Pravo i privreda

manje u iznosu od 51 % deonica zavisnih preduzeća. Zakonom je izričito utvrđeno da se privatizacija holdinga vrši po modelima Zakona o svojinskoj i upravljačkoj transformaciji (vidi članove 64 i 65). 1 Iz dosadašnjeg izlaganja se može konstatovati da pozitivni propisi na krajnje uopšten način uređuju pravnoorganizacionu, svojinsku i upravljačku transformaciju društvenog preduzeća složenog oblika organizovanja (tzv. velika preduzeća) u holding preduzeće i zavisna društva. Na taj način, veliki broj pitanja je prepušten autonomiji volje zainteresovanih subjekata, odnosno da isti ugovorom i (posebnim) programom svojinske transformacije (privatizacije) pronađu odgovore za ona pilanja koją nameće praksa. Drugim rečima, ovom transformacijom se otvaraju i mnogi probierni, a važeće zakonodavstvo ne daje odgovore na iste. Neki od tih problema sa ogledaju u sledećem: "vlasništvo nad holdingom i kontrola top-menadžmenta upravljačkog holdinga, problem statusa ćelnog holdinga preduzeća (ako je deoničko drušlvo iii društvo sa ogranićenom odgovornošću neko sa strane - fizićko ili pravno lice - mora da drži njegove deonice iii udele), dozvoljenost tzv. cross sharinga, tj. mogućnost da pojedinačna društva u sastavu ćelnog preduzeća budu islovremeno (uzajamno) njegovi deonićari iii vlasnici udela i slićno". 2 Postupak pravnoorganizacione, svojinske i upravljačke transformacije društvenog preduzeća složenog oblika organizovanja se sprovodi u dve faze. Prva faza predstavlja donošenje odluke društvenog preduzeća (društva) koją osniva. Za uloženu imovinu društveno preduzeće obezbeđuje deonice novoosnovanih društava po osnovu kojih učestvuje u njihovom upravljanju. Društveno preduzeće koje prerasta u holding preduzeće i novoosnovana društva upisuje se u sudski registar. Ovim postupkom je izvršena pravnoorganizaciona (i upravljačka) transfomacija na osnovu Zakona o preduzećima; podelom delà imovine društvenog preduzeća ono je preraslo u društvcno holding preduzeće i dva iii više zavisnih društava u društvenoj svojini. U ovoj fazi je, međutim, društveno preduzeće izvršilo i prestruktuiranje svoje imovine, u smislu disperzije rizika, veće mobilnosti kapitała, afirmacije svojinske funkcije nad preduzećem (društvom) i slično. U drugoj fazi se vrši svojinska (i upravljačka) iransformacija, koja se može odvijati kako na nivou holding pređuzeća tako i na nivou zavisnih društava. Ova transformacija vrši se na osnovu propisa o pretvaranju društvene svojine u druge oblike svojine, odnosno propisa o svojinskoj i upravljačkoj transformaciji. Vremenski period između dve faze može biti relativno kratak ili nešto duži, u zavisnosti od kvaliteta sprovedenih priprema za ovu transformaciju i postavljenih zahteva društvenog preduzeća koje se transformiše. Još jednom treba naglasiti da se postupak pravnoorganizacione, svojinske i upravljačke transformacije družtvenog preduzeća složenog oblika organizovanja sprovodi u dve faze: prve, na osnovu Zakona o preduzećima i Uredbe o upisu u

1 Neśto više o ovim pilanjima vidi: V. Jovanović, op. du, vidi sir. 25 i 26; M. Dragašević, Svojinska i upravljačka iransformacija preduzeća u Cmoj Gori, Prawi život, br. 5-6/92. godine, vidi str. 652. 2 M. Vasiljević, Modeli svojinske i upravljaike transformacije druStvenog preduzeća, sir. 471.

48

Ppravo i privreda 1/2 1993. vol 31