Pravda, 23. 12. 1937., str. 8

ши лми 1 ћбограду 1 8. Џм Петро Дррг

Снрт Осионо Нурн Хаџићо

У сарааљи са Иваном Ми-

Вечерас стоже у Београд псдесет ученнка из свих кра ; ева наше отаџбише којн ће бити шест дана гости Њ. В. Краља Петра Другог. На железничкој станици млздићи, вршњаци и другови Њ. Кра .Ђа унознаКе се са својим друговима из Београда код јих ће стаиовати. Том прнликом извршиће се подела знмских ка пута и рукавица сиромаш! званицама. То је дар Њ. В. Кра ља Петра Другог. После тога ученицнма ће саопштнти цео програм њиховог боравка у Београду. Сутра, у четвртак свн они имају саста нак у Ауто-клубу, а затнм ће У 8 часова посегит Музеј К-незз Павла, после чега ће се у бноскопу „Колосоум" прнказзти фн.тм „Легенда Опленца". По завршеном филму у 11 часоаа гости крећу аутомобилима за Опленац. где им се у подне при ређује р>'чак од стране Управе Двора Њ. В. Краља. После ручка Краљевн гости поклониће се сани Блаженопочившег КрачЂа Алексамдра. Увече се враћају у Београд да би приоуствовали спортоком нацноналном вечеру кој« прирећује Београдски олимпијскн комитет. У петак ће прегледати фабри ку чоколаде „Шонда", Зоолошкн врт, склотлпте за одбрану од загушљивих гасова у згради „Црвеног Крста", а после тога посети>ће фабрику хартије Милана Вапе. После ручка ће бродом „Караћорће" направити шет н»у Дуиавом, а заттим ће посетити Ватрогасни дом. Увече ће приоуствоиатн престави комада „Др." У Народ-ном позорншту.

Четзртог даа^а њиховог бораз ка у Београду у суботу Краље ви гости ће разгледатн Во.ши музеј, фабрику за израду новча н «ша Нзродне банке, Ј1овачки музеј Кнеза Павла, а у 11 часо »јз присчствоваће претстави јед |.'ог филма у биоскопу „Каои на". Поподне биће свечана колска академија, а увече ће приоусгвовати у Народном позоришгу престави опере „Кава љер с ружом". У недељу, у 8 ча сова, гости ће се одвести Аеродром у Земун. По повратму у Београд посетнће гимнази ју „Краља Александра" на Де ччњу а у подне ће бити у Ауто К.тубу руча<к који даје Своји: гостима Њ. В. Краљ Петар Др пи. После ручка гости ће присуствовати свечаности Матерн 1 у Двору. Шестога дана у понедељник гостн Њ. В. Краља враћају сго.јим кућама. УСПОСТАВЛ>ЕН САОБРАЋАЈ НИКШИЋ—ТРЕБИЊЕ Т е х н нчки о де љ ак Никш н ћ ља да је уопостављен саобраћај на потезу државног пута 6р. 27 Никшић — Осјечница —Требнње од км. 316—346. Технички одељак Дубровник јавља да <је успоставл>ен саобра ћа(ј «а државном п>-гу бр. 27 на де.ту Ве.тусе—Требиње од 364 до 370. Техетички одељак Макарска јагаља да је успостављен саобт ћај на државном путу бр. 36 Врт ор ац—М етк овић—Дубр овник од км. 444 до мм. 447 и у км. 463.

Данас пре подне ученици и ученице основнв школе „Свети Сава" прику пљали су зимску помоћ за своје сиромашне другове

:Б ИТ0Л>а Ј

кАТХЧЧ^МНОГГ?''' рМ^10-Х.1г.,С В.Н ЦК&р*-

Данас пре подне у Основној школи „Свети Сава" ученици и ученице доносили су својим учитељима прилоге у оделу, обу. ћи, храии и другнм прилозима за зимску помоћ. Цело пре подне деца су дефиловала, остављајући пакете топла одела и хране које ће се поделиги њиховим друговима

празнике могли приЈатније проведу. Колико су деца радо прихватила одлуку школе да сс иа овај начин помогне њиховим друговима, види се најбоље по томе што су донела велики број поклона. Учитељи и учнтељице примили су све ове дарове од учени. ка и они ће за коџи дан бити по

другарицама, како би божићне дељени сиромашним ученицима.

119 Г. ДР. м пошог докторп Медицинског Фокултеи

У сжечаној дворани Београдсгог униввраитвта дал&с око поонс кзвршена је на аввчан начнч промоци ја т. др. Рпсте ЈеремиКа »а почасног доктора Медицттнсжог (Ј>акул тгта. Свечана двораша &ила је пре пуна веома упледних личности из научтгх, поллтичких к културних крлгова Београла. После 11 часова ректор Уииверзнтета г. др. Драгослав Јовачовић ушао је у дворану са г. др. Јеремн кем, декаиом МедивЈииског факулте та г. др. Алексаидром Костикем и члановима Савеза Медицниског фа култета. Свечаност је отворио ректор г. др. ЈовановиК, који је одмах на почетку нагласио да је на београлском Универзитету веома мало док тората, изузев Медицинсхог факул тета где се сгуднје завршавају дох торсжом титулом. Почасних доктората, међ-утим. веома је мало, а на Меокцинском факултету свега два почасна доктората. Редстор г. др. Јовановић нстиче да је нови почасни доктор г. др. Јережић заслужан аа историју наше меднцинске културе и за нашу националну ствар. Радовн г. др. Јеремића познати су не само код нас, веК и у иностранстау. После овога ректор г. ЈовановиК дао је реч декану фажултета г. др. Александру КостиКу, који је изнео у оттштим потезима рад г. др. Јереми&а. Г. др. ЈеремиК бно је у

Боски на вндним положајима као лекар и упр>авник болнице. Н>егов рад врло је познат у свима крајеви!ма Восне. Г. др. ЈеремиК одлико вао с« и као оргенизатор првих со колских друштава у Босни. Он је због сзога раде на националком пољу био и оолђиван од окупаторсккх власти, па је издржао у затло р7 око три године. Године 1917 општом амнесшјом је ослобођен и тада је понова сгупио на дужност Господин др. Јере.миК био је и хонорарни наставник за судсху медицину на Правиичком факултету у Суботици. После тога декан г. др. КостиК извршио је промоцију г. др. ЈеремиКа, нагласивши да почасни докторат Медицниског факултета београдског укизерзитета нмају само др. Владан ЂорђевиК и г. др. Јован ЈовановиК-Батут. Нови почасии доктор г. ЈеремиК, пошто Је примио диплому из руку г. др. КостиКа, захвалио се на велнкој почасти која му је учињена, а затим је одржао кратко али веома документовано предаваље о исторжји лекарства у Далмацији. Он је нстакдо прву појаву лекара у Далмацнјн, специјално у Дубровнику, још крајем Дванаестог века. Присутни су срдачно поздравили заслужног меднџинског радника г. др. ЈеремиКа, који је на крају ове свечаности примао честктања од својих познанкка, пријатед>а и поштовалаца. У Београду је данас пре под | соплсима, нарочито у „Вијенцу". не преминуо, после дуге и теш I Просвети", „Бехару" и „Гајреке болести, Осман Нури Хаџ«ћ, Мгу' " државни саветник, публициста и књижевЈгиж. Својим јавннм радом на многим пољима покојнл Нури Хаџић одавно се истакао и уживао је заслужени углед. Поко]н» Осман Нури Хаџић рођен је крајем јуна 1869 годи , ке у Мостару. У Сарајеву је сршио шерииагску школу. Права је студирао у Бечу н Затребу. Као студент, 1895 године, о суђе« Је због спаљнвања маџар ске заставе на пет месеци затео . ра. Усто, искључен је са Загре! бачког универзитета. Ј1о ззвр. шеним правним студијама слу-! жио је у мостарском и сарајев- I ском Окружном суду. Касније је постао професор сарајевске ше. рнјатске судачке школе. 1912 го диие постављен је за директора ове школе и остао је на том положају до 1914. На положају среског поглаоа ра у Дубиии и Бањој Луи» био |е за време Светског рата, а по сле Ослобоћења и Уједињења постав .1 »ен је за начелника Мини старства уиутрашњих послова. Пензиониоан је 1924 године, а 1929 годтне постављен је за чла на Државног савета. Био је нај старнји члаи у четвртом адеље њу Државног саеета н истицао се прнмерном вредноћом и савес нопгћу у раду. К:ижевни и гт\-6лицистички рад Османа Нутри Хаџића од не сумњивог је значаја. Он је сара ћивао у 'многим листовима и ча

лшћевнћем, а под псеудонимом Осмаи Азис, објавио је романе „Без наде", „Без сврха" и „На прагу новог доба", Био је пло дан приповедач » много је пре водио, Бавећи се зналачки и са весно питањем верско . просветне организаиије Муслимана , у Боонн и Херцеговин«, покојии Н>три Хаџић објавио је по томе питању више запажених стуши ја.

Земни остацц Османа Нури Ха џића сахраниће се сутра, у 11 часова пре подле. Сировод пола зи ио стаиа — Краља Александра улица, број 17.

Други струнни састанпк болничких лекара Приказано је некопико необичних бопесника

Даиас пре подае у слушаоиици Прве хирдоршке клинике —■ одељења у присустт г лепог ороја лекара, претседник Удружења болничких лекара г. др. Милан Петтроиић, шеф Дечјег одељења, отворио је други стрл чни састанак. На овом састаику приказани су заииЈ1љиви случајеви из бол ничке лекарске праксе. Први приказнвач био је примари[ус г. др. Михаило Андргје»ић. Г. др. Андрејегаић говорио је о једаом случају запа. љења жучне бешике услед камења које јг комплшовано дуготрајиом жутицом. Та болеаница и поред операцнје још увек повремено доби ја нападе иоутице. Асистент гинеколошко - акушерске клинике г. др. Синнша Тасовац приказао је случај трорагичне форме мнјекције бабињама услед заостатака депостељице. Овој болесници услед јаког крварења после операције морала је да се изврши радикална операција и то у локалној анестези;и. Пре и пооперације обављене оу чсгири траисфузнје крви и жена, која је била стара 24 годиие а дошла на одељење у једном те шком анемичном стању отишла кући потпуно здрава. Г-ђа др. Гаталовић изнела је једаи случај иовнјег лечења ту беркулозе помоћу обостраног пнеумоторакса. Примарнус Ортопедског оделења г. др. Ннколе Крстића г. др. Боривоје Лаловић на заним љига начин изнео је акутно запаљење коштаног ткива у муку после лрележаме ангиие. Случај .је оперисан и постигнут одличан резултат лечења иако је жи вот био у опааности. Затим је др. Лаловић описао случај па паљења подлактипе код које је изваћена цела кост и дечко спа сен дуготрајиог пнојења. Прнмаригус г. др. Љубомир Вуловић покззао је случајеве крварења на кожи и унутрашњим слузокожама, која се зову пурпура анафилактоиАна. При ааује при том мулаже и упозорава на огромну дијагностич ку важност ових обољења јер у противном деца могу без потребе оперисати као нека тр_ бушна болест или лечнти непотребно од -реуматизма. Примариус г. др. Стаја Стајић приказао је један заиимљив случај код детета од три и по године где и поред млогобројних радиографи|а тешко се могло утврдити да ли«»је алцсс плућа илн учаурени -^ој међуплу!шим реисњевима. Шеф г. др. Андра Николић говорио је о случају тумора у мозгу који је с успехом био о_ периеан. Исто тако изнео је један слл чај злоћудног тумора на бази лобање, који је дао много бројна нова огњишта. Г. др. Исак Ешкенази приказао је једно нервно обољење настало тровањем оловом.

ПОДИЗАЊЕ НОВИХ БОЛНИЦА У Миннстзрству еоцијалне политнке се опрема један генерални глан о поднзању нових болница. У томе циљу многе бол-

иице би морале да докупе потребно земљиште ради прошнрења својтех зграда. Министар социјалне политнке и народног здравља уложио Ј е много иапора и труда код миннстра финансија да се кредитн за откуот тих земљишта што пре одобре. Сав материјал који је с тнм питањем у вези живо се прикупља у Министарству соцнјалне политике и народног здравља да би :е, с једне стране изградио нов тип ■југослове!наких болница према одређеиом пројекту за целу земљу, а с друге стране у вези с тим проблемом проучавају могућмости и већ су предлози готови о стварању новог типа болничког лекара, зпособнијег, спремнијег и савршенијег за бол ничку службу. Пројект Уредбе у овом смислу већ је готов. Бриту за народно здравље Ми •нистарство плански и постепено спооводи у дело да наш народ дође до што брже и боље лекар ске помоћи у првом реду. а у другом да се иокористе све могућности модерне медииине превентивиу здравствеиу сл\-жбу. Поред тога министар соцнјалие политике и наооДног здравља г. Драгиша Цветковић. усвч»ајући лредлог свога начелник* санитета, решио је да се код Уреда за осигурање радника по крене питање подизања радничкнх болница које би Урад за сигурање радника подигао своје чланове. Тнме би серешило једно од најактуелнијих радничких пнтања — ггварања радиичких болница.

СВЕЧАНО СПУШТАЊЕ У МОРЕ И КРШТЕЊЕ НАШЕ ВЕЛИКЕ Т0Р" ПИЉЕРКЕ У НАНТУ ИЗВРШИЋЕ СЕ 23 ДЕЦЕМБРА Ову свечаност преносиће св е југословенске радио станице Данас, 23 децембра, у 9.15 ча сова, биће оггуштена у море са бродопрадилишта „Ателкје Ман тије де ла Лоар" у Нанту првз од трнју великих нашнх торпиљерки. којима Ке у најскорије време бити појачана наша ратна морнарица. Према поморачкој традицији брод ће пре опуштања у море бити освећен од страие православног и католичког свештеника и после тога свечано крштеи од стране куме г-ђе Аугусте Сто)адииовић, с>тпруге Претсед. ннка Мимистарског савета и ми нистра иностраних послова г. др. Стојадииовића и кума г. Влаае Илића, претседника опшгиие града Београаа. Тољпиљерка добиће име „Бео град". Ову свечаност преиосиће све наше радио станице. Пренос по чиње тачно у 19.15 часова.

Шесторица сеља« а одтоварају за разнв крађв по селима У Друром МО.И, сулл за округ београдскк ДлшГц подн« почело је о>1)ен>в тестоот сел>ака из со-\а Ду&оне, к 0 ј и су тужени да су од 1932 годи^ шили разне крађе у Дубочи н о«Г ннм се^и^.а За ове крађе су жени оожидар Васић, В ладш ,-'" Станојсвић, ЖивочЈнр и Ми л , ' :р Павловић. Богосав и Витомир доровнћ Судк-\о је веће троцше?! дија под претсе.дништвом суд и ј е г Стевановића. Државну туж«>у За .' ступао је државни тужилац г . Ивановнћ, а оптужене су бранили г. др Живан Лукић, Свет. Мап4 и Вукадиновић, адвокати. Државии тужилац став .Ђа огшжеттм на терет нзмеђу оста.\ 0 г н обијаље Земљорадничке зад^у. ге у Дубони. Из опт >жниц е ес ви " ди да су оптужени крали р1 , Не ствари као вино. ракнту, сктну сто ку и Друго. Ни један од оптуженгех иа данаш »ћем претресу не прнзиаје дело. Св« се бране да су у време извршен,! крађа бн.\и код својнх к>ћа. После овога нспитани доџи.

су сле-

Впасници биоскопа у Загребу траже изједначење у таксеним оптерећењима

Загреб, 22 децембар Претставиици Средишњег савеза кииематографа посетили су ових дана лретседаика Трговачко - индустриске коморе г. др. Краснижа и прикавали све тешко ће с ко(јима се боре власници иашнх кииематографа, а које ни су ни мале ни од јуче. Они су 'му том лриликом оцр тали све н-агпоре, које су оии ^ лагали кроз неколико годииа, да бн се пртслике у кинематогра фмји бар донекле побољшале, а нарочнто су подвукли путова ња својих делегата у Београд, који су минисгрима финаисија предлагали потребне мере, које би требало извршити за олакша ње тешкнх припика у којима се налазе сви кииематографи у зем љи. Оии су се сад обратили прет

седнику загребачке Коморе с молбом, да се Комора заложи л њихове оправдаие жеље м пред логе код претседниха владе, Претставиици Средншњег с*. веза кинематографа изјавилв су г. др. Краснику да их ова неједнакост уништава, па ј #соли1ко ни Комора не бн успела с њиховим гаравеиним захтевнац неће им преоогал-и друго него да обусгаве рад у својим преду зећима. Претседник Коморе г, др. Красиик показао је необичио по знавање ц разумевање за ову привредно . куЈггурну граиу в на крабу разговора обећао м потпуио разуме њихове бриге и тепгкоће и да ће се на меро дзвном месту врло радо лаузе ти да се све поправи. Н. Ш.

клкво ки ти СЈПЈЛУТС 22 ДЕЦЕМБАР Европа: Висок притисак са до ста ниском температуром, просечно око мннус 10 степени, в\а да над Северном, Средњом и Ју жном Европом. изазива)ући местимнчно разведраван>с. Над Британскнм Острвима и Ис-мндом влада депресионо стан>е са прилично гоплим времсном (температура око плус 10 степени). Снег пада местимнчно у Источж*] Европи. Југославија: Развеарило се иа северном делу. Облачно је још у унутрашњости са нешто снега V Дрииској бановини. Те-мпература опала у целој земљи просечно за 3 степена. Миннмална температура Мрзле Водиие мннус 12 степени, макснмална Мо стар 10 степени. ПРОГНОЗА ВРЕМЕНА ЗА 23 ДЕ1ЈЕМБАР: ПреовлаћизаКе ведро у целој земљи са јутарн>нм маглама. Мразови ће појачати. Сунце .гзлази у 7,13, а залазн у 16.01 часова.

Божић сер Сајмона Лондон, 22 дсиембар Авас јавл>а: Сер Џон Сајмон н леди Сајмон напуштаЈу сутра Лондон и одлазе за Азурну обалу пде Ке провести БожиКн>е празнике.

Одложено суђење Гавру Цемовићима и чиновницима Техничког одељка

Цатиње, 22 децембзр Ју-че је био осми дан суђења Гавру Цемовићу, бившем шефу Техннчког одељка на Цетињу, и осталим оптуженим чиновницима. У току јучерашњег суђења за вршено је читање доказног ма теријала. а затим су браниоци оптужениос поднели суду низ предлога у којима су нзводили разлоге да се претрес одложи кгко би се лрибавили ноеи дока

зи.

Захтеви приватних намештеника у Загребу Загребачки намештеници. заједници са осталим приватним намештеницима, траже већ дуже време побољшање својихма теријалних прихода и смањење радног времена. Те њихове жеље нарочито су постале интензивне пред божићне празнике, па се очекивало да ће, уочи ве ликога посла који почиње баш пред Божић, послодавци ступи ти у преговоре са трговачким намештеницнма. До тих преговора, међутим, није дошло, било је говора да није искључе. на могућност. Намештеници, међутим, сад преговарају сами међу собом о томе да се боре свима законом допуштеним средствнма да дођу до остварења својих захтева. Окружни суд у Нишу ослободио оптужене трговце из Алексинца Окружни суд у Нишу ослобо дио је сваке кривичне одговор лости оптужене трговце из Алексинца Благоја Коцића и Љу бомира Стефановића. Њих је оптужио овдашњи трговац Боривоје Стојановић за дело фал сификата. Покретање поступка прогив ове двојице трговзца нзазвачо је велику сензацију. Међутим. Окружни суд у Нишу нашао је да оптужени нису криви и осло оодно их сваке одговорностн. >♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦■»>»< У КОНГРЕСУ НИЈЕ ДОШЛО ДО СПОРАЗУМА О ИЗГРАДЊИ МАЛИХ СТАНОВА Вашингтон, 22 децембар Ванредна сесија Конгреса завр шена )е вечерас. Није дошло до споразума између оба дома по законском иацрту о изградњи станова, јер између редигованих текстова се иата и претставничког дома по стоје размимоилажења. Према томе овај законски на црт неће добити законоку сна гу пре редовног заседања, ко је ће бити у јануару месецу.

Међутим, бранилац оптужених Томановића, Ђуровића и Марка Марковића адвокат г. Добрича нии тражио је да се у погледу његових клијената одмах доне. се судска одл>жа пошто је њихова ствар сазрела за решава ње. Суа је одбио предлог адвока та г. Добричаиина, а усвојио предлоге осталог дела одбране. ГХрема томе, предмет ће бити у пућен понова истражном суднји на поступак. МЕЂУНАРОДНА РЕДУКЦИЈА ХМЕЉА И ЧЕХ0СЛ0ВАЧКА Праг, 21 децембар Поновни поаатаји у циљу међународног ограничења засејаних површина хмељом, све до сада су били безуопешни. Изгледи за то нису бољ« нн сад, када се о томе воде ореговори иа међ-ународном сав^гтовању произвођача х^меља у Ннрнберпу. Према писању једнот прашког привредног листа, приликоц |«едав!нмх саветовања ч^хослоН вачких продуцената хмеља јасно ое вкдело да после лошта иок\хгтава са свима досадашњим акцијама немају чехословачки земљорадиици лгного во ље за ограиичење засејаннх гто вршкна хмвљом. И када би саветовања у Ннрн бергу била завршена уагешмо, вакључењем спораз>тма, веома тешко би се могло замнслити стварно слровођење редукције заогјаних површина, услед теш коћа међународне контроле. Но, протнв тог ограничења говори нар^чито факат да се хмељ не гаји само у средњеевропеким државама, већ и у А м-ерици (1 у Аустралнји, које б« могле веома лако да угрозе европски слоразутм. Осим тога. споразл-м код хмеља не може се баш тако лако остварити, по што хмељ није стандардан артикл, као што је на при**гр, шећер, већ је то роба разне ди фереиције и то осетљивије но што јг код житарица. Уттрашња чехословачка снтуаци/ја није ове године баш миого повољиа Проааје су истина текле сраамерпо добро, услед повећаие производње и потрошње иква, тако да залихе од око 20-22.000 царинскнх центи по 50 кгр. ако се гаретпостави добра прођа у наредним месецима. нису нарочито в-глике, али, што }е У томе нај* главније, цене н»скако не оаго« варају.