"Pravitelstvuющіi sovѣtъ serbskіi" za vremena Kara-Đorđijeva ili Otimanje ondašnjijeh velikaša oko vlasti

5 — 1 —

уредбу, колико ће се поповима плаћати за њихове службе, н. п. за вјенчање, крштење, опијело, молитву малу и велику и т. д. Совјет је на свршетку године 1807. издао једну уредбу и за новце, како ће у земљи ићи. По том је био одредио да се продају Турскекућеиостали миљкови како у Биограду таво и по нахијама. Он је давао под закуп скеле и ђумруке “) и примао друге приходе, који би се откуда догодили, набављао је џебану и остале војничке потребе за цијелу земљу, њему су старјешине на скуштини о новој години предавале рачуне од различнијех трошкова, н. п. што је потрошено на тобџије, на рањенике, на уводе и т. д. Шо овоме се види како је совјет у земљи једнако радио, а и изван Србије био је познат, ако не као највећа власт, а оно јамачно као тијело, које је с Кара-Борђијем дијелило власт: ја се опомињем једнога писма, које је на свршетку 1807. године патријар Цариградски писао совјету, и послао по једноме владиџи, да би се Срби покорили Турцима; а из Русије су писма била натписивана: „Верхтовнољлџ вождо и правишелотевунтцељлу совђту“. Али при свему овоме совјет се није смио Кара-Ђорђију супротити ни у чему, а Кара-ЂБорђије могао је совјету заповједити. Нотпис совјетни био је: „травишелсшву ит совђиљ народни Сербсти" (или народа Оербскогђ) без и чијега имена.

8) Совјет није могао поставити својијех људи по скелама, као што је у поменутоме писму Петру Добрињцу писао, него су се скеле једнако давале под закуп, н по свој прилици томе ће бити ова два узрока: прво, што су од гдјекојијех скела, као н. п. на Морави н на Колубари, билн тако мали приходи, да није било вриједно поставити на њих особитога човјека; а друго, што су нахијске старјешине хтјеле скеле да закупљују.