Pravni položaj Bosanaca i Hercegovaca u Srbiji : sa gledišta naslednog prava : preštampano iz Arhiva za pravne i društvene nauke

; 18 пада сувереност над овим покрајпнама. Порта је, вршећи своју уговорну обавезу, на Аустро-Угарску само пренела вршење државне власти у овим покрајинама, а себи према томе сувереност у њима задржала, и Аустро-Угарска, је у конвенцији од г. 1879. ту сувереност изрично признала. Ово Портино право покавује свој практични значај и у томе, што је до сада Аустро-Угарску спречило да поседнуте земље. себи присаједини. ;

Берлински Уговор је дакле оставио неокрњена, суверена. права Турске Империје над Босном и Херцеговином, и само је вршење тих права пренео на Аустро-Угарску. Али и то пренашање није било потпуно. Оно је ограничено самим циљем који је определио силе да даду Аустро-Угарској право управљања у Босни и Херцеговини и њој је дато само вршење унутрашњег суверенитета, док је вршење спољног ву“ веренитета и даље остављено Турској. Према томе становници Босне п Херцеговине кад се и докле се баве на земљишту тих покрајина потчињени су аустро-угарским властима, алш кад се удале са тога земљишта, они се опет враћају у свој легални положај турских поданика и обвезани су опет потпуно потчињавати се турским државним „властима и 34ковима. ;

Међутим, овај мандат, који је Аустро-Угарска добила од Европе, не може се сматрати као безусловно дал. Циљ који је определио силе да даду Аустро-угарској право управљања у Босни и Херцеговини јесте умирење ових покрајина. Из тога излази да аустро-угарска влада има да докаже и своју подобност за извођење тога задатка, јер у противном не би било више никаквог рационалног ни правног основа. да се ова окупација и даље наставља.

(во мишљење заступају многи угледни писци, као што су: Ф. Мартенс, Јелинек, Улбрих, Шнелер, Гефкен, Деспање, Бриневик, Енгелхарт и др. а од српских писаца, Гершић, Џерић и СОпалајковић.

Писци из друге групе остављају на страну међународне уговоре и имају поглавито у виду фактичко провизорно стање, створено вршењем власти у тим областима. Они оснивају своју аргументацију на овим мислима: Онај који у једној земљи има стварну власт, дакле, највише материјалног. ауторитета, он самим тим има у њој и највишу, суверену