Pravda, 23. 12. 1937., str. 1

ВрпЈ М.918 Годпна ХХХШ.

Београд, четвртак 23 децембар 1937 године, ВлајковиКева 8.

ПРИМЕРАК Г дтшар.

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. — МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин, — РУ КОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋ АЈУ Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИ ЈА 255-51. Одјек говора г. г. Чемберлена и Идна у Доњем дому Нтмијши иругови озбиљно росиотрој!) пнтање цсшим једног дело итолијонскс Сомолије Немониој У Лондону н Паризу сматрају да Рнм на овај начин хоће да нашнодн Француској и Енглесној

ДБЕ ГОДИНЕ РАДА ПРЕТСЕДНИКН ЧЕХОСЛОВНЧКЕ РЕПУБЛИКЕ Г. ДР. ЕДУДРДА БЕНЕША

Праг, 22 децембар Осалшаестог овог (месеца на вршиле су се две године откако је на Храдчанима, у свечаној Владисл^ављевој дворани, Народ но претставнишгво изабрало за засгулмика првог гтретсеоника Чехословачке Републике г. Т. Масарика његовог ученика и ду гогодишњет сат>адника, високог чувара и заштитнигка њего ве политичке и демократске тра лиције — г. др. Едуарда Бене ша. Г. др. Бенеш ступио је на претседнички положај у врло те шко време. Криза лууди и људ ског рада проузроковала је без број дубоких промена у хшогим европским државама. Изгледало је да је демократија већ од итрала своју улогу. Баш у такво време долази млад и енергнман човек, који ди ректао са волана спољне поли. тике преузима у овоје р-уке судбину чехословачке државе. Има дугогоаипгње међународно иоку стзо и добро зна да се држава може одржати само помоћу две снажне, непобедне силе, војском и демократшјом. Под вођством претседника г. др. Е. Бенеша усавршвна је Че хословачка војока у сваком пс гледу, а границе оу одлично утврђене. Данас Чехословачка и.

Г. др. Бенеш ма војску у којој и савезници виде д.»бру гаранцију консолида ције Средње Европе. • У унутрашњој гтолитици, као наследнц« Масарикове' традиције, г. др. Бенеш ивграђује снаж ну' демократију. Иде често у на род, .посећује унутрашњост зем ље, жели да види и %-позна Републику и иарод непооредно, јер добро зна да задовољан на род значн орећу и напредак др жаве. Његови успеси про»стичу

из његовог )аког смисла за стварност и истину. А то је Ма сарикова школа. Међународну гтолитпку г. др. Бенеш одлично познаје. И доб ро познаое све оне који њоме у прављају, јер је дуго година са рађивао с њима. Јединство државе, сагласност у погледима на спољну полити ку и соцнја.гно _ економску, ли берална и толерантна сарадња са мањинама, то су по здрав народ но _ државни и политички живот три нарочито важна принципа кој 'Их се преба придржава ти, — рекао је недавно претсед ник г. др. Бенеш претставници ма студентске секиије чехослова чке народно - социјалистичке сгранке. То су уједно начела чехословачке политике. којих се придржава и г. др. Бенеш. Претседник г. др. Едуард Бе неш претставља за све Чехосло ваке, за војску и прађане, као и за све политичке странке. во ђу на правом месту и у право време. Због тога Чехословаци дадас не могу желети ништа друго, ни свом Претседнику нн себн. но да и у будућности води Че хословачку Репуб.тику са успе хои који је имао за ове две го дине свог претседниковања.

Смрт бившег америчког министра иностраиих послова Келога

ЊуЈорк, 22 децембар Ноћас Је у држави Минесота умро у осамдесет првоЈ години живсгта амерички државник Франк Келог. ПокоЈни Келог био Је Један од најјачих политичких лично. сти СјеДињених Држава. Припа дао Је републиканској странци. После рата, године 1923 постављен Је за амбасадора у Лондону', а 1925 године постао Је државии секретар за иностране послове у Вашингтону. * Франк Келог рођен је у Сент Полу у држави Минееота 1856 године. Свршио је прав>ни фа ку.ттет и постао адвокат. Алн већ у првим годинама правничке кариере дошао је у додир са по литиком. За време велкке борбе против петролејских трустова бно је члан Савета за вршење истраге против трустова, а доц није и у истражној комисији против Хариманове железничке кохшаније. За време рата његова правнн чка активност остала је у поза дини јер се Келог посветио спољнополитичким питањима. Године 1917 изабран је у држави Минесота за сенатора. Све до улаока у државну службу претстављао је свсхју државу у Сенаггу. Али године 1923 поставио га је претседник Кулии за амбасадора Сједињених Држава у Лондону. Ово место било му је поверено због нарочито доб рог познавања спољне политике и европских прнлнка. Као је дан од сарадника претседника Вилзона, он је остао веран пацифиста и све своје енерги'е Уложио је за организацију мира После две године рада у амбасади у Лондону, Франк Келог се враћа у Сједињене Државе да преузме место државног се кретара у Министарству иностраних послоаа..

За његова пацифистичка настојања, особито га пакт којије прозван по њему Келогов пакт, награђен је Нобеловом наградом за мир 1929 године. После тога, као одличан правник и претставник велике канце ларије Келог, Чејз, Картер анд Хедли изабран је за члана Међународног суда у Хагу.

КЕЛОГОВ ПАКТ Келогово име тесно је везано за читав један период послерат не светске дипломатије, који је обележвн борбом за мир и читавим валом пацифизма који ]е покренуо његов велики колега Арнсгид Бриан. Када се, после рата, приметило да оистеми међународне организације не успевају дз постигну циљ који им је намс-њен а нарочито, после неуспеха Же иевског протокола 1924 године и када се приметило да ни Локарнски пактови нису не мог\ да успоставе дух међународне сарадње на предлог Бриана. Ке лог је послао свим државама

света нови план. У овом плану била је карактеристична новост да се у сва. ком случају без разлике има иокључити рат као средство за решавање међународних про блема. Овде је нарочито истак нута улога Келога, који се енер гично борио против свих оних који су покушавали да у пакт унесу клаузулу према којој ће одбранбени рат ипак бити ј гућан па и оправдан. Келог је на то одговорио да ова клаузу ла претставља опасност, јер се њом отварају изигравању ствар ног духа Бриан — Келоговог пакта. Пакт је потписан 27 августа 1928 године. У његовом предговору каже се. да ће свака потписница бити ослобођена својих обавеза, чим једна њих прекрши пакт, а ова ће битн сматрана као нападач имати да сноси све последице овога чина. Међутим, и овај пакт је имао слабост свих осталих идеалних међународних уговора што није био базиран на стварности, и што није водио рачуна о политичкој снтуацији у државама које оу настале после рата. Данас је, међутим, и то велико пацифистичко дело Бриана и Келога орушено. Ср «>'Шио га је империјалнзам Јапана.

Војвода од Виндзора еа Војвоткињом у Кану ПарИз, 22 децембар (Телефоном) Војвода и војвоткиња од В»*нд зора стнгли су синоћ у Кан где ће у вилн њихових пријатеља. супруга Роџерс, провести божић не празнике.

Париз, 22 децембар (Телефоном) Француски листови преносе текст говора који је јуче у Доњем дому у Лондону одржао претседник енглеске впаде г. Чемберлен и нарочито се осврћу на онај део дискусије у енглеском парпаменту који се односи на колонијално питање. У штампи је нарочито запажен пасус из говора г. Черчила у коме се вели да ће припиком решавања о расподепи колонија морати да учине жртве све државе које су из Светског рата изишле као победнице.

Док се у енглеском парламенту водила дискусија о питању колонија, у Париз су стигле вести из Рима према којима меродавни италијански кругови озбиљно расматрају питање усту пања једног дела италијанске Сомалије Немачкој. Док извесни дипломатски кругови у Лондону и Паризу у овој могућности виде покушај Италије да нашкоди Француској и Великој Британнји. дотле „Евр" сматра да ће Италија на овај начин решити своја дуговања Немачкој, која настала после - абисинског рата. Агенција Радио доноси једну другу вест из Рима у којој вели да ће у сутрашњем броју-листа Пополо д Италија" изићи чланак г. Филиберта де Савоја, во1 воде од Пистоје, под насловом Европски мир". Чланак је значајан не само с обзиром *на личност писца већ и с обзиром на његову тему, јер се у томе чланку критикују Велика Британија Француска због држања према Италији, па :е тврди да су за данашње тешкоће у свему криве западне демократске земље. Чланак војводе 0 Д Пистоје вели пооед осталог: — Много се до сада говорило о томе да извеСне државе настоје да очувају мир у свету. Кад би Француска и Енрлеска разумеле потребу колонија за Немачку, тиме би се учинио велкки допринос европском миру, већи допринос него што би био један нови Локарно. Сем тога, кад би Француска и Енрлеска лојалнз признале италијанску војну силу и империско царство, оне би убр зо могле да дођу до остварења четворног пакта. Овај пакт могао би да се претвори и У пакт упеторо. пошто би му се прикљу чила и Пол>ска. То би била најбоља гаранти ја за мир. Др. г. м.

Г. ЧЕМБЕРЛЕН О МЕЂУНАРОДНОЈ СИТУАЦИЈИ Лондон, 22 децембар Рајтер јавља: Претседник владе г. Чемберлен рекао је и ово: „Што се тиче мисије г. ван Зеланда потребно је да се привредни условн не одвајају од по литичких. Несумњиво да треба уложити напоре за бољи привредни поредаж у Европи, али се успех може постићи само он да ако дође до попуштања затег нутости у данашњој ситуацији. Осврнувши се на разговоре које су он ц г. Идн имали са француским министрима г. г. Шотаном и Делбосом, Јгинистар претседник је подвукао да нзмеђу британске и француске вла де постоји пуна сагласност свима важнијим проблемима, че му се британска влада јако ра ДУЈе. Г. Чемберлен је даље похвалио иницијативу немачког мини стра ичостраних послова г. фон Нојрата, која је била пуна кур тоазије, но која је дала за резултате да су се г. Делбос и г. фон Нојрат на свом кратком састанку могли ипак узајамно да обавесте о нзвесним пробле мима пре него што ће г. Дел бос учинити посету престоницама држава Средње и Источне Европе. „Желео бих да кажем, рекао је г. Чемберлен, да у тим раз говорима нигде ниче било поку шаја, бнло с једне бнло с друте стране, да се ослабе пријатељс тва и онемогуће међусобна раз^у мевања, нити пак да се стварају блокови, или групе сила супротстављених једне другима". Додирнувши' питање Шпаније, г. Чемберлен је рекао да су са да све заинтересоване државе, од Италије па до Совјетске Руснје, прихватше план британске владе, да ако се ускоро, као што постоји нада, у Шпанију У пути међународна анкетна коми

У Токију је ухапшен велики број лнца под оптужбом да су вршили левичарску пропаганду

Токио, 22 децембар ДНБ* јавља: Званично се саопштава да је полиција у последње време ухапсила преко 370 лица због ле вичарске делатности. Међу ухапшеним лицима налазн се и претседник извршног комитетз радничке странке Като, којн је члан јаланског парламента. У саопштењу се каже да су сви агитатори опасни нарочиго због тога што раде под фирмом социјалне бриге во«јннка на фронту и њихових породица у Јапз ну. Они ту агитацију нису спроводнли само у Кини већ и V Јапану где оу покушали наро-

чито да појачају свој утицај у вршено.

војсци. Главнн цнљ ухапшених био је изазивање преврата пре ма упутствима Конгреса Комин терна који је одржан 1935 године у Москви, а који је пози_ вао нарочито на борбу против Немачке и Јапана и који је увео оснивање међународних „на родних фронтова". Полиција је своју акцију извела у 17 провинција и у самој престоницн. У току своје акције полицнја је открила тесне везе радничке и сељачке сгранке са Коминтер ном у Москви. Министар унутрашњих послова г. Сучубу на редио је да се угуше сви покре тн уперени против државе као и да се растуре извесне странОво је наређење данас нз^

Чемберлен

сија, она ће раднти по томе бри танском плану. „Можемо речи, изјавио је г. Чемберлен, да је брнтанска вла да за последњих шест месеци у чикила много да се побољшз стање у Ееропн и да је одиграла једну од најзначајнијих улога у спречавању да се шпанскн сукоб не прошири на остале зем ље. „Питање Шпаније, наставио 1г г. Чемберлен, сааа је помрачено ужасним догађајима на Кра1 њем Истоку". Констатујући да. ма какав био узрок садашњем сукобу нз Крајњем Истоку. Јапан никада није покушао да га уреди мирним путем, па је шта више одбио да буде заступљен и на бри селској конференцији, где су се водили преговорн о окончанл тога њиховог сукоба но та кон фереадија није успела, те озговорност за. то- пада на силс које нису хтеле да буду присут не. „Постојало је само једно ср-ет ство да се учини крај сукобу. То није било путем мира, 'већ путем силе, али по уговору- девет сила. није било речи о при бегавању сили, што је Јапан и искористио." Г. Чемберлен је најзад изјавно задовољствО што ]е на тоЈ бриселској конф^ренцији • ип^зк постојала сагласност, нар.очит"> у односим^ са претставницрЈма Сједињених америчких држава. Најзад, осврнувши се на^недавне инцнденте на Жутој реци, којом приликом су страдали бритаиски бродови, г. Чемберлен је рекао: Ве.тика Британија очекује дз јапанска влада докаже своју ре шеност и своју способност дас личии шциде»гти, после тих ње них предузетих мера, неће више поиовнти. „Никада ннсмо били равнод^ шни према апстрактним наче лнма правде и слободе, али а: Ј би та начела бранили у свим' деловима света, потребно је д < буду бар две стране како би с о томе могао постићи споразум Наша мета, коју хоћемо да п<>. стигнемо, је јасна и одређена Опште уређење несугласица у свету без рата. Ми мислимо дч је боље сретство којим би се то постигло да се не упућуј\ никоме претње него да се покушава сретствнма личних са. станака, од којих сам неке већ споменуо. Само пријатељском * искреном дрскусијом међу на родима можемо се надати да ћемо доспети у стање из кога ће нестати узнемирење и бо. јззни". Крај говора г. Чемберлена бно је живо и дуго поздрављен од страме владнне већине. Посл? њега узео је реч сер Арџибалд Синклер, у име ли_ бералне опозиције, и рекао између осталог и ово: