"Pravitelstvuющіi sovѣtъ serbskіi" za vremena Kara-Đorđijeva ili Otimanje ondašnjijeh velikaša oko vlasti

= У

хији Пожаревачкој, двије поглавице: Миленко Стојковић из села Кличевца и Петар Теодоровић из Добриње (по чему се највише и звао Добрињац).

Миленко је у самоме почетку био између првијех старјешина и потписивао се билбаша, само што је био мало подаље од Кара-Ђорђија; Петар је из почетка био Миленков буљубаша, а на свршетку тодине 1805. као што смо видјели, совјет га зове билмбашом,

али године 1806. бранећи Делиград од Турака тако се прослави и осили, да није марио ни за Миленка ни за Кара-Борђија, као да их и нема на свијету. Ја ћу за ово споменути овдје два свједочанства, од којијех свако било би само доста. У почетку год. 1807. кад Петар ШИчко с кнезом Милићем из Ћићевца, са Живком Шараћинцем и с Кара-Борђијевијем писаром, Стефаном Јефтићем, сТурскијем посланицима пође из Цариграда ; у Србију и дошавши у Делиград разумије, да су Срби Биоградскога пашу убили и све Биограђане побили и опљачкали, онда он остане с овијем Турцима у Параћину код Петра Добрињца, а Стефана ЈеФтића пошаље КараЂорђију да пита хоће ли се ови Турци пустити у Биоград или ће се вратити на траг. АлиПетар, који је и казао да Турци остану ондје, не чекајући Кара-Борђијева одговора све ове Турке (којих је са слугама било 12) изведе иза Шараћина па побије и опљачка, а кад му по том Кара- Ђорђије, договоривши се с осталијем старјешинама, пише да Турке пошаље у Биоград, одговори му да их је он послао на риби у Видин (а послије се изговарао да их је побио за то, што су Кара-Борђије и Младен с осталијем поглавицама из Шумадије Турке у Биограду по-