Pravo i privreda

U prilog shvatanja da se radi o dva različita pravna subjektiviteta iznosi se da njihovi poverioci mogu bili različiti, i da sredstva jednog subjekta treba da budu u funkciji namirenja njegovih poverilaca. 1 Napominje se, lakodje, i postojanje medjunarodnog momenta, s obzirom na mogućnost sukoba interesa izmedju zemlje u kojoj je preduzeće - majka i zemlje u kojoj je preduzeće - ćerka, kada prevladavaju interesi ove druge. 2 U prilog teorije ekonomskog jedinstva ističe se mogućnost da se korišćenjem različitih pravnih subjektiviteta, sprovode špekulativni poslovi. Tada stvarni dominus posla ostaje van domašaja odgovornosti, koja u potpunosti tereti preduzeće ćerku, pri čemu su poverioci, po pravilu, oštećeni. Ukazuje se, takodje, da je teško utvrditi razloge zbog čega bi položaj preduzeća - majke bio različit zavisno od izbora organizacione strukture preko koje će vediti posao u drugoj zemlji. Za slučaj da je u pitanju filijala (branch) pitanje odgovornosti se ine postavlja, s obzirom da preduzeće u potpunosti odgovara za obaveze branch-a. Nasuprot tome, pitanje odgovornosti se nameće, ako je u pitanju preduzeće - ćerka (subsidiary). U pravnoj teoriji se ukazuje i na pitanje opravdanosti postojanja preduzeća koja su u vlasništvu, ili kontrolisana od nekog subjekta. Ukazuje se da deoničko društvo svojim pravnim subjektivitetom omogućava ulaganja od strane pojedinih ulagača bez izlaganja riziku odgovornosti celokupnom imovinom, do koje bi došlo u javnim trgovačkim društvima. Na taj način deoničko društvo amortizuje odgovornost pojedinih ulagača. Pitanje je, medjutim, da li deoničko društvo može dalje da amortizuje odgovornost, ovaj put, sopstvenu, putem obavljanja posla preko preduzeća koje je u vlasništvu, ili je kontrolisano od strane deoničkog društva. 3 Treba, takodje, ukazati na dve vrste odnosa koji postoje izmedju preduzeća - majke i preduzeća - ćerke. Na prvom mestu, moguća je situaeija da preduzeće majka ima sve deonice preduzeća - ćerke, kada je u pitanju preduzeće u svojini (wholly owned). Druga mogučnost je da preduzeće - majka kontroliše preduzeće ćerku, pri čemu je ono zavisno, kontrolisano preduzeće (controlled subsidiary). Prva mogućnost (preduzeće - ćerka je u svojini preduzeća - majke) otvara problème koji se u pravnoj teoriji i zakonodavstvima javlja kao "društvo jednog čoveka". U pravima pojedinih zemalja, u pogledu ovog pitanja, zaključena su različita rešenja. Prema jednima, dozvoljava se postojanje deoničkog društva sa jednim dconičarem. Poznata su i reženja prema kojima se vedi broj deoničara traži samo prilikom osnivanja deoničkog društva, dok je doenije moguće postojanje samo jednog deoničara. 4 Nasuprot tome, ukazuje se da, u slučaju "društva jednog čoveka", nema mogućnosti za pravilno održavanje skupžtine deoničara i da izbor upravnog i nadzornog odbora zavisi samo od njega. Otvoren je, takodje, put za moguću prikrìvenu likvidaciju i nanošenje štete interesima poverioca. 5 Druga mogućnost (preduzeće - majka ne poseduje sve deonice preduzeća ćerke, ali ga konlroliše) otvara problem utvrdjivanja pojma kontrolisanog (zavisnog) prcduzeća. Pitanje se svodi na utvrdjivanje testa koji treba da pruži odgovor na pitanje da li je preduzeće kontrolisano ili ne. Napr. u engleskom pravu se zahteva

1 Ibidem. 2 Za ilustraciju vidi: Leleux Paul, The Affaire Fruehauf, Journal of Business Law, 1972., str. 66. i dalje; Schmitthoff Clive, Multionationals in Court, Journal of Business Law, 1972., str. 103. i dalje. 3 Latlin Norman, The Law of Corporation, Brooklyn 1959., str. 91. 4 Zebić Milorad, Prestanak i likvidacija akcijskih društva, Beograd, 1935., str. 66-67. 5 Ibidem

40

Januar / ’92.