Pravda, 19. 08. 1937., str. 4

Ка Не з 2«ЛЗ( У& оао' •»«1 з -Мн Со1 ЈОГО» *Ч| **0 л ч и> 3 -:ао< > 0Д1 Не -о: ••РЈК« ? 0 ' Чзоп Ч:: '4»ј а<в *Јч <0)11 0«И1 *-Зтс к*л . <5; » 5 101 > ■45Јц 6 "101 »Јђ, А 5?' уа а ХЗ* ^п; >■ Г- 1 *!

вог капитала, у пекнм иестама унутрашљости, а варочито у Новом Саду, а у сврху отварала филиј*ла у којвма ће се, пгго ввје тешко погодити, продаватв остади „бофл" робе, унело је читапу забгиу у редове малвх трговаца н запатлпја који, сасвим оправдано уосталом, очекују дефииитивно за тварање цеитрале, а пиуколик~. уместо тога, отваран>е фнлијалд ове куке чије је пословање оквалификоваио као педопуштеио и штетио аа читаву привреду. Сопдирате тереиа за отварањс филијала, уочи истека вабраве о отвараљу великих магациив уопште, указује на снгуриоет велнког капитала да. као дв упапред наслуКује повољио решеи>е »а еебе, раеплете своју мрежу пословаша, вадећн н>оме плеи: варвду н воследн>е тешхо стечене нмовгпе ма лнт љули, трговацв н ванатлнја. Веће Занатске коморе, третира Јућн чнтаи инз проблемв нојн дпру у ннтерес сталежа малн* ванатлија, укавало је, на крвју Ввселаља, нв опасност ноја нм, уелед пословала таквнк робннж ку Ка н гхнзавог решаваља ггвлешких н соцнјалннх проблемв унипгге, утрожава ■ еам опстанак, наводеКн том прнликом прнмера нв праксе еа детаљнма којн су нуон трагедија многнх лудн ■ »нховкх поподнцв. Вапаје скротнх, војнма је »•*»• кн иностранн капнтал прогутав *мовнне н оглипгта, доводеКн кх у положаЈ очајннх бродоломннкт. требало бн, свакодневио, Ј крктким раамацнма. поиавлатн мегвфо иима, нспист1уКн нм •вравдапв молбе на ижјвндлнвнје трастаиреите којн бн вначилн аларм шрф» тнв једие опасиоетн! далет твлорирале веК вабраленог пвслвмх гр^мзивнх. Великн нностранн кашггал ■&ктшава да соидира веомв осетлкн терен ко1н би могао да иу се. уколнко молбе н очекниаља утрвжеиих остану глас ваптгЧКег у пустнњн, претворн у гробажџЈ. Џ СлучаЈ повреКеиог човегв у Бановнпској болинцн у Пожаревпт, којн Је умро само аато што није нмао да платн иет наеет дниара ва нијевцНу еерумв против тетаитса, прикавује кр«јн>н нехат вргаела професноивлне дужности двојнце Ескулапв, ■ да ее пе говорн о осеКалу човечиоети према повреКеном лнцу нн^н н* жниот не вредн нн пегтнаест дннаоа. Претпоставившн могуКност трован>а од вадобнвене ране умеето да му , не раамишљајуКи, укашу помоК убризгаван»ем серума протнв троиала, лекарн, у улогажв трговаца којн нсклтчуЈу свакн крелнт, траже петнаест дкнара »а еерум, гледајуКи агнрно каво ее. еамо вато пгто нема петттаест дниара да купн свој шнвот, тај жнвот гасн. Тетануеом »аражена еавеет *ошла је, у овом елучају, до пуног иарааа. Повв1.чена истрага протнв тих лекара, која је у току, можда бн могла да епречн ту двлу вараат. Једннм правикм серумом. При^-еиом одговараЈуКег параграфа Кривичног вакона, којн говорн о профеевонвлном убаству нв пехата. •V * -~Г" Човек с малом бра-дицом, шеф н«ституцнје аа .томљење т>-ђих ребара, би-вши гњ>рац, проиалазач боксер ских таленага, њиков треиер г. Тома Станисављ*внћ, оа свог повратка иа Лон.чона, сасвнм се повукао и сад му нико не ана тајанствене намер«. По речима једних постаће опет гњурац јер, као таквом, указу је се прилика да лови бар бисере, док као тренер, осим белкх рибица у плавом Дунаву, не може баш ништа да улови. А други, опет, тврде да ће, на идућој пррредби, наступити лично као шампијон тешке катеторије, вли пре тога обријаће му браду. је-р тала пошто су му уклонили карактеристику, боксерскн савез моћи ће мнр но да афншира долазак ори јенталског шампмона Мулај Ди здара, нли дива са Канаде, Пе терса Петерсона. Ово је еттзк боље, |ер лов на бисере захтева веома напоран рад, а од боксерских амсола човек данас тако тешко живн. Хроннчар X.

БУП

= од = МА КС Ф Л АЈШЕ.-Р А

Сонднрање тергпа од етране претставника велнког робног магацина -Та-те*' ■ нноетра-

0МИЉЕНИ АПОСТРОФИ У последње вре.че иного се говорн о правопнсу. Тенденцнја Је да се бар нзбаие нз употребе наЈупадљнвнЈе орто графске н граматнчке грубостн. Наша варошнца (Лнка) пот п>но Је раанодушна прсма свему томе. Иако Је велики броЈ школованнх људи коЈн су отворилн нли наследили разне радње н самн нх воде, тешко Је код нас наћн справан натпнс на фнрмн. Л1лекаре у своЈим натписима нмају реч п млеко и , овако на. оисапу: „млско", имлијско", „млЈеко", „мљеко". Странац коЈн овде навратн зачуди се разноликостн изговора Једне исте речн. Далеко бн бндо набрајатн те примере. Да на. помснемо Још да су неки шко ловани људн употребнлн пред логе „с" и „к" с апострофом. Тако иа фирмама стоЈн: „Гостионица к' веселом сељаку". цСви мљечнн производи с путсром". Ј. м.

О Ћерчица Јована Паришн. ћа, из села Симова, код Билећа, мала Јелена, која је нмала само годЈРну и по, удавила се у чатрњи. Мајка и отац, који су били на раду кад се несрећа деснла, мисле да су чатрњу оставила отворену деца из суседства-

је, краљица се осећала срећном и задовољном, јер ге живела по својој жељи и није више морала да носи крпљене хаљине. Ипак, у крви су јој остале ста ре навике и штедња. па су је чс сто дворани изненаћивалм како крпи чарапе или дотерује стари је хаљине. Она је плела и домаће ципеле за своју мајку и ти ме је увек секирала. Краљица Викторија је била у приватном животу као девојчи ца. Енглези су јој с пуним прзвом дали назкв „девојчица-крз љица". Она је то остала све кок се није удала. Она се смеје тан ким звуком као дете и румени на сваку мало смелују реч. То ру менило натерује и друге на при стојније понашање и респект према краљици. Тако је за саму Внкторнју гтр ва година владевине врло брзо прошла. Дошло је ново, а с њим и крунисање, које је за Викторију значило врхунац среће н трајну успомену, која ју је пра тила до смрти. В .Спасић Фрушкогорски виноградари жапе се на рђав квапитет плавог камена Рума, 18 аегуст Фрушкогорске виноградарске задруге поднеле еу Мииистарству пољопрнвреде жалбу поводом врло рћавог мвалитета плавога камена. У својој жалбн ви норралари кажу ^а су ове годи_ не ијвоши.ти прскање винограда. као и обично, у другој поло бини маја, а уредно су вршили и следећа прскања. На њнхово изненаћење, премда дејство прс кања треба да траје 15 до 20 да на, пероноспора се појављивала у на|тежим облицима. Да !е плави камен био доброг квалитета, то се не би могло догодити, кажу виноградари. Перонспора је уништава ове године немилосрдно фрушкогорске и уопште сремске винограде. Виноградари наводе и друге доказе да је плави камен рћав и траже да Министарство преду зме потребне мере.

НАЈСТРОЖИЈА ЕТИКЕЦИЈА Ако је дворско друштво седа ло у салону, ту је владала још јача и строжија етикеција. Зз верме разговора показивало се колико је свима досадна тема л којој се говори. Али највише су се досаћивали Викторија и Мел борн. Ретко је Викгорија била толико великодушна да је присут нима дозвољавала да играју ви ста или бриџа. Лорд Мелборн је причао вео ма поучнг ствари о државној по литици и краљица га је сада с највећом пажњом слушала. Он је остао њен учитељ до краја н она га је радо назнвала својнм учитељем. Око једанаест и по часова чуо се општи уздах свију присутннх: време је да се поће ит починак... Војвоткиња од Кента је |ош волела страсно да игра кар;*\ али њено лице се стално смрлчило кад би погледала строгу ћерку. Викторија је према својој мајци често била свирепо че милосрдна и ннје јој допуштзла да губи новац на картама. Сер Џон је остао дворски мајор домус, али ручковима ника да није присуствовао. Он је мр* зео Хановеранце, а то му Викторија није могла заборавити. И друштво сада није имало куражи да се потсмева Хановерзн цима и Хановеранкама. У дворској кухињи кувала су се само хановеранска јела. Ен-

КРАЉИЧИНА УПОРНОСТ Публициста Шивеј пише у сво јим мемоарима о краљици Викторији: „Викторнја )е признавала двз саветодаваца — лорда Мелборна и бароницу Лецен. Она на мол бе н жалбе, које јој је граћанство упућнвало, никад није одмах одговарала и одуговлачила је с решењем. Вероватно |е да је прво упитала за савет лорда Мелборна или бароницу Лецеп, своја два љубимца. Али послушала их, ипак, не би и поступи ла би по својој увићавносги..." За краљицу није било важно питање њене цнвилисте, јер <е од војводе Кента наследила огрз мну имовину н могла да живи безбрижно. Али на штедњу нзвикла краљица ннје ни помишљала на раскош и натеривалз чак и своју мај-ку да пази на сво је издатке, јер ће јој, ако буде много трошила, укинути н већ одобрени „ташенгелт" (џепарац). Ипак, Парламент је галантно примио предлог лорда Мелборнз да се цнвилна листа коаљичинз утврди у висини од 380.000 фун ти стерлинга. Томе треба додзти приходе војводствз Ленчестер, који су износи.ти 27.000 фунти годишње. Од ове цивнлне листе Викторкја је успела да уштеди сваке године 68.000 фунти и то врати државној каси. То је био усам љен случај, случај који се, < јд како |е владала Хановеранска династија, још ннје десило.

МАЛ0 КОЛА МН0Г0 ПУТНИКА Управа трамваЈа и осветљен>а се труДн по могућству да регзлише трамввЈскн саоОраћаЈ у Београду према потре. бама прсстоннце. Алн у томе нема увек среће. Узмкмо, на прнмер, лнннЈу Београд—Земун. Ту стварно треба да се пустн у свобраи ћаЈ внше кола. Јер ова сада која врше промет на тоЈ линиЈи, нису довољна. Путници се жале да трамвајн увек пуни возе. СтоЈн се чак и на степеницама. Управа трамваЈа, нзгледа, заборавила Је да постоЈн н сезона на плажи н да многн путннцн заузимаЈу места оннма коЈн нДу до Земуна. ИзЈутра н увече препуна су 8емунска трсмваЈска кола. Ту бн трсбало бар повећатн про мет кола. Путннцн ннсу душни да за своЈ повац стоЈе чи. тавих псла часа. На другим пругама влада савршена ко. моци-ја н увек има доста места за ссдење, чссто и пргзна. Та празна кола треба пре бацнти на трамваЈску лнниЈу Београд—Земун. Сп. В. ТРИ КВАЛИФИНАЦИЈЕ У нашем граду Једно пре. дузеће нарочито Је чувено по томе што се у њсму често мења женско каниелариско

особље. Сопственнк предузећа трвжи од чнновиииа две „квалнфнкацнЈе" — младост н лепоту. Уколнко чнновница располаже тим „квалнфикаин Јама", оснгуран >оЈ Је прнјем у службу. Алн са опстанком у служби ствар стоЈн друкчиЈе, Јер оопственнк тражи, већ после

Ж 5 ивотни обича;и на двору кра љнце — девојчице били су прилично досадни за оне дворане, који су навикли на раскошан и буран живот регента. Пре подне је краљица много раднла и често би изјахала с целом двор ском свитом ван Лондона. Кавалкаду водила краљица Викторија у лепом и уз тслз припијеном јахаћем костиму, ко ји су одавали лепоту пуначке младе жене. Поред ње је јахао претседник владе лорд Мелборн, који је био одличан јахач. При ручку и вечери одржавао се строго дворски церемонијал. Гости су морали појести је ла и попити вино па одмах уста јати и отнћи. По ранијем обичз ју гости су остајали за трпезом и пили до миле воље вино. Тз се косило с дворском етикеци јом. Вакторија је волела да се | на њеном двору заведу обичаји са двора Петра Велнког! Због тога умало није краљица дошла у сукоб са својим саветодавцем и министром, претседником владе лордом Мелбор ном. Јер он је бно велики гурман н волео необично стара и ватрена вина из краљнчиног пз друма. Вина која је пио још ве ликн крунисани гурман Хенрих Осми. Али краљица је остала упорна при својој одлуци и није до пуштала да се дворани и министри башкаре после ручка за сго лом и испијају бурад вина. Онз је говорила: — Нећу да доживнм да ми ту неки пијанац зарче! А тај случај се доиста десио. Министа? мсрн-фнце Кслинпон заспас је > ^спосредној близини краљице. Доч јг зарио нос з сос од патлиџана он је мрмљао и заповедао морнарима да иуца ју из великих топова. Уосталом, сама краљица је зна ла да су пијења до бесвести, хрк.ч ње и спавање за краљевим сто лом били дворски бонтон и велика мода за време владавине Вилиама Чствртог. Али те рђаве обичаје она није хтела да обнав ља.

пеколико дана, да нова чиновница правн с њнм излете, да му „прави друштво" у кавани н теко даље. Уколнко утврдн да чиновница не располаже трећом квалификацнЈом — попустљи. вошћу отказ Је неминован. Уосталсм, отказ добнЈаЈу после два-трн месеца н оне попустљнвс чиновниое, Јер го сподин волп промеиу. Да није сн, случаЈно, пронашао „перпетуум мобиле"? Н.

Омтп«ир Ш01 у Ешнј Краљица Викторија бележи у свој дееввик све важније догађаје ч

'ник! ~ одговорила је на ово пи , тање Викторија, Мо) отац је био велики боем, трошио много, задужио се и мени би бнло врло нелријатно ако би ме оговарали да нисам нашла за вред но да платим дугове војводе од Кента. И краљииа Викторија била !е врло савесна у иоплаћивању рата дугова свог покојног оца.

СИРОТИЊА ПИЈЕ У ЗДРАВЉЕ КРАЉИЦЕ. Лондонска сиротиња је об")жавала Внкторију. Краљица Је била велики фнлантрол и много новаца давала у добротворпс сврхе. Све је давала највећој сн ротињн и старала се о напуштс ној деци и посрнулим девојкамЈ као мајкама. Кад је исплатила дугове свога татнце војводе од Кента, опа је сав тај новац, даван дотле за ду гове, давала лондонској сироти њи. Ова је, прилнком месечног примања помоћи, прирећивала свечану забаву, на којој су за ст<> лом наздрављнвали Викторијн и клииали за њен дуг жнвот. Али ма колнко да је за разма жене дворане био досадан живот на двору краљице Внкторн

Краљица ВикторнЈа у лондонском позоришту са ссоЈим внсо. кнм гостнма царом Наполе оном и царицом ЕвгениЈом

глезн су се мрштили што из тих јела недостаје толико слатки и папрени бибер... Енглеско јелт не може се замнслити без бибс ра. Хановеранка бароница Лецеп, љубимица и дворска дама крзљиие Викторије најбоље је пролазила на двору. Кувало се оно што је она желела, а то су све биле хановеранске ћаконије. — Жена, коју краљица најви ше воли, свакако је бароница Ле цен! — говорили су дворани не без зависти н страшно омрзнули бароницу, која је врло рђаво „ломила" енглески језнк.

— Зашто ваше величанство штеди за државу? То је бацање песка у море! — Краљица мора бити часна и поштена као н сваки њен пода-