Pravda, 19. 08. 1937., str. 6

1

Данас је у Чачку почело суђење вешто организованој разбојничкој банди, која одговара за низ разбојништава Шеснаест разбојника били су страх Качера, Таковског и Опленачког среза

Чачак, 18 август У чачанском Окружном суду. у Великом кривичном већу, к»јему претседава гаретседник Суда г. Ђорђе Каљевић, почело је данас једно сензационално суђење. На олтуженичку клупу изведено је 14 разбојника. који су дуже времена пљачкали и вршилн разна разбојничка дела по мирном Качеру, таковском и опленачком крају. Једно време по овим крајеви <ма биле су учестале крађе. Вр.то често, на најдрскиГи начин упадали су непознати разбожн ци у куће богатих сељака. Пре бијали их, мучили да би их, најзад. до голе коже опљачка.т», па се потом, у непознатом правцу губили. ДОБРО ОРГАНИЗОВАНА БАНДА Ова разбојничка банда била је одлично организована. Бројно велика, састављена из 14 чланова, мећу којима је било и неколико људи, који су, у овом крају, уживали необично добар глас. Поред њих у тој дружини били су и два претседника и два сеоска кмета. На тај начин ова разбојничка банда успевала је да затури траг истражннм властима, које су више пута во* диле енергично истрагу. Захваљујући томе, разбојници су дуго времена. несметано, пљачкали и задавали страх и трепет мирним сељацима, који су морали, одмах по заласку сунца, да се затварају у своје куће, да страхују од незваних гостију. Али, најзад, захваљујући само срећном случају, разбојницима се ушло у траг. Они су похватани и данас ће бити изнета и прочитана њихоеа прљава истооија и историја свих кривичних дела. За данашње суђење владало је огромно интересовање. Судски ходницн били су препуни. Преко 30 километара пешачили су сељаци да би дошли на даиашње суђењг, виделн и чули разоожике. од којих су неко:дико година страховали. Тачур у 8 часова ушли су у -еудску дворану свих 14 оптуже них и заузели место на оптуженичкој клупи: Станоје Николић из Калимамића, Драгомир Ђорђе вић из Белосаваца, Михаило Та нааЈЈбвић из Белосаваца, Бого т>уб, Марковић из Тополе, Свеголнк Тодоровић „Цвеја" из У" риноваца, Љубисав Вучковић из Драгоља. Душан Чолић из Тру леља, Милинко Поеремовић, претседник Општине из Клатичева, Петроније Богдановић и Вглимир Богдановић из Босута, Радивоје, Радојко Николић, Радован Милошевић и Радмила Ни колић сви из Драгоља. ПРВИ РАЗБОЈНИЧКИ НАПАД Према оптужници државног тужиоца окривљени су извршили внше разбојничких дела у времену од 1933 па до 1936 го•шне. Неки од њих учествовали су у разбојничкој дружими чувг ннх хајдука Игњатијевића и Ма рнћевића. У почетку 1933 године деа«ло се неколико разбоЈничких нзпа да у Качеру, таковском и опленачком крају. Иако је власт пз вела истрагу, дуго времена извр шиоцима се није могло ући у траг. Тек када је ухваћен хај. лук Игњатијевић сазнало се ко су извршиоци ових разбојништава. Приликом саслушавања хајдук Игњатијевић све је открио. Пооказао )г све чланове ове банде и њихозе јатаке. Тада је Игњатнјевић чарочито теретио Љуоисаза Вучковића, за кога је тврдио, да је био главЈШ јатак и организатор њихове разбојничке банде. Са хапшењем Љубисав а Вучковића клупче се почело од»отавати. После Вучковића похаттшени су и сви остали, који су учествова.ти непосредно у извршењу ових разбојничких дела, као и њихови јатаци. По првом делу из оптужнице одговарају: Станоје Николић, Љубисав Вучковић, Драгомир Ђорђевић. Михаило Танасијевић ч Богољуб Марковић. Они се птужују да су 30 новембра 1933 годнне, пошто је пао мрак, ма скиранн и наоружани карабини. ма, револверима и сабљама, >ттали у кућу Миладина Крсмановића из Драгоља. Том приликом Љубисав ВучковиК, заједно са Стаиојем Николићем, остао је V дв-оришту да чува стражу. А остала тројица Богољуб, Драгомир и Михаилов упали су унутра у кућу Крсмановића. Ушавши у собу, у којој се на лазио Крсмановић, разбојници су доеикнули: „Паре или жи. вот!" Крсмановнћ је, запрепашћеи, одговорио да нема новаца. А.ти, разбојннци нмсу веро-

вали, већ су почели да га шамарају. Ударајући га, разбојници су претили да ће га убити. Али, ни то им није помогло. Крс мановић је и даље тврдио да нема новаца. У једном тренутку, један од нападача завукао је руку у џеп Крсмановића и из њега извади/6 новчаник у којему је било само 700 динара. У међувремену укућанн Крсмановића истрчали су напоље, почели кукати н дозивати у помоћ. Видећи то, нападачи нису имали времена да се дуже задрже унутра, већ су се одмах изгубли. Успут они су новац поделили. РАЗБОЈНИЧКИ ПЛАН НА ШИРОЈ ОСНОВИ 7 марта 1933 године нашао се Светолик Тодоровић-„Цвеја" у Горњем Милановцу, у кавани г. Драгољуба Танасијевића, с Милинком Повремобићем, претседником Клатичевачке општине. Ту су седели и пили. У разговору „Цве)а" се жалио Повремо вићу. како доста рђаво живи и да му не остаје ништа друго, не го да пљачка и убија. Том приликом „Цвеја" је Повремовића питао да ли он познаје кога богатијег сељака, који би се могао опљачкати. Повремовић му је та да рекао да зна неког Благоја Марјановића, који је тих дана подигао с уложне књижице 15 хиљада динара. Нагласио му је да се Марјановић може на врло лак начин да опљачка. „Цвеји" није ништа више требало. Али, за сваку сигурност, он је, ипак, упитао и понудио Повремовићу да и он. заједно с њим, изврши тај напад. Повремовић је дао пристанак. Одмах затим направ љен је и план. Окривљени Тодоровнћ — „Цвеја" требало је да нађе још неко подесно лнце, које ће им помоћи у извршењу овог разбојништва. После тога, они су се расталн. „Цвеја" је од мах отишао у село Трудељ. Тамо је нашао свога познаника и друга Душана Чолића. Изложио му је свој план и зашто је дошао. И Чолић је то прихватио. Поред Чолића „Цвеја" је за из-

вршење овог разбојничког напа да ангажовао још и покојног Витомира Комненовића и Стано ја Николића. Ноћу између 9 н 10 марта 1933 године, маскирани и наоружани, сакупили су се у кући Повремо вића: Светолик Тодоровић „Цвеја", Душан Чолић, Станоје Николић и покојни Витомир Комненовић. Око 11 часова увече напали су на кућу Благоја Марјановића из села Бруснице. Повремовић је стајао пред кућом и чувао стражу. „Цвеја" је са упереном пушком пришао вратима. а остали су упали у со бу у којој се налазио Благоје с укућанима. Ушавши унутра, разбојннци су почели да везују прво жену, а затим и остале укућане. Онеспо собившн их за одбрану. а потом претећи нм и тукући их, тражили су новац. Настало је претурањ-е. Прво су разбојници пажљиво претресли све џепове Мзр јановића, а затим су из фијоке једног стола извадили 10.000 Ди нара. Поред тога, узели су: један револв-гр, једну меницу од 1000 динара, другу од 300 и још многе ствари. Пошто су покупи ли све што им се свидело, дрски нападачи су најстроже запре. тили укућанима, да не вичу па су се изгубили. Одатле. сви за једно, отишли су право кући По времовића. Ту је била деоба. И при подели сви су се сагласил-г, да за успех напада има највишс заслуге Душан Чолић. Због то га он је, поред јавног дела, добио од свих још по 50 динара. Оштећени Марјановић сутрадаи пријавчо је случај властима. Алн, како »ије имао никаквих доказа, он је кажњен — за обману. Оптужени Љубисав Вучковић, Радован Милошевић, Станоје Ни ко.тић, Душан Чолић н остали одговарају за још 5 кривичних дела. Пошто је гтрочнтана доста оп сежна оптужница узет је на слушање Стано}е Николић. Суђење ће трајати неколико дана. М. Шуковић

Лопови покрали у Крушевцу кројачку радњу г. Јоцића

Крушевац, 18 август Ноћас је на врло дрзак начин извршена крађа у радњи г. Николе Јоцића, кројача у Пећској улици број 2. Непознати крадљивци отворили су врата радње калаузом и из ње однели три пара одела у вредности од 5 до 6000 динара, затим штофа у вредности 10.000 динара. Кад је јутрос сопственик г. Јоцић ушао

у радњу запрепастио се видевши да су врата на радњи отворена. Овај случај крађе одмах је прнјавио полицискнм властима. За крадљивцима се трага и верује сс да ће ускоро бити про нађени. пошто сам сопственик радње сумња у нека лица. Имена тих лица држе се у тајности да бн се провернло. Д. Д.

У Нишу попициски стрзжар разговарао с поповом и не знајући за то Ниш, 18 август У последње ереме У Нншу су се стално дешавале провалне крађе већег стила које је вршила извесна добро организована лоповока банда. Ноћас је пропуштгна згодна прилика да се један од дрских крадљиваца ухапси. Улични стражар око пола ноћн приметио је у радњи г. Јордана Цветкоеића једно лице како претура џакове брашна. Сгражар је >тпао унутра н упи тао га шта то ради! Нгпознзти човек је одговорио да је он соп ственик радње и да је дошао да посвршава неке послове. По сле тога стражар је напустио радњу, а нгпознати крадљивац остао је до касно у ноћ у њој. Шта је све однео из ове радње за сада се још не зна. Полиција води истрагу. П.

Непознати нападачи у Нишу испребијапи сељака Ниш, 18 -август Ноћас у 1 сат нзвршен је дрски напад на сељака Миливоја Јовановића, који је дошао пре извесног времена у Ниш да би се запослио. Њега је једна група од пет до шест сељака тако испребијала да је Јовановић до био тешке повреде. Јовановић је јуче отишао у село Медошевац код једног свог друга. Кад се ноћас враћао напали су га неки сељацн потгтуно безразлож но. Пошто се Јовановић од сил них удараца онесвестио сељаци су га однели даље од места догађаја у Ђорђа Бранковића улицу број 24. Ту су га становници те улице нашли онесвешћеног. Узроци овог напада као н његови извршиоци нису још оознати. П.

ШТА НАМ СУДБИНА СПРЕМА ЧИМЕ ШШ Ш1Ш Претсказнвоња астролога г. Кернеза

ЧЕТВРТАК, 19 АВГУСТ Доминантни утицаји Меркура данас биће благотворап пре подне и нарочито погодан за трговачке путнике и претставнике, као н за новинаре и аавокате. После подне овај утицај ће определити духове у једном чисто практичном и ма теријалистичком правцу. У по словима људи добре воље из-

лошени су опасности да буду жртве мање скрупулозних лица. Деца рођена овога дана биће одлнчнн ђаци док не одра сту, када ће њихове способно сти изгледа мало ослабити. За узимаће осредње положаје у трговини или у слободним про фесијама. К. Кернез

[ Пред почетак школске године Београд добија Високу ■п - шит која ће прорадити 25 септембра У њој Не се формирати кадар стручњака економско - финансијских и комерцијалних наука, који нам је неопходно потребан

Београд ће ове године добн ти још једну просветну устанзву: Високу комерцијалну школу, која је у рангу Унивгрзитета. Интереси претежно научни зз хтевали су да се оваква школа отвори у Београду. У погледу стручњака економских, финансијских и коА *ерцијалних наука ми смо увек били веома сиром-ашки. Последњих година, у малом броју, они су нам дошли из иностранства, као учеиицн туђих школа, а малим делом из запребачке пгколе. А нашем народу, који тек сада орга-низује привреду, форлгира финаксије — потребно је много своје деце, која ће своје знање и стручност употребити ту, код куће, мећу својима. Због тога ј«е оснивање ове школе од првокласног значаја. ВИСОКА ЕКОНОМСКО-КОМЕР ЦИЈАЛНА ШКОЛА ИМАЋЕ 16 КАТЕДРА На Високој економоко-комерцијалној школи у Београду постоје катедре, које својим саста вом научног градива обухватају велике научне и тгхничке гране, као што су катедре најпознатијих сличних школа у иностранству. Наша Висока економско-комерцијална школа имаће 16 катедри. Проа катедра ј-г за иародну економаду, на којој ће се изуча вати: теориска економија, при вредна историја, историја економских доктрина; наука о нов цу и кредиту и иаука о коњунк турама и кризама. Друга катед ра обухвата: основе економске политике, аграрну економију и политику, трговинску економну и политику, индустриску и за натску економију и политику, кредитну политику, саобраћај.чу и туристичку економију и поли тику и радничко питање и социјалну политику. Трећа катедра је чисто финан сиске природе и обухвата нз. уку о финансијама, финансиску политику и науку о јавно-прав ним предузећима. Четврта катедра обухвата прквредку географију, а пета хатедра социологију и статисти КУ. У програму јг предвиђено и задрутарство. које у нас узима све више маха. То ће бити шеста катедра: задругарство. њего ве доктрине, законодавство и пословање. Седма катгдра је за науку осигурања. Осма катедра је иарочито важ на. Она је посвећена приватном животу. Изучаваће пољопривредно газдовање, трговинско пословање, индустриско, банкар ско и бгрзанско пословање. Де вета и десета катедра обухвата ју комврцијалну технику и при мењену математику. Једанаеста и дванагста обухватају јавно н приватно паво. Тринаеста катед ра је за технологију, а четрнаеста за комуналну с.тужбу и ко муналну политику. Петнаести одељак је за нас такође од вглике важности. То је катедра за привредну пропа ганду. Ту су с једном веома сло женом и практнчном умешноигћу израђечи привредна публицн стнка. уџбеник о ргхламн и при вредна претставнититва. Познато је да је реклама у Амернци, например. где се све развија џиновском брзином, ј-едан од најважнијих сретстава у пословању. Од рекламе зависе трговачки послови и проћа онога што се купује и продаје. Једно, слично, школско изучавање у нас до сада није постојало. На Високој економско-комгр. цијалној шко.ти учиће се и стра ни језици: фрзнцуски, немачк.1, енглески, италжански и руски. То је, за сада програм научиог градива ове школе. Наравно. законском уредбом јг пред виђено да се програм може, према потреби, употпунити. У ОВУ ШКОЛУ МОГУ СТУПИ ТИ СВРШЕНИ УЧЕНИЦИ ГИМ НАЗИЈА, ТРГОВАЧКИХ И ПОМОРСКИХ АКАДЕМИЈА Унутрашње уређење Високе •гкономско-комерцнјалне школс исто је као и осталих школа у рзнгу Универзитета. Има ректора, Професорски савет н Суд за слушаоце. Настава траје четири године и подељенз је у осам семестара. Настава је апсолутно слободна. Наставници су потпу.чо слободни у свом научном раду и не могу се позивати на одго ворност због њиховјгх научних

излагања, — што је, такође, јед на новост. На овој школи могу бити са мо редовни слушаоци. Право на упис имају лица, која су по ложила испит зрелости у потпуној средњој школи или завршни исгтит у Државној тргоеачкој академији и Државној поморској трговачко академији, поигто претходно положе прнјемчи испит. Пријемни испит је усмен и писмен. Писмени се по-

лаже из државног и Једног стра ног Ј '-езика и математике, а усмени из опште и националне ис торије, географије, хемије и јед ног страног језика. Право на упис имају и лицз, која су положила испит зрелости у иностранству, наравно, по одобрењу Професорског савета. Настава ће почетн 25 септембра ове године. Ђ. Дедић

Стара Пазова, 18 август

У Новим Бановцнма убиЈ'ен Је млади Алил Блаж. Убио га је, мучен љубомором Јохан Браудер који је, као и његова жртва, био заљубљен у распуштеницу Јулку Крижанић. Она је синоћ одбила да прими у кућу Браудера задржавши Бла жа. Браудер, избезумљен од љубоморе, нанео је Блажу смртоносну повреду ножем и побегао.

Прикупивпга последњу снагу, Блаж се одвукао сто двадесет метара од куће Јулке Крижаннћ и издахнуо на улици. Судско лекарска комисија ко« ју су сачињавали старешина Ореског суда г. Илић, лекари г. г. др. Михаиловић и Клашња н командир жандармериске станице г. Гибарац извршила је увнђај. Убица је ухваћен у возу жзмеђу Путинаца и Краљеваца. Он признаје злочин. С Ж.

V Источкои (рну код Пећи дошло |е до рвовог оброчџнавањо међу сељацимо око кавраћања воде из Јаза

Пећ, 18 август До тешког крвопро.тића дошло је у близини села Црнаца, Источки срез. Погинуо је један муслиман док су тројица теже рањени. Реџовић Алија и Реџовић Танр из села Црнаца рано су устали н пошли на јаз, одвратили воду на своју њнву и тако топили. Како по сричању ред водс није био њихов, него Салије Ос мановића и Иса, пошли су да виде зашто им не тече вода јазом. Дошли су код Алије и Таира Регџеповића н силом хтели да наврну воду да тече на њихову њиву. Реџеповићн нису дозволили. Изме1)у њих настала је туча, тако да је Алија ударно мотиком по глжи Ису Османовића, који Ј*е онесвешћен пао у јаз. Браћа од стричева Иса Османовић, Салија и Дерсиш налази.ти су се у непосредној близини. Када су ово вндели потрчали су за Алијом, који је бежао. Настала је трка. Алија је побегао у један кукуруз у намери да се сакрије од потере. За њим су јурили Салија и Дервиш, ухватили га у кукурузу и свега га искасапили. После извршеног злочина Салија и Дервмш су отншли својим кућама.

К4КВО ТгЕ ВИТИ Е=ГГ-^=ТУП= 18 АВГУСТ Европа: Х-\адни ваздух у сво ме наст>-пању са Атланског Океана захватио је скоро пео европски ко1ггкнент одбацујући то плч вазд>х на краЈнн исток. Европе. После јучерашњег кнпгаог та.\аса наступи.\о је разведраван>е у Панонском Базену и на Балканском Полуострзу, нови кишни талас иалази се у виснии Алпа н креће се према јутоистоку. Иначе ведро време влада у целој областн Средоземног Мора. Југославнја: Разведрило с< у целој Краљевини. Нови облачнн прекривач додир>је крајн>и северозапад, где је почела нова киша. Температура у слабом порасту. Минкмална температу|>а Сарајево 8. максимална Штип 29 степенн. ПР0ГН03А ВРЕМЕНА ЗА 19 АВГУСТ Наступиће извесно наоблачен>е на северној половини, где ће битн по неки пл»усак кише. Остаће ведро на Приморју и Ј - ужној половнни. Темлература Ке непгго порасти. Сунце излази у 4.44. залазн у 18.38 часова.

Снна покојног Алије Паљуша напали су рођаци Салијини и Дервншеви. Између њих наста ла је општа туча. Паљуш је тада тешко повређен «,х>дмах пр? «ет кући. Онесвешћенот Иса његови рођаци извадили су из јаза и пренели у Бановинску болницу у Пећи. Његове повреде су тешке, јер му је глава разбијенл тако да му цури и мозак. Његова смрт се очекује соаког часа. Лакше су повређени Реџеповићи: Ариф, Незир, Авдија н Рамуш. Истражнн судија Окружног с>'да г. Милош Ђуришић са записничарем судиским приправником г. Лашићем и др. Меденицом изишли су на лице места и извршили увиђаЈ". С. Б.

Г. Мошћицки прекинуо свој боравак на мору Варшава, 18 август Д. Н. Б. јавл>а: Претседник републнке Господин Мошћицки прекннуо је боравах на мору н отпутовао је за свој ловачки дворац у Ј "утозападној Пољској. Отмица девојке у бпизини Приједора Бања Лука, 18 август У селу Драготињу, Срез Прн јгдорски, јуче је извршена шсилна отмнца Вкуосаве Кнежевић, ћерке имућних родитеља. У њу се био заљубио Ђорће Цветић, сеоски момзк нз селз Аграповаца. Вукосава ннје олговарала на његову љубав него је нмала намеру да се уда зз другог момка. Кад је Ђорђе сазнао за ову њену намеру сакупио је неколико другова и по- ј шао њеној кући. Вукосаву је нашао на једној оближњој њиви, зграбио је и одвео к\'ћи. Кз да је ово сазнао њен отац отчшао је по жандарме и упутио се ка Цеетићевој кући. Жандар ми су покушали мирннм путем да повратг Вукосаву, али нису успели, јер су сватови осули паљбу на њих. Том прилнко-' неко.тико жандарма је рањено. Жандарми о* ипак успели да по врате Вукосаву њеном оцу.

ф Потукли су се приликом куповине једног к^ња Иван Ђи кета из Старог Градца и Циганин Јоза Стевановић у Внрови тици. Обојица су билн пнјанн Стевановић је ударио Ђикету снажно по глави коцем и оз- . биљно га повредио. Власти су ухапсиле Стевановића.