његове краљевске одаЈе посвети слави Француске, он није морао сувише много да иења или додаје. Луј Велнкн, Дуј Четрнаестн или још боље Ј1уј Сунце остао једа домннира на|важнн]им дедом досад ненадмашног дворца, остао |е господаром како Салона Рата, тако и Салона Мира. И каква чч-дна конкуренција. Д) Салона Мира је одмах Галернја огледала. она чувена Галернјау којој је један од најаећнх др. жавннка Европа деаетнаестог века сгворио Царство Хоенцо. лерна, а у којој је само педосет година доцније то иарство, чнјн је последњи титулар имао претензнја 1вдног Карла Петог, један Клемансо превео у област историје, те тако сјајне учитељиие живота, од које многн данас тако мало зна. И као што кроз Галерију Огледала многи пролазе не осећајући како су кобне биле за Мнр одлуке донете у њој, тако и највећи број оних, којн \р ле у Вереај, да им очи буду )плењење његовом збиља недостнжном лепотом и грандецом, н не баца поглед на она) део дворца наЈвећег међу Бурбоии« ма. у чијим двораиама и просто рнјама данас Република, трећа по реду, рађа сво)а велнчанстпа И то велнчанства, некр\ннсана у Ремс\', несахрањена у Сеи Данију, алн ипак величамства :а времене демократије. И то оча, коЈа ј« умсла да у ?оку стра-

ховитог клања од четрнаесте до осамнаесте победи фронт држа ва на чијем су челу сгајали »едан Внљем Други, Карло Прзи и Мехмед Шести. Држава, коју би по византиском обичају моглн иазвзти гри путрођеном, поникда у пурпур? крви својих најбољич синивч. одрасла н стасала у борби са последњим изцанцнма Бурбона, Орлеанаиа н Корзиканаца, повукла се у нгјззмрсченији део краљевског дворца да гу себи сгвори први закон, да гу себи бнра поглаваре, од којих су мно ги имали судбнну тако тешку. И кад се први пут крочи у дворану у којој никад нису могли постати некрунисана величачства један Аристнд Бриан илн једам Жорж Клемансо, а у кз. јој су поднзана на положај првог магистрата и слуге државе и народа један Фелнкс Фор, Арман Фалијрр илн можда којн од наших савременика, до. бнја се утисак сасвим другојачн од очекиваног. Изгледа, као да •е та нсторнска дворана једна вешто израђена сиенарија, та. ко мало животна, гако загробна и поред свег обнља црвенн* ла, које се прелнва од трудо. вншњасгог у љубнчасто. Треба доста фантазије, да се та полуосвегљена пустош ожнви и да «е замисли Констигуанта у 1875 годннн. Па кад се н успе у томе онда и није нимало чудновато, што »е ланашњи Устан Француске, чнју ревизии тако гласно траже Леон Блум, Вемсан Орнол и са њима цела соцнјалнстнчна странка, изгла. сан једним гласом већине, н тј гласом »едног присталнце „анс»ан режнма", једног маркиза оданог грофу од Шамбера. И тако је Француска добила Устзи н консолидовала се. Један од поноса демократске Француске рекао »е једном, да ннје ништа чудновато» што до. лазн нз Версаја. И збиља греба отићн тамо, да бн се разумсо о« вај краљ, да би се разумело аашто )е Арнстида Бриана гукао несретни Пол Думер, зашто је Жоржа Клемансо-а победно још несрећннјн Пол Дешанел, а а*)што су Жнл Гравн, Кинмир Псрнје и Алексанлар Мндран мо. ралн да се уклоне. У двораин која рађа поглрваре Француске забе дсжсН а су места, која за

узималн неки оЈ1 прегседника, Ту су имена Ра^мона Поенка. ре-а, Сади Карио-а, Феликса Фо ра. Али, нигде нема имена Гамбеге, Жорала, Геда, Пенлеае-а н голиких других, збнља слава Француске. Њичова су нмена, истина, запнсана * обележена, али на једном дру«^%, месту, |ош загробнијом од нерсајске конгресне дворпице. Они почивају за увек у Г1л«геону, чоји је Француска саградила својнм сдавннма. За увек нспод ••емље она зрзче, а ко се данас ј"ш много сећа кога од гринаеи мн нулих претседннка. Зар се ннје заборавио чувени маршал Кент Мазон, ко|и 1е као претседннк три пута рзстеривао скупштН' не? Зар се није заборавио н твораи Републнке тако геннјални духом славнн Адолф Трер. Зар се ни|е заборавно Сади Карт, први прегседник, који је пао као жргва атенгата, па Жчл Гравн, коме је Република, пошго му је пружила највећу почасг загорчала последње дане једног збнља честнтог живота, Емнл К^бе, Пол Дешанел. И кад сам у госгољубивом до му виконта од Фонтиеја, тако зчаменитог но-својој мнснјн у Беогрзду, имао прилике да внднм Александра Милрана, једа» наесгог прегседника треће Републике, некада тано моћног н снажног. да га је могао оборнги само моћзн Кар»ел Лавнре, формиран по осветничко| идејн великог Бриана, онда сам разумео шта значи биги макар и некрунисано величанство и каква се тешка коб надноси нзј онима, ко»и су порфиро — генити, у пурпуру роћенн. За државне п »главаре Француске )е тај назнв на)прикладнн1и, )ер збмља раћају се претседннци у дворани пуио) пурпура. И имао •је право један фраицускн писац, који )е описујући пад Казимира Перше-а н нзбор Фелнк са Фора за претседника, рекао за Форз, кид се појавио у ве: л1 -ком дворишту Версајског дворца, са траком Легије Ча. стн на облигатном фраку, уз звуке Марсељезе и гопот добо. ша и топова, док су се трнко. лоре са знаком сп»»а спуштале до земље: Био је то чоиек ко|и |е по. сгао Краљ! Д1. Романовнћ