Pravo i privreda

pismenu obavezu izdavaoca, 3. da se pismena obaveza koja je uneta u hartiju od vrednosti mora ispuniti njenom zakonitom imaocu, tj. zakonitom imaocu hartije od vrednosti. Ovakav pojam hartije od vrednosti sadrži više nedostataka jer se u ovom pojmu ne ukazuje na sva bitna svojstva hartija od vrednosti. 1. Ne ukazuje se na vrstu i prirodu obaveze izdavaoca hartije od vrednosti. Kod hartija od vrednosti se ne može raditi o svakoj vrsti obaveze, već samo o pojedinim vrstama obaveza koje su pretežno i prvenstveno imovinskog karaktera. Hartije od vrednosti mogu sadržavati uz imovinske obaveze i neke druge obaveze, ali ne mogu bez imovinskih obaveza. 2. Hartije od vrednosti mogu sadržavati pojedina ovlašćenja imaocu hartije od vrednosti koja nisu istovremeno direktne i neposredne obaveze izdavaoca hartija od vrednosti. Na primer, imaoci akcija mogu upravljati akcionarskim društvom na osnovu ovlašćenja iz akcije kao hartije od vrednosti, a na osnovu direktne i neposredne obaveze izdavaoca ove hartije od vrednosti. 3. Jedno od bitnih svojstava hartija od vrednosti je vezano za veoma visok stepen formalne strogosti hartija od vrednosti, što nije navedeno u napred navedenom pojmu hartija od vrednosti. Hartija od vrednosti koja nema sve bitne elemente ne postoji jer su hartije od vrednosti strogo formalne isprave. 4. Hartije od vrednosti ne samo izđavaocu nego i svakom dužniku po toj hartiji od vrednosti veoma strogu obavezu koja lišava dužnika mogućnosti isticanja materijalno-pravnih prigovora. Intenzitet ove strogosti je različit kod pojedinih vrsta hartija od vrednosti, ali je ova strogost mnogo jače izražena kod svih vrsta hartija od vrednosti nego kod drugih pismenih isprava. 5. U ovakvom zakonskom pojmu hartija od vrednosti nije naglašeno jedno od najvažnijih svojstava hartija od vrednosti a to je načelo inkorporacije tj. načelo da se pravo koje je pismeno konstatovano na hartiji od vrednosti ne može ostvarivati na drugi način, nego jedino upotrebom hartije od vrednosti. Načelo inkorporacije razgraničuje hartiju od vrednosti od niza drugih pismenih isprava u kojima može biti konstatovana obaveza izdavaoca prema imaocu te pismene isprave. Dok se kod drugih pismenih isprava ova obaveza izdavaoca pismene isprave prema imaocu pismene isprave može ostvariti i na druge načine, kod hartija od vrednosti se ova obaveza ne može ostvarivati bez hartije od vrednosti. Napred navedene bane csobine hartije od vrednosti uz zakonsku definiciju hartija od vrednosti, predstavijajc pojam hartija od vrednosti. Upravo polazeći od ovakvog pojma hartija od vrednosti, hartije od vi 'dnosti treba razlikovati od drugih pismenih isprava u pravnom prometu, a koje nemaju svojstvo hartije od vrednosti. U pravnom prometu su česte pismene isprave koje prvenstveno imaju dokazno sredstvo, ili se radi o pismenim ispravama kod kojih se pismenom formom uslovljava punovažnost pravnog posla, a česte su i takve pismene isprave koje se prvenstveno koriste kao legitimacione isprave. Od svih drugih pismenih isprava hartije od vrednosti se razlikuju dodatnim i strožim svojstvima u pogledu mogućnosti upotrebe i prenosa svih onih vrednosti koje su konstatovane na hartiji od vrednosti. Upravo zbog toga svojstva hartije od vrednosti su i dobile ovaj svoj naziv. Pismene isprave koje se prvenstveno koriste kao dokazna sredstva imaju tu osnovnu funkciju i ulogu u pravnom prometu da se njima olakšava i übrzava dokazivanje pojedinih činjenica i okolnosti, koje samim tim ne isključuju mogućnosti postojanja i koriSćenja drugih dokaznih sredstava kojima se takođe, najčešće znamo teže mogu dokazivati iste činjenice i okolnosti, kao i u ovim pismenim ispravama. I hartije od vrednosti imaju ova dodatna dokazna svojstva kao i pismene isprave koje imaju isključivo svojstvo da su dokazno sredstvo.

28

Prof, dr Slavko Carić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu