Pravo i privreda

ili više pravnih subjektiviteta, sudovi smatraju da se radi o jednom preduzeću ida ono, kao celina, odgovara za obaveze jednog delà. 1 U teoriji se ukazuje na odredjene zahteve koji treba da budu ispunjeni da bi se očuvala pravna koncepcija zasnovana na razliditom pravnom subjektivitetu. Traži se da svaki pravni Subjekt raspolaže dovoljnim sredstvima za sopstveno poslovanje, kao i da se svakodnevno odlučivanje sprovodi nezavisno. Zahteva se, takodje, i postojanje formalnih razgraničenja kod upravljanja, kao što su na pr. odvojene sednice upravnog odbora. Napokon, potrebno je da ovi različiti subjekti ne budu predstavljani kao jedan. 2 U vezi sa ovim uslovima, potrebno je ukazati da "podkapitalizacija" (under capitalization) otvara neka pitanja iz ove oblasti, posebno u slučaju konkurencije poverilaca (Deep Rock doctrine). 3 Dominacija ekonomskog kriterijuma je očigledna u pravu SR Nemačke. Rada preduzeće - majka poseduje sve deonice preduzeća - ćerke, u pitanju je integracija. Oba preduzeda se javljaju kao dva posebna pravna subjekta, ali predstavljaju ekonomsko jedinstvo. U takvoj situaciji preduzeće - majka je solidarno odgovorno za obaveze preduzeda - ćerke, što predstavlja posledicu neograničene moći preduzeća - ćerke da raspolaže sredstvima integrisanog preduzeda. 4 U ovoj situaciji se pitanje zaštite manjine deoničara i ne postavlja, s obzirom da je preduzeće - ćerka u vlasništvu preduzeća - majke. 5 Nezavisno od toga što ovakav tip koncerna nema praktičan značaj u Nemačkoj, u pravnoj teoriji se ovako rešenje u pogledu odgovornosti preduzeća visoko ocenjuje. 6 Za razliku od integracija, u nemačkom pravu postoje i de facto koncerni, čiju osnovu predstavlja posedovanje vedine deonica. Ako preduzeće - majka ima većinu deonica preduzeda - ćerke, tada postoji pretpostavka zavisnosti preduzeda ćerke. Kada je zavisnost iskorišdena za postizanje zajedničkog upravljanja, tada je u pitanju de facto koncern. Preduzeće - majka je dužno da nadoknadi štetu koja nastane u imovini preduzeća - ćerke. S obzirom da upravni odbor preduzeća - derke zavisi od preduzeda - majke, postoji mogućnost da oni ne pokrenu postupak protiv preduzeća - majke. Zbog toga poverioci preduzeća - ćerke (i deoničari) imaju na raspolaganju derivativnu službu. U teoriji se ukazuje da su rešenja de facto koncerna praktidno van primene. Uspešan zahtev za naknadu štete nije poznat u praksi, zbog teškoda u dokazivanju uplitanja u upravljanje preduzeda - derke u uslovima visokog stepena povezanosti poslovanja dva preduzeda. 7 Sudovi traže dokaz o tadno odredjenoj Steli, koja je prouzrokovana konkretnom merom, ili poslovnom operacijom. S druge strane, medjutim, na odredjenom nivou integrisanosti poslovanja skoro je nemogude utvrditi konkretnu radnju i visinu štete. 8 Zato se u pravnoj teoriji zastupa stanovište o izmenama propisa u skladu sa koncepcijom "kvalifikovanog koncerna", što predstavlja tvorevinu sudske prakse. Koncepcija "kvalifikova-

1 Lattin N., op. dt., str. 95. 2 Douglas, Shanks, Insulation From Liability Through Subsidiary Corporations, Yale Law Journal 39/1929., str. 206, prema Lattin N., op. cit., str. 93. 3 Lattin N., op. cit., str. 80-81. 4 Schmitthoff C, The Wholly Owned and the Controlled Subsidiary, str. 224-225. 5 Hofstetter Karl, Parent Responsibility for Subsidiary Corporations: Evaluating European Trends, International and Comparative Law Quarterly 3/1990, str. 580. 6 Ibidem. 7 Hofstetter K., op. cit. str. 582. 8 Schiessl Maximilian, The Liability of Corporations and Shareholders for the Capitalization and Obligations of Subsidiaries under German Law, Northwestern Journal of Intemarional Law & Business 3/1986., str. 501.

42

Januar / ’92.