Pravda, 06. 08. 1937., str. 6

Како се вратити добрим старим временима

[ЛОООЛНОГ

Ратнц цнклон прекинуо је трговннске везе између народа и приморао нх да се ограниче у промету добара, на своју и туђу пгтету. Тако су нндустриске зем ље, па чак и Америка. морале ограничити своју производњу на висину потрошње. јер нису биле сигурне да ће добити нове пнјаце. Уместо да се државе врзтиле слободном промету добара, другим речима привредном миру, настале су оргије протекционизма, које долазе до изражаја скоро узек у форми привредног рата. При томе је производњз достигла невероватну висину, а куповна моћ широких маса пала је невероватно ннско. Није требало бнти пророк па претсказати да ће такво стање довести до буре. Црни облаци навлачили су се преко неба. 1929 је бура отвзрно избила и то тнм жешће што је дотле била вештачки задржавана. Та бура је потресла цео универзум. Штете које су у то време изазване кризом биле су страдше, настала је збрка н сви мн који смо објективно посматрали догађаје и чињениие морали смо признати да је привредиа физиономиЈа света добила сасвим нови изглед. Људи су пали у контрадикције и покушавали да се одупру основним начелима природне економнје. Већ и приликом закључивања уговора о миру показало се довољно непознавање карактера веза између народгОдмах ту желим да нагласим да је тешка заблуда била у старом свету поставити безбројне царинске зи^рве и уклањати живе економоке јединке чије је постојање била жизотаа потреба Европе. Ни у ком случају се не могу приклучити мишљењу извесних модерних економиста који порекло кризе траже у недостатку функцнје организма злата. Верујем да је и то један од узрока привидиих поремећаја, али није једини извор великога зла, нити је то главни узрок. За сада се морамо задовољити чињеницом да је злато у неправилном кргтању, не сасвим сигурно, јер оно данас лута из једне земље у другу, па се враћа откуда је пошло, да после опет струји дуже време само ка једној земљи. Ја сам уверен да ћемо у на1скорије време видети један новији ексод злата. Једно опште повлачење као последица разерва. Али расподела злата по појединим земљама је, у сваком случају, само малн поглед на врло широки монетарни проблем, који изискује сувише опсежно проучавање. Ван сваке је сумње данас да се злато не може сматрати као камен спотицања кризе. И, у сваком случају, злато је само један мали проблем насупрот фундаменталног питања које нам криза избацује, то јест проблем пот пуаог реформисања целокупног прнвредног жизота. То је најважније: реда треба завести у привредном животу, који је сав хаотичан услед безбројних нецелисходних опита. Наука је много шкодила привреди, научна откри ћа су савладала човека, уздигла се изнад њега и човек уморно трчи и тешко дише иза науке. Ланас није важно пнтање нових практичних техничких изума и генијалних проналазака, већ је много важније како ће се многобројни технички апарати и сама техника најбоље прилагодити економском и социјалном животу модерног човека. Наши преци пре сто година нису могли ни сањати да ће у наше доба техника напредовати не постепено, већ у гигантским скокозима, нагло и фрапантно. Још мање су слутили да ће данзшњи човек радник толико пзтити услед тековина модерне технике. Људи. народи, земље и читави континенти постали су робози технике, она их вуче као брод пгго вуче шлеп за собом, према вољи и замисли неког непознатог инжењера, фнзичара или хемичара. Ма како се, међутим, ствари посматрале, ту гледишта нису важ на, сваки човек мора признати да је ослобођење машине без икакве контроле створило сасвим нову привредну ситуацију, која се мора не само проучавати паж љиво и веома подробно, већ и реформисати, према лекцијама које смо од ње до сад добили. Привредна депресија долази од вишка механичких могућности. Ми живимо у доба кризе излишних апарата и машнна. Стоваришта робе могу се лако ликвидирати, али се у машине уложени продукциони материјал не може више вратити на старо место. Овоме злу би се могло доскочити раликалним мерама. Требало би, за извесно време, обуставити сваку акцију машина и робе коју су те излишне машине производиле. Уверен сам да ба за иехолико иесеца, а нај&ише

(Писмо из Прага)

за две године, тржишта у целоме свету средила, уравнотежи.1а и на њнма би опет настала старз конгестнја. Крнзу треба рационалним методама леч^ти н познавати све њене узроке н евентуалне штетне последице. Ако се проблем кризе не буде блатозремено ргшио и не нађу се одговарајуће мере за оздрављење привреде, целом друпггвеном склопу човечанства претн озбиљна опасност од општет хаоса. Треба хитно поступити. Производња се, пре свега, мора подесити строго према потрошњи. Не лроизводнти за магацине и не производити робу која ће стајзти годинама. Јер иначе ће настзти један парадокс: чозек који је, због кризе, толико патио и оску девао, угушиће се у нзобиљу робе коју је продукција бацила на сзетска тржишта не водећи нимало рачуна о потрошњи. Човечанство ће се удавити у свом сопственом салу н милионн ће гладовати иако је производња већа него што целокупно станозннштво може да потроши. Проблем није нерешив. Наукз је моћна; она је створила многе нове техничке изуме, који су и довели до садање велике кризе.

Примену тих нових изума треба обуставити. То је наша дужност и право ако желимо лепу и угод нију будућност. Продукцију треба смањити, па ће се постићи, временом, равнотежа нзмеђу производње и потрошње, која је толико потрабна за здрав економски и финансиски живот. Власти у свима земљама треба да натерају произвођаче да се организују н буду у доднру с једним стручним државним саветодавним одбором, каји ће произвођаче ннформисати о томе до које границе оки у производњи могу одлазити да се равнотежа између производње и потрошње ннуколико не поремети. Јака и добра организација, државном и приватном инициативом, магла би на пољу економског побо.>шања чуда створити. Не смемо се и даље поводити за начелима неогр^ничене слободе у привреди и падати у грешке које изазнва елементарно непознавање закона привредног живота, Баш то незнање је и донело ону буру која се мора што пре одлучно утишати, ако не желимо да наша цивилизација буде осуђена на пропаст. в. г. н.

Лесковчпни со поносом чувоју споменике подигнуте својим браииоцима у Лесковцу и околвни има четири таква споменика

Лесковац, 5 август Ретко која варош може се по хвалити да има четири спомени ка изгинулим у рату као пгго има Лескоеац. Један од њнх подгнут је у центру града. То је споменнк из гинулнм Јксковчанима. На црве ном постољу налази се фиг\*ра нашег војннка у пуној ратноЈ спреми. Наслоњена на гранични камен, фигура симболизује осло бођење наше земљ: и протеривање непријатеља. Остала три споменика посвећена оу незнаним јунацима, палим у борбама око Лесковца. Славна ратна прошлост везана је за те споменике. Приликом позлачења једна на ша батерија браннла је са брда Хнсара приступ Бугарима ко ји су надирали од Власотинца. Озу батерију изненадила је гру па Бугара која је настчпала косом из правца Врање. Војницн су се спасли, док је наредник, чије је име остало непознато, бранио топове све док га бутар ски војници нису изболн бајоне тима. Кад је пала ноћ, једна група храбрих жена пренела је тешко рањеног хероја У Лесковац, али је наредннк убрзо умро. Ннје био у стању да каже своје име. Лесковчанке су га пренеле нз место погибије и обележиле гроб крсто^ на коме су исписале: Боље гробом него робом". Више пута непријатељски војници обарали су крст, али већ идуће ноћи појављивао би се нов крст са истим нзтписом. После ослобођења Лесковчани су обележили гроб овог незнанос јунака лепом пирамидом која се види са велике даљине. Иза овог споменика налази се чувена Арапова долина, у којој су поубијани за зреме рата многи старци, жене и деца. И данас се у њој налазе кости жртава. Приликом отступања, 1915 године, Лесковац је преживљавао тешке дане. У непосредној блнзини водиле су се борбе, тако дз су толовска зрна падала у сам\варош. Нецријатељ је долазио из Власотинца. На овом ггуту удаљен шест километара од Лесковца. налз. зи се на реци Морави велики гвоздени мост. Прелаз }е бранила једна чета наших пеша. ка, с тим да не отступи без наредбе команданта. Нареаба ни )е дата и чета је херојстси извршила сво1у дужност. ТТосл?. дња седморипа војника показа ли су нарочито јунаштво. Теш ко рањени давали су отпор д\' го, све док нису били исккал њени на улаз>- у град. После рата једини очевидац, воденичар. испрнчао је њихово ззнста беспримерно јунаштво. Кад се пристутгило обрађивањл - земљишта око моста, наилазило се чешће на кости. делове униформе, оружје и но вац. То је пуковнику г. Јеремији Станојевнћу који је са питомцнма Војне академијебчо тада на курсу у Власотинцу. и марвеном лекару г. Мих. Пе. тровићу дало гтотстрека да по дит> спометтик овим херзјима. Ол прилога старешина и питомаца педесст шесте класе Вој не академије и прилога у материјалу која Сј' дали Лесковчани

питомци су лодигли велику пирамиду са оеим натписом: „Путниче, стани! Овде почива

Споменнк нзгинулим Лесковчанима четрдесет српских незнаних рат ника, који храбро изгибоше злосрећне 1915 године, јуначки бранећи мост који прелазиш. Лака им српска земља! Споменик подиже Педесет ше ста класа питомаца Војне академије уз учешће благодарних Лесковчана." Овај споменик предат је на чување лесковачком пододбору Удружења резервннх официра и ратника. Прошле године подигнут је и освећен споменик и оној седморипи војника који су погинули последњи, на улазу у Лесковац. Пододбор, Удружења резврвних офнцира и ратника извршио је ове године реновирање споменика код моста на Морави. Ђ.

Изградња енглеске авиације према програму приводи се крају Лондон, 5 август Авас >авља: Изтрадња војне звнјације пре ма програму, који је утврђен 1935 године, приближава се кра ју. Према званичној статистицн војна авијаштја располаже у ова.ј мах са 123 ескадриле, дакле за 137*/# више иего 1935 године. Авијација поседу\је у свему 1542 агпарата, прее борбене линије. Поред тога изграђено је 900 апарата за колонијалт- и поморск\ авкјацију, а још се изграђује већи број апарата за резерву. Од априла 1935 год. примљено је У с.^жбу 3.500 пнлота. Јужна Србија на дирљив начин одаје пошту својим ослободиоцима Земни остар 476 војника и четника смештени су у велику прилепску костурницу

Енглеска краљевска породица провешће једаш део одмора у Бапморапу Лондон, 5 август Авас јавља: Јуче оу стиг.та у замак Бмморал, где ће провести један Део ферија, Њ. В. Краљ Ђорђе Шести, Њ. В. краљипа и принцезе Јелисавета н Маргарета Рова. Пренос на топовској кари косту рова војника нзгинулих у рату

Прилеп, 5 август На кичеаском војннчком гроб л>у под надзором г. Мирослава Милошевића, изасланнка Министарства правде, еассхумирано је 340 костурова српских војника, изгинулих у борбама за ослобо ђење Кичеза, 1912 године. У Сре зу кичезском ексхумирани су земни остаци 136 војника и чет ннка, као и младића који су при ликом павлачења, 1915 годнне, убнјени од непрнјатеља. Тих младића бнло је шеснаест. Нажалост, нмена сзнх тих хероја су непозната, сем имена свеште ника Николе Андрејевића изКи чева који је погннуо у селу Ла заревцу, Среза крушевског као четник са својом дружином од 27 чланова. Та чета као претходница наше војске стнгла је до Лазаревца 1912 годнне и ту е погинуло 27 комита. У кичевској цркви Светог Пе тра и Павла одржан је пзрастос палим херојима. Поред њихових земних остатака продефиловало је више стотина Кичевчана, пале*ћи свеће и китећн костурове цвећем. По завршеном помену, земни остаци хероја смештени су у мртвачка кола, у присусгау командавта места офнцнра. претставннка власти, чланова свих националних и кул тл'рних уаргужења. једног вода во?ника и мноштва грађана. Формирана је поворка са цркве ним барјаком на -челу, кољнвом и крстом. Поворка је кренула према војничком гробљу. На првој раскрсници она се зауставнла н г. ЈБуба Костић, претседник Месног четничког удружла. одржао је леп пригодан говор. На гробљу је одржан помен. Чннодејствовао је прота г. Трајко Милошевић са свештеницима. У топлом говору он је истакао хероЈска дела срп ске војске. Сутрадан гутобус са земним остацима хероја кренуо је за Прилеп. Испраћају је присуство вало целокуттно кичевско грађан ство. У среском месту Јужном Броду народ са претставиицима власти и четницима ооао ?е палим борцима пошту а у Дебрешту мештани, са претседннком општнне г. Терзићем. тако ђе су дали впдног израза своме пијетету*. На улазу у Прилеп земне остатке српских ратннка дочекали су потпуковник г. ЈБ. Бабић, командант места, г. Митровић. срески начелннк, претставници установа н општине и многобројно грађанство. Кости ратни ка примио је на чување г. Тодор Петровић, претсдник Одбо ра за подизање костурнице. Костурови су унети на свечан начин у костурницу, где је одржан парастос. Многе жене су плакале,' кнтећи косгурове цвћем. Дирљиве говоре у костурници одржали су г. г. Љ. Костнћ и свештеник Љ. Ковачезић. За земне остатке ослободилаца Јужне Србије резервисана је једна крипта у великој војничкој костурници, у којој је већ прикупљено преко хнљаду костурова нз Среза прилепског. Очекују се костурови и нз других орезоза па и из Кочанског среза. Прилепска костурница мо же да прими преко шест хиљада костурова. Она је пространз и врло лепо израђена. а изнад ње иалази се >ош недовршени храм Св. Ћирнла и Методнја, по

дигнут у част Блаженсмточившег Краља Петра Првог Ослободио ца. Т. П.

ПРАВДА' <4, 6-УШ-1937

Годишњица упаска немачке војске у Белгију Брвсе.т, 5 аагуст Авас јавља: Ј>"че је у 9 часова п>цњавом топова и трубл>ењем сирена оојавл>ена 23-годишњица продора немачке војске у Белгнју. Лисгоен тим поводом доносе чланке у којима се констатује да је четортог авп>ста 1914 године у десет часова пре подне погинуо као прва ратна жртва са белгијоке стране капетан Фонк.

Примљен закон о радним односима у Америци Вашиигтон, 5 авг>хт Одбор ва раДне односе примио је закон о минималним на" ннцама и макснма.тном рздном времену, кој« је већ примљен у сенату. ' Парламенат ће изгласати овај закон још у тоаоу ове недеље.

Графолог „Правде*' == АМАЛ ИЗИРА

рукописе читалаца

.Сш Ш." — Пргаа. не водите да вам се протнвуречи, чак и тамо где нисте позвгни ла ваше кишл>ев>е аок>т«ентујете. Штелљиз. са много смнсла за реалност. Сазремени асивот анје оставио код вас мвого трагоаа; зн идете сзојнм путем, иако је тај, можла често ивого погрешан. За ваше годнае и сувише стваран. Ви сте оао што се у модеркој термннологнји назиза .т-ндфквнд". „Т. Т. Б." — Добар укус; ск.кјносп оноче што се у нашем језнку зове .сев дах", а ако је уз то и *оја девојка онда је постигвлта кулминаоија вашег пркжељкнвааа. Релативао ;.рав»отежен; с вренен« ва време. кад се укаже потреба. нли јачи инлулс. охивл>авз код вас н вол>а н сзнозоуздале. Иначе дрос&ша прнрода. са много воље да се орилагодн сазремени>« при.такзма. -Бекрвја 777". — Разввјен смисао за практнтеост; имате мзого амбгције, алн нс умете своје способноста да кскорвсткте. иако кх поседујете у релативно зазндиој мсрн Закопчаа. резервнсан тил Ви и према аајблнжој околнкн вемате поверелз, иако очекујете да га свн вама поклаи>ају. Ма&е самовоље и вчле прнлагодл>ивости актуел»оме, > ч:1ниће вас много дражнм у ва шој околини. -Кжлкута". — Ваши вајупадл>вавјн ру колнснн зиааи указл-ју на особу јаке воље, несаломљнве енергнје в нсте так ве истрајности. Предузетвост је у великој мери засгупл>ена. а самосвест сво јом импозантношћу нмператввао сме могућује егзмстенпвју сзаког опонвра н>а. Леао взражев дар за технвку е природне аауке. —М. Љ. Б. 248". — Веома сређеаа. али скромна особа; увиКа се неупаД' лнвост и иастоја&е за нерало мешан>е у туђе стварн и оослове, оснм тамо где је то стриктно потребао. Запажа се необнчно изразвт талеаат за кн>нжевзост, а уз то веома добар укус в благ ватурал. „Консеквентвост карактера". — Јако закопчзна в неповер.гива према свему н свакоме. Жустрост еланз н велик«. доза енергвје аплнку;у се нпак већином на идеалае аил>еве. У супггкнн добродушна особа. само још лаборнра аа лошнм нскуствима гооквх искуше&а. -Ковин — 22". — И поред тежк>е зз нечнм вишим и взразите жел>е за сазнањем. нпак је заступлена уемарност узрокована некооеквеатношћу. Подобност запажања се јасно оцртава. само она орадружена склоностн к-рнтнкован.а трансформира се у критикоманнју, те веома често чак а у заједљквост. -27 — 4 — 37". — Вашн најкарактернстнчннјн потези рукописа укззују да сте сопственнк веома доброг укуса и лепо развијоаог смвсла за снмегрвју формв, а уз то још да гајите велику л>убав за уметвост Скловост обод.ен>а органа зз варен>е. јако је уочлива. са вентром на левој странн абдомев«. .Чантавирка". — Паланачха нанвност даје упадл>нво тон вашем карактераом портрету. Уз то се истиче жеља за по зкрањем са вераздвојном склоношћу за првкриваљем годнна. У суштнаа доброг срца; само веома велжа ковфузност се вспол>ава као резултанта узавреле крви у .лудим годннама'. _ЂиК,н". — Конзсрвзтнваа и донекле егоистнчки настројеа. Агилан, жустар и одрешнт Здраве в јаке конетрукцаје. Взша потиштеност је резултат' г<*>вкх нскустава. Саособносг за запажамиогоме допрнвоси взшој критнкомвиији Склоност обо-1ен>има орга на за варен>е в артерносклерозе. Пестер Т." — Необвчно развијен тр говачкн смнсао -зчеричхог калибра - . Таленат аа стране језвке. Здраве. јаке конструкпнје. Испо.мва се претерана нактоност .лепом полу", V вези са сексуалношћу. Веома претузимл>ив, са јако иатољечом жел>ом » сазааљем и "" усавршавак.ем.

Пошто је графолошка рубрика .Правде* наншла ва добро схватање и огроман одзнв, то је ваш вајпознатији окултнста, уредник .Окултнстичке бнблиотеке, г. Петар Б. Петровић, ГРАФОЛОГ ПРАВЈЛ . решао рада ВроВлханде да свогу кца:у .ГРАФОЛОIНЈЛ или ЧИ7АЊЕ НАРАК7ЕРА УГз РУНОПНСА' усшХшсам .Пр^дан^ ^шас-чаад уз цену од саега дссеШ а ао (Ј050 данара; агепоручено Ј15С дам. а ако >е рана1а цена бала дан. 30.^+агаареВ ч ее.*а права уџбенак /рафолога/е. потоћу ко/е Не сеако бзШа у саану да на ла а пракШачан наним ал чаја бало рукопаса да верну слику аашчеву. '.азоруџба ма Шрсба пожуриШа, /ер /е сираначен бро/ примера\а ао ово/ изузеШмо! цена а то само уз умапред послаШа новац. *.култистнчка библиотека — Бсоград . жоржа Кленансоа 1 — Палата „Занатин Дон". Чек. рачгн 54 998.

» -Карамфил Г." — Шармаатаост ваше појазе у маогоме допуњује свежнна в страстзеаост, коју настоЈНте да ае ис пол>азате, самосаалађввањем. Дар за књнхеваост н талензт за стране језвке такоће посгојн. Оригжаалност н л>уакост веома су маркаатно нараженв у вашем рукопнсу. Велике урођеае али слабо ку.ттнвисаве нзтелнгенције. Пе дантаост, искреност и аутоднсшшлвна за добру супругу в ндеалаа брзк. «3. 3. И." — Доста добро разввјеав смнсао за природае вауке. Склоаост грешкама у абдомену. Без стварне потребе нерздо се мешате у ту!>е послове; а всто тако радо своје .ја" кријете пред очнма незванвх. КритнчЈз по смвтра. а ствари које у р4ду* 1етаљ«о зна.тДше пре ао ото да сзоју коначзу од-т.ку, односно суд. Ураанвтвжева, оарезна. ,Т. В. 95Р". — Лако се саалазите и прилагоћавлте датнм првлнкама. Иахо поседујете взвесну дозу сгрказма и ованзма, вн сте нпак у суштннв мирол>убив »мек" човек. Амбнпије су код вас у граанпама реа.тнкх могућностн. Агилан, еластнчан. прилнчно коасекзен тан. У друштву — нарочито код жена — овснл>ен. -16 — 11 — 37". — У раду доста практнчЈИ н активан — утолнко се ае захтева ваша сопственз нниовјзтвза и днрнговзље. Штедгиз. често та особина иде до тврдичлука. Према другнма сте доста закопчан н неповерл>вв. Помзло рзстресев; без мвого смнсла за кдеалне, дупквне аотребе свог „ја".

Наш графолог г. Петар Б. Петроеић ће сваком нашем читаоцу који пошаље јнтсопис и чриложи специјални п К>-пон за 1Т>афолога," исечен из Лразде", потпуно бесплатно чзвршити аналнзу рукописа. Аналнзе ће се објављиватн у „Правди" свакодневно, под шнфром коју читалап буде назначио а оннм редом којнм буду рукописн прнстнзали. Учесннк мож е послатн не само свој рукопис, већ и рукопнс друге неке особе, која га интересује. У затвореном коверту адре. сованом на адмннвстрацију „Правде," са оанаком „Заграфолога", треба послатн следеће: 1) На хартнји без .тинија 15—20 редака исписаша ма> стилом. Текст мора битн оригиналан, а не поепис канвог тућег текста. 2) Назаачење пола и доба старости 3) Шифр>% под којом ће се у лнсту објавити анализа. 4) Кучон .Ја графолога," всече« из „Правде" (купон |« увек иа другој страни). Без купона рукопис се неће \зииатн у обзир. На овај нзчин „Правда" омопћује својнм чнтаоиима да бесплатно провере и користе граф-злошке налазе о својим карактерним и мента.тним особинама. Купон се налазн на др>тој страни.

Хапшење хитлеровских агитатора у Аустрији Беч, 5 август Авас јавља: Према ве-стча из Инсбр\жа. полицкја је при.тиком доласка воза из Бреслауа ухапсила неко лико познагил хнтлеровских агнтатора н прнрећивача чаннфе стација г. Хитлеру ггриг.иком сле та певачкнх друштава који је ооожан у Бр с.-ла.