"Pravitelstvuющіi sovѣtъ serbskіi" za vremena Kara-Đorđijeva ili Otimanje ondašnjijeh velikaša oko vlasti

— је =

'

били и оплијенили без њега. '%). То је једно свједочанство, а ово је друго: у мене има једно писмо Кара-Ђорђијево Петру од 8. Јунија године 1808. у коме му пише како се Миленко нањ тужи да му не да мира, него једнако напада нањ, и из међу осталога хоће да му посијече некаквога кнеза, и послије многога карањаи свјетовања вели му (Кара-Борђије Петру): „Тако потом8 рамвомљ начти8 зове! т! кога ћеш ТЕБЕ 4 он нека зове ко ће жКл5 па се ПОБРТЕ па ког надћвалн“, а мало пониже опет вели;:,„Аза !сто оћ8 све старешине зовнбти 18 помоћк Миленка доћи.“

Њих су двојица (Миленко и Петар) владали свијем онијем крајем измећу Мораве, Дунава, Тимока и Ниша, и то: Миленко доље низ Дунаво, а Петар од Ћуприје к Нишу.

Пређашње главне старјешине нијесу насртале на Кћара-Ђорђија, као ни он што није на њих, него су били једнаки као другови, и сваки је у својој нахији заповиједао и управљао како је знао и хтио; сад пак, кад Кара-Борђије стане свима заповиједати, Миленко и Петар поплаше се да и њих онако не ослаби као Јакова, па управо устану они на њега, а уз њих мало по мало пристану и остале готово све веће старјешине: онн су готово јавно говорили да

>) Ово је све мени овако приповиједао н Петар у Беса__рабији године 1819. н Младен у Брагујевцу године 1522, први хвалећи се како се није бојао Кара-Ђорђија, а други тужећи се на Шетра додајући још, како су се опн билн договорили да кажу овијем Турцима како паша н ВБнограђанн нијесу хтјели да сједе с миром него поднглн оружје на Србе, па нх Србин за то побилн; па опда да им даду неколике хиљаде гроша па пут н да их нспрате натраг, не бин ли Турску вла-

ду још које вријеме заваралн.