Pravo i privreda

desetak članova) kompletirati i to dominantno subsidijarnim (dispozitivnim) praviiima, kako bi se ostavio prostor autonomnoj regulativi, a u slučaju da ona izostane ne bi bilo mesta, pravnoj nesigurnosti u prisustvu takvih zakonskih reSenja. Brojna su pitanja iz domena ovih druStava koja su zahtevala odgovarajudu pravrm uređenost, Sto je novi Zakon (predlog) dobrim delom i učinio, a medu njima svakako najznačajnija: pravni odnosi izmedu članova, pravni odnosi članova i tredih lica, pristupanje novog člana, istupanje člana iz druStva, isključenje člana iz đruStva, posledice zakašnjenja sa unošenjem uloga u društvo, prava i obaveze članova, prestanak društva po posebnim osnovima specifičnim za đruStvo lica, izmena ugovora, prenos udela između članova, likvidacija društva nezavisno od suda (po pravilu), budući da kod likvidacije nema posebne potrebe za zaStitu poverilaca druStva (jer ima dovoljno imovine za namirenje svih poverilaca, za razliku od stečaja) i slično. 6. Uredenje nekih otvorenih pitanja kod društava lica Za razliku od druStava kapitala, koje se u uporednom zakonodavstvu detaljno regulišu Sto dominantno imperativnim normama od kojih se ne može odstupiti ns autonomnoj osnovi i izuzetno dispozitivnim normama, koje se primenjuju u odsustvu drugačijeg autonomnog regulisanja, društva lica ni u uporednom pravu nisu tako detaljno regulisana, ali su ipak daleko detaljnije regulisana nego u našem pravu i to po pravilu dispozitivnim normama, a izuzetno imperativnim normama. Razlog ovom nalazi se u činjenici da uporedna prava poznaju poseban imenovani ugovor o ortakluku, Sto je u osnovi i pravne prirode ovih druStava, te se reSenja ovog ugovora mogu u nedostatku posebnih propisa za ova društva na njih primenjivati. U situaciji kada naše važeće pravo ne poznaje i posebno ne reguliše ni ovaj ugovor, to je van svake sumnje bilo potrebno postojeću regulativu ovih druStva kompletirati i to dominantno dispozitivnim normama kako bi se ostavio prostor autonomnoj regulativi u slučaju da ona izostane ne bi bilo mesta pravnoj nesigurnosti u prisutvu takvih zakonskih reSenja. Brojna su pitanja iz domena ovih druStava koja su zahtevala odgovarajudu pravnu uredenost, Sto je novi zakon (Predlog) dobrim delom i učinio, a medu njima svakako najznačajnjja: pravni odnosi između članova, pravni odnosi članova i trećih lica, pristupanje novog člana, istupanje člana iz društva, isključenje člana iz druStva, posledice zakašnjenja sa unošenjem uloga u društvo, prava i obaveze članova, prestanak druStva po posebnim osnovama specifičnim za druStva lica, izmena ugovora, prenos udela između članova sa različitim statusom, likvidacija druStva nezavisno od suda (po pravilu), bududi da kod likvidacije nema posebnih potreba za zaStitu poverilaca druStva (jer ima dovoljno imovine za namirenje svih poverilaca, za razliku od stečaja) i si. 7. Uređenje nekih opštih pitanja statusa preduzeda Van konteksta pojedinačnih pitanja koja zahtevaju pojedinačno pravno uredenje formi druStava lica i druStava kapitala prema prihvadenim važećim pravnim standardima zemalja EU, vodeći raduna i o dostignutom stepenu harmonizacije kompanijskog prava ovih zemalja, ostaju i druga brojna pitanja koja se tidu preduzeća uopSte, a koja su zahtevala istovetan prilaz budude regulative. Na ovom mestu bide pomenuta samo neka od njih. Prvo, pitanje ostvarivanja kontrolne vlasničke funkcije preko za to specijalizovanog nadzomog odbora moralo se rešiti prihvatanjem standarda obaveznosti postojanja takvog organa u drugim slučajevima. Na istoj osnovici trebalo je rešiti i pitanje revizora i reviziju. Drugo, pitanje zaStite tzv. manjine akcionara i članova druStva (manjine po kapitalu i broju glasova), kod druStava kapitala, a nekad i kod druStava lica, pokazuje se posebno ak-

19

OSNOVNA POLAZIŠTA I NAČELA ZAKONA 19 O PREDUZEĆIMA (PREDLOG) ISTRATEGIJA PRIVREDNOG OPORAVKA