Pravni položaj Bosanaca i Hercegovaca u Srbiji : sa gledišta naslednog prava : preštampano iz Arhiva za pravne i društvene nauke

9

По овом систему странци су изједначени са грађанима, али под уславом законодавног реципроцитета. У државама са овим системом странци уживају иста права која њеним поданицима даје законодавство њихове државе. !

Према томе није тешко одговорити на питање, када ће странац у једној таквој држави уживати наследно право. Кад се једном утврди, да се по овом систему странцима дају приватна права под условом законодавног реципроцитета, онда излази, да ће један странац у таквој држави уживати наследно право; само кад буде успео да докаже да и његова држава даје то право њеним поданицима. Овај систем усвојиле су Немачка, Аустрија, Орбија и Шведска.“

5 8 Систем једнакости (равноправности). Овај систем је освештао идеју о једнакости странаца и грађана у уживању приватних права. По њему не постоји никаква разлика између домаћих поданика и странаца у приватно-правном погледу. Странцима се допушта уживање свију приватних права као и грађанима. Једина је разлика између њих у јавно-правном погледу, јер ни једна држава не допушта странцима уживање јавних права.

Овај систем усвојиле су ове државе: Шпанија, Италија, Холандија, Румунија и Русија,з

Као што се види по овом систему странац ужива сва грађанска права. Према томе може се рећи да ће један странац у држави где влада овај систем уживати наследно право бев обзира да ли је оно регулисано и нарочитом конвенцијом.

: Међу државе које су усвојиле овај систем треба убројати и оне државе, које странцима признају приватна права под условом ма каквог реципроцитета — било законодавног било фактичког. Правни положај странаца и у једним и у другим државама је врло сличан, јер је и код једних и код других заснован на начелу реципроцитета.

2 Хуеј58 ор. об, р. 476.

3 Ууејв5, ор. св. 478. Италија је прва и у исто време најпотпуније консакрирала принцип једнакости домаћих поданика и странаца у погледу уживања приватних права. Ипак ни по овоме систему није потпуно изведено то изједначавање грађана и странаца. Н. пр. странци у Италији ограничени су у способности за прибављање својине на италијанским лађама. По чл. 8. грађ. зак. италијанског, они могу стећи својину само на једном делу лађе, који не може престављати вредност већу од једне трећине вредности целе лађе (Ууеј5в, ор. с. р. 479). У Румунији странци не могу прибављати сеоске непокретности (чл. 7 85 Устава од 1866, после ревизије од 1879. Ууеј55, ор. с. р. 480).