Pravni položaj Bosanaca i Hercegovaca u Srbiji : sa gledišta naslednog prava : preštampano iz Arhiva za pravne i društvene nauke

Србије п државе којој странац припада, странац уживати у Србијл наследно право и онда, кад му оно не би могло бити признато по 5 47 грађ. зак. т. ј. по законодавном реципроцитету и | 20) да се обим наследног права, као и потребна продедура одређује у оваквом случају конвенцијом, којом је то право утврђено.

Овим аргументима треба додати још и два следећа:

1. Један циркулар српског министра правде од 1. децемора 1850. Овај циркулар је ресултат измене мисли и гледишта између влада Аустро-Угарске и Орбије у погледу на питање о узајамној способности за наслеђивање поданика ових двеју земаља. Ту се изриком каже, како је српска влада предузимала кораке код аустро-угарске владе да се српским поданицима призна право наслеђа у Аустро-Угарској, које би се оснивало на реципроцитету. Затим се додаје како је српска влада, обузета осећајима човечности, већ више пута примила аустро-угарске поданике у посесију заоставштине њихових предака у Србијл. Из овог циркулара се дакле види да је српска влада, још од саме публикације грађанског законика, придавала 5 47 грађ. зак. такав смисао, по коме он има да регулише правни положај странаца у Србији у опште, т. ј. да обухвата све њихове правне односе п да се према томе његове одредбе простиру и на наследно право странаца. Ово није без важности; у толико пре што поменути циркулар има скоро снагу законског тумачења. Иначе не бп се могло разумети држање српске владе, која је аустро-угарским поданицима признавала наследно право и поред тога што у то време није било никакве конвенције, којом би се та ствар могла регулисати. Из поменутог циркулара види се да је српска влада желела само да се реципроцитет из 5 47 и оствари у односима између ове две земље.

2. Коментатори аустријског грађанског законика дају 8 38 овог законшка врло широк смисао: они га примењују и на наследно право. Другим речима, један странац може наследити у Аустрији и онда када нема о томе уговора са ње-

1 Видети у Ге Мопуешенћ Есопотапе (абсетђге 1905), већ поменути чланак г. Ж. Перића под насловом: „Ре Ја сарасне де зисседег дез зије 5 готајиз еп Бегђје“, р. 27.