Pravda, 23. 12. 1937., str. 2

Г. Мдн

„Последњих година, такореКи, били сио остали без иједног пријатеља, сеи Француске, која нам је искрена и лојална пријател>нца. Мејуутим. и поред свега тога, не треба ометати, имајућн у виду садашње прнл .1 ке, рад владе", Говорник је дал>е изјавио да је и он мишљења да се против Јапана не може помишљати на неки економски притисак, Јер ј« те земл>а прик>пила довол»но материјалних сретстава да бн иогла томе да одоли. Боље бн било да силе потпнснице по морског споразума поново пре_ д\ г зму неку заједничху акцију. Британска влада мора тачно да обавести владу Сједињених Др жава какав Ке њен удео бнти ако се предузме вајеонимка акПија. а док се то не осгаари по требно је да се британски рат_ нн бродови упуте тамо одакле ће најцелисходннје моћи да заштите британске интересе. То слање флоте неће бити у противречности са политихом неутралности британске владе на крајњем Истоку, а та мера има се предузети само у присној сарадњи са фрамцуском владом. Сер Арчибалд Синклер завр_ шио је с&ој говор упозоравањем да бн можда било погрешно да се од Сједињених Америчких Држава очезсује помоћ тамо где оу угроженн само бри тански интереси. Добри реаултати појавиће се једино ако се појачају споразуми између две англосаксонске земље на бази одржања светости потписа«их уговора и одбране међународног права. ГОВОР Г АТЛИА Лондон, 21 децембар Ра(Јтер јавља: Вођа радничке страике, мадор г. Атли у свом даиашњел гово ру рекао је између осталог да је свестан опасносги пропаганде Коминтерна на коју, по н>е. го®ом мишљењу, треба најстро жије мотрити и коју треба сузбијати. Али, додао је г. Атли, то не значи да не треба обраћати пажњу и на друге пропаганде које под извесннм околностима н у извесним кра,)евима могу битн од велике штете по 6р1итанске ннтересе. По мишљен»у говорннка, британска јавност не обра&а довољну пажњу на прошаганду те врсте н на опасиости које се иза њ< крију. Међутим, вели г. Атли, Велиха Бригаиија има право и дужност да о*збиј а и ту пропаганду. Г. Атлн између осталог указ>-јена интеизивну јапанску лропаганду која тежм да оправда препад на Кину, којн је, по његовом мишљењу, јехан од на>;безобзирнијих и најстрапиијих иасртаја на међг>'народно право. По кишљењу мајора г. Атлија, до садашњих догађаја у Киии никад не би дошло да се Велика Бритакија није показала толико па1СИЕна 1932 године када је постало акутиим матцурско питање. ОДГОВОР Г. ЧЕМБЕРЛЕНА Г. АТЛИУ Министар претседник г. Невил Чемберлен одговорио је мајору г. Атлију на неке од његових навода. Овај одговор министрапретседника био је у неколико махова поздрављен бурним пље. скањем и клииањем у редовима владине већине. Нарочито б>-рио клицање иастало је кад је министар-претседник рекао да Кнна, коју је г. Атли изабрао као терен, није најбезбедније поприште за говорничке двобоје. Г. Чемберлеи каже да признаје да његова изјава није била толико обилна у обавештењима, као што би г. Атли желео, али да је изненађен недовољним схватањем заједннчке одговорности коју је овом приликом показао г. Атли То важи, по речима министра. претседника, нарочито за оно што је г. Атли рекао за извесне стране пропаганде. Г. Чемберлен је, између осталог, напоменуо да се временом све мења и да све еволуише, па и некадање схватаље о начииу чувања угледа и достојанства једне велике нације. У овако мутним и неодређеним временима, каже г. Чем берлен, треба више него икад пазити да се пренагленошћу нервозом не изазову сукоби којн би се могли избећи. Рекао је дв се свакако цео Доњи дом сла же еа основним погледима хоје Ј« ианео г. Атли, али да се сва

како јшоги не слаже са методи ма којима г. Атли жели да да практичног израза тим погледима. Г. Чемберлен каже да мора рећи да су излагања г. Атлија исувише оскудна у истински конструктивним иде^ама. „Да ли г. Атлн иисли да треба да заратимо са свима оним народнма у свету који се не сла жу са нашим претставничким си стемом и са иашим државним >-ређењем!?" — узвнкнуо је ми ннстар-претседник уз бурно клн цање и пљескање велике већине Доњег дома. Прелазећи на састанак лорда Халнфакса са државним канце ларом г. Хетлером, г. Чемберлен је нарочито подвп>'као чињетшу да бр-итанска влала оД самог по четка н№је очекивала неке нелосредне конкретне резултате од тоТа састанка. „Не може се довољно поновитн, рекао је мннистар претсед ник, да су то билц разговори, а ие преговори!" Пошто то «ису били прегово ри, каже мннистар претседник, то нчје могло б»М нн конкрет них предлога са једне и са дру ге стране. Британска влада, по речима г. Чемберлена, није желела ништа друго него стваран личн« контакт, у интересу избегаваља да љ«х неспоразума и у том је пот пуно >ч)пела. „Сад можемо рећи, казао је г. Чемберлен, да смо потпуно упо зкети са погледкма немачке вла де о пнтањима која по мишље њу владе Рајха ваља игто пре реши-ж на мећународном пољу. Ми бисмо желели да сви наро_ ди раде у том правхгу и теже да се путем непосреоног "кон такта што боље међусобнв разумеју >-!место што ће мотритн један на другога у неком неповер.*ђивом ставу ишчекивања''. ,

Јапанци транспортуЈу велике контингенте војске према Кантону и Хонгконгу

Париз, 22 децембар (Телефоном) Према јутрошњим извештајима из Тоииа, ја" пански мннистар иностраних поспова г. Хирота, који заступа обопепог претседника владе кнеза Коноа, донео је јуче поподне на потпис јаланском цару нове одпуке јапанске впаде донесене на јучерашњој преподневној седници кабинета. Ове одлуке тичу се убрзања војне акције Јапана у Кини. ~ фактори сматрају да се

У почетку се мислило да ће операције јапанске војске у Ки. лн бити нешто успорене услед оштре реакције против Јапанау јавности Велике Британије и Сједињених Држава. Вестн из Токиа показују да ће Јапан продужити своју кампању у Кини без обзира на држање Ве.тике Британије и Сједињених Држава. Јуче је из Шангаја транспорТОвано 11.000 јапанских војника према Кантону. Два транспорта од 6.000 војника већ су ставила у залив Пиас на југу Кине. Све ове трупе послужиће за операци|е у провинцији Квантунг, у којој |е најважнији индустриски центар Кантон. Свакако ће сада од највеће важности бити какво ће коначио држање заузети према овак. вој ситуацији»Сједињене Државе и Енглеска. Иако извесни кругови у Америци траже да се из Кине повуче америчка флота, у Вашингтоиу одговорни

„Енгшо влодп не жели оо решава нолонијални проблен на раччн дрџгих вржава, нао ни европсне проблене на цђ рачун." рекао је г. Идн у спољнополитичкој дебати

Лонлон, 22 деиембар Рајтер јав т>а: Зларшавај\-ћи лалашшу дебату о слољној полнткуи у Дон>ем дзч/, узео је реч мшшстар спољних пос-\оља г. Идн. Освркући се на коло ииј ално гагга»е. г. Идн је рекао: „Са кавесних стр«ша говори се да влада нма намеру да реши коло нија.\.на пнтан>а са Немачком на ра чун другиз колонија.\них си_\а. Ја желим да овом при.\кком, рекао је г. Идн, категорички изјавам да вла да пема ннкаквих ннтенција у том правпу. Можда бих могао реКи овако: Као год што влала не желн решаватн колонијалии проблем на рач>-и друтт држава. исто тако не жели ретоавати колонијални проблем на рачун друпос држава, исто тако не же-\и решавати ни еврооске проблеме на туђ рачун. Та се поди ткка никада не&е примити и јл веруоем, да ое с.мгчне вершцје више неће чути, јер су оне бе» икахвог осиова. Исто твко се чује. рекао је г. Идн, да ми мислимо д« уредимо нека прератна питан>а у вези са те риггоријама које иоседује Португалмда. „Ја желим да изјавим, рекао је Идн. јасио и чисто, да, што се кас тиче, сматрамо сае прерагие комбкнаииЈе мртвим и ми немамо никахаих иамера да их оживл>авамо." Говорећи о догађајима на Далекогл Истоку и о верлкјама и санкцидама према Јапану, г. Идн је рекао, да постоје две врсге санкци'а, каиме, не«<}>ективие, од кодих се нема користи, к ефикасне коде зка-че опасност ва мпр. „Ја сло6о>дко кажем да кико не мисли да предуанма ма коју од оврста санкци^а иа Далеком Истоку, сем ј случају ако се ие осећа тако скгурики да шже да спро •едо ту сво/у политиху-" Говорећи о олштим политичким прк.\ихама у свету, г. Иди је рекао да ј« увереа д« ое мир у свету иеКе оситурати дох сл садапш>и ме^умародии ред ствар« ие прими од стране сзкх нарола, и док се не иаврши огранкчен* оружаи>а. Све дотло живећемо у периоду акутне

мали смо упоредо нсгу акииЈу, и.\и прнближно с.\зпау. што Је ухтаари )едно исто, и све то показуое да је наша сарадла пржжа. Велкка Бри таниЈа није сада без пријатеља у свету. Франууску и Сјелнн>ен€ дожаве смо већ помеаули, а треба да поменомо Малу Антамту и Балк/<ски споразум. који се протеже од Турске до Чехос\оаачке и са чијим смо сваким чланом у присинм пркјате .1 >ским односима. Но најваж ннје је то што смо ми у добркм односима се Сједин>еннм амеркчкнм државама. Ту не треба тражити некн утовор, јер нзмеђу нас постојн права заједннпа истоветннх гледиш та, пгго свакако миого значи за одржање мнра, те највеке жел>е Британског« парства и Сједин>ених амернчкнх држава. „Моџ закључак је овај: Иако су тешкоке веома велкке, иема разлога неком очајалу. Ми чујемо да се много говори о иашем оружанлу, али постоји једна још важни>а ствар но што Је наор<ужан>е. наиме дух народа иза тога наоружан>а. У том погледу нико не сме да смете с у ма. да је упорни британски дух било у чеху измелеи у току последн>их година. Ми морамо бити сгрп л>кви. иако смо одлучни, помирљиви а да гтри томе не будемо с\а» биКи. а и ддое Кемо се наоружаватк јер ћемо само на тај пачин постићи споразум о оружалу. Ето то је н тахаа политика хоју ћемо на-

сме учинити већ због самог пре. стижа Сједињених Држава. У Вашингтону очекују одговор јапаиске владе иа ноту од пренедел»у дана, али тај одговор још не стиже, јер се ситуација све више компликује. Наравно, у Белој кућк питају се шта при оваквом стању ствари могу да предузму. Такође није добила одговоа нн егнглеска влада на ноту коју је упутила влади у Томиу. Владе Велихе Британије и Сје дињемих Држава аа седа још не поступапу заједаички, али оне су непрестано у контакту м кон султуоу се о мерама на Далеком Истоку. Због изеесности са радн>е нзмеђу Бнглеске и Америке г. Чемберлев је у сво«м го вору пред Доњим домом прећу тао односе између Америне и Енглеоке. Што се тиче држања Велкке Британије, она ће у случају напада Јапанаиа на Кантан свакако поступити онако као што је постуттла прилилсом вауаимања Шангаја из\'зев да Хоигконг бу де диренсгно иападијут од Јапанаца. Јоаи^се ништа дефи >нЈгтв «о не зна о' демонсграци-ји енглеске флоте у кинескмп водама. Кармстеристичио 1 'е да Пертинакс у јутро«ш»ем „Ено д Пари" вели да се на меродавним местима демантупу вести да би Француска сама ареузеда пуну одго ворност ва Средоземно Море у слЈ-чају да Велика Британија пј в\-че целокупну своју средоземну флоту у кзшеске воде.

Лево: поглед на Нанкинт; десн о: улаз у министарство воЈске Обучени сиромашии ђаци битољскнх основних школа Јапанци опет бомбардују предграђе Кантона

Хонконг, 22 децембар Јапан и дале шаље нове тран спорте трупа у правцу Јужне Ки не. Једна есмадрииа ратник бродова са 50.000 војнижа бацила де котву у заливу Биас. Према вестима које још нису погвгрћеие са званнчне стране исхрцавање јапанских трупа у близнни Кантона већ је почело. Јапанско ваздухопловство опет је јуче предвече бокбардовало предграђа Кантона. Друга ескадрила вршила је бомбардова«>е на прузн која води из

Г. Рузвелт захваљује америнкој штампи на помоћи, коју му је указала у вези са питањима Далеког Истока

Дебата о спо.ђној по.\јгпчји »азр шсиа је беа п,\асан>а.

Вашиигтон, 22 децембар Авас јавл>а: Претседнлк г. Рузвелт изјавно је да је веома задово .Ђач нодршком, коју су му учинили америчка штампа и јавно мњен>е у питањима Крајњег Исто_ ка. Г. Рузвелт је примио многобројна писма и телеграме из це ле Америке, у којима се умољава да у свом ставу и даље истрзје. Г. ЛАНДОН, ТЕЛЕГРАМОМ САОПШТИО СВОМЕ ПРОТИВКАНДИДАТУ Г. РУЗВЕЛТУ ДА ЋЕ МУ ПРУЖИТИ ПОДРШКУ У ПИТАЊУ КРАЈЊЕГ ИСТОКА Вашингтои. 22 децембра Авас ја&ља: Одговарај>-ћи на телеграм сво га бившег пропчсандидата, г Ландона, у коме шу овај до. ставља да ће му указаги подр_ шму у свему што се тиче пита-

Говорећи опет о проблему Дале ког Истока, г. Идн је констатовао: да Велика Бригганија своје интересе «а Далеком Истоку не сматра да су у противурлчности са полити ком н>ене иеутра-илжти. По иашем миш.г><н>у, даиашн>и коифлигт иа Да леком Истоку иеће донети ве_\ике користи ни једиом народЈ ма какви се војни успеси поспвг.\и тамо. „Има три велпка прикџнпа, рекао је г. Иди, којп нас морају воднтги при расућивању међ\-народне политичке ситуације. Први је, да морамо радити на осигуралу меК^народиог мира; друти. да морамо саро!>ивати са друтим вародкма у испун>аваи>у меНуиародних обавеза и, треЈш. да морамо штитити своје сопствене интересо ■. иаравио, *итересе свкх тероторија под еиглес*ом ааставом." У иаставк) свога говора г. Иди јг изјавио: „Стан>е на Крајљвм Истоку }е вр ло оз&илно и утешно је једино то пгго смо ми са америчком владом у свакодиевном контакту и савето-

V четврток и петак г. Делбос даје експозе о свои путу 9 иностронство

Париз, 22 децембар Авас Јзвља; Како је раннје јзвл>ено, министар иностраних пос.това г. Делбос. пред скЈупштинскнм од бором за нностране лослове, да ће експозе у четвртак, а пред сенатским у петак. На јучерањој седници владе шеф француске дип^омације дао је потпун нзвешт®' о своме недаеном путу. Утисци, које је г. Делбос добио са тога гтута, у целиии су заловол>ава_ јућн. Француски миннстар је код свих влада, чије је земл>е оосетио, наишао на срдачан при јем. У свима разговорнма са од говориим државницима. наглашена је приврженост француској н вера у савез са њом и ње ну сарадњу. Одржанц говори н о6]авл>ени званични коминикеи лотврдили су ту чињени. цу, и у њиховим текстовима, у свима престоиицама, подвучеиа је та заједничка црта. Г. Делбос је дошао у аодир са вођама свих странака појединих земал>а, који су му такоће изразили пријатељска осећања пре_

У више наврата предузи- ма Француској као и претстав-

ници влада. Г. Делбос је, у свом извештају, даље рекао да је у свима посећеним земљама наишао на дирљиве изразе симпатија од стране становништва. Укратко. његов пут послужиће оггштем миру, као и интересима Француске, која је и ово_ га ттута приказала сналу свога зрачења. Француска оста^е верна Друштву народа, верна сарадњи са Великом Британијом, верна сво 1нм посебним обавезама. Солидарност између Лондоиа и Париза у посећеним престоницама се сматра као битни чинилац за мир у Европн. Алн, непоколебљива основа француске полити ке не искл>уч(ује мог\*4кност да се потражи споразум са свима земљама, посебно са онима чи_ ја су гледишта различита. Кон кретии споразуми су могући. а они ће придонети попуштању опште затегнутости, у очекивању коначног споразума који, како Паризу тако и у Лондону јако лежи на срцу.

ња Крајњег Истока, Претседник г. Рузвелт одговорио му је сле дећим телеграмом: „Велика већика наших суграђана, без разлике политичког гледишта, расних и верских начеЛа, жели да у миру живи са свима народима. Али у току на ше дуге историје, увек смо потврђивали да је немооуће изво јђвати коиачн/у безбедност за_ тварадућн очи пред чињеннцом да припадамо оном делу света где се налазе и други народи. Због тога потребно је да у извесној мери са њима сарађујемо, или да бранимо морадна на чела на основу којих се постиже крајњи циљ, т. ј. мир". Измена телеграма између г. Рузвелта и г. Ландопа, како се свуда изјављ^ује, прететавља по литички догађај првога реда. Г. Ландон је претставник врло конзервативног гледишта у погледу спољне политике. Он је гувернер државе Канзас, наји_ золованије америчке државе, чи је становништво бдувек заступа политнку изолације н успољ ним односима. Ова његова ини цијатива. Јправо давање подршке г. Рузвелту, претставља ве ликн обрт у његовом досадашњем ставу и знатно ће олакшати мисију г. Рузвелта. Верује се, да ће став, који Је сада заузео г. Ландон, имати за дејство то, да ће покушај „па_ цифиста" у претставничком дому, који су. као пгго је познато, успели да се резолуцнја г. Лудхова стави на дневни ред, пропасти.

Кантона аа Ханкау н прекинула је железничку везу између ова два града. Према вестима » Бнглеске из дало је мииистарство колоиија наређење источним колонијалним одредима да се укрцају у топовњаче н да крену из Хонконга за Каитон. Ту треба да чу вају британску концесцју м д« изграде одбранбене насипе н за штите интересе и животе бритаи схих грађана којн се налазе у граду. Питање избеглипа, којн иепре стано стнжу у Кантон. још иије решено. До сада је око 10.000 избеглица понова враћено, јер аа њнх није било места у претр паном Кантону. Енглвске трупе којима ^е по верена одбрана Каитона веома су слабо опремљена па ће орга ндаација отпора протиа Јапана бити отежана. МИСИЈА СЕР АЛИГТОНА Лондон, 22 децембар Генералнн инспектор вазду. хопловства Велике БританиЈе сер Едуард Алнгтон полазн на инспекинонн пут на Блискп ■ Далеки Исто«. Оаоме пугу придаје се У британскоЈ ЈавнОсгн велнки значаЈ у толико пре што Је пнљ овога пута Хонгкоиг. Генерални инспектор сер Алиг тон нзвршиће преглед ваздухоп ловних база на обалама Север. не Африке, у Инднјн и Сннгапу ру, па ће тек онда отићи у Хонг конг. На свом нуту слушиће се делимично војним, а делнмично цивилним авионима. НАПРЕДОВАЊЕ ЈАПАНА СЕ НАСТАВЉА Рим, 22 децембар Дипло^атски уредник Агенци је Стефани пише: Окупирање северне кинеске те риторипе од стране Јапана н да ље се наставља, тахо да ^е сва коме Јасно да нихаква међуна родна сила не може да нзмеИн ток тих догађаја, који утрожа вацу стратегиски положаг Еиглеске у кинеским водама. лосада је Ве.тика Британија у саве зу са Јапаном и пријатељством са Италијом, била заиста знатио ојачана. Сда се то изменило због дугог низа грешака. УКРЦАВАЊЕ ТРУПА И НАМИРНИЦА У ВУСУНГУ Шангхај, 22 децембар Рајтер јавља: Од З3"че су почеле да се ода шиљу труле за јужни кинески фронт. За последња два дзна отплови.«) је као појачање 13д)00 јапанских војника. Истз тако осам транспортних бродова чека у В> - сунгу укрцавање ТР>па и намирниЦа.

Општи штраји у филмским предузећима парисие областг

Парнз, 22 децембар Авас јавља: Услед одбијања аласника филмске индустрије, да прнмене одлуку арбитражног суда о потписивању колектнаног уговора за раднике и службенике по филмским атељеима, објавл»ен је шграјк у нндустрији филма париске области. Штрајкачи су билн заузелн више филмских атељеа, али на ингервенцију полиције моралн су да их напусте.

„Правда", 23 - XII193?КУПОН ЗА ГРДФОШД (Ввжи само за еаиу налнз\