"Pravitelstvuющіi sovѣtъ serbskіi" za vremena Kara-Đorđijeva ili Otimanje ondašnjijeh velikaša oko vlasti

—__ 10 =

нахије одмах су питали зањ ко је и какав је,и он је био дужан старати се, колико је могуће, да га оправда и пусти из затвора. Кад је требало у какву нахију послати људе да што извиде или уреде, ваљало је да међу њима буде и совјетник оне нахије, као човјек који познаје ону земљу и људе. У Смедереву се, особито из почетка, у једној соби и спавало и судило и писало, али је у Биограду совјет имао за себе велику кућу, и у првоме кату у највећој соби скупљали су се совјетници и секретари ради вијећања и пресуђивања, а у мањијем собама су писали писари; пред вратима свагда је стајао један момак с пиштољима и с ножем за појасом, који се звао каваз, те је јављао кад би ко дошао и рад био унутра ући, и ако би онај који хоће унутра имао уза се оружје, казао би му да га иза паса извади и остави пред вратима (ово су и саме војводе морале чинити). _ Совјет је још из Смедерева разаслао по _„нахијама кратке уредбе како ваља судити,а у Биограду, на свршетву године 1807., одреди и по нахијама распише, да се у свакој нахији постави прави суд од три судије (предсједника и два члана) и једнога писара; судије ове избирао је народ "),као и совјетнике, а писара ако нијесу имали, совјет је био дужан наћи га и послати им: предсједнику је. одређено било на годину 400 гроша, а члановима и секретару по 300. Овоме суду могао је сваки човјек тужити и војводу, и он је морао доћи на суд да се одговара.Ко овијем нахијскијем судом није био довољан, могао се тужити совјету. Осим тога совјет је издао једну

7) Фвало се да је избирао народ, али су управо нзбнрале старјешиње.