Pravo i privreda

Zbog iznetog i kažemo da je nepotrebno bilo unošenje u uredbe, o kojima je reč, i posebnih odredbi kojima se nepotrebno opterećuje tekst jer se samo ponavlja ono što je zakonima u pitanju već izričito rešeno. NEŠTO O OČIGLEDNIM GREŠKAMA U NAJNOVIJIM UREDBAMA KOJE JE STOGA NEOPHODNO OTKLONITI - DE LEGE FERENDA Neophodno je ukazati i na pogrešno, tj. nepotpuno formulisanje zaštitne mere utvrđene za odgovorno lice. Naime, u čl. 9. st. 2. Uredbe o cenama nafte i derivata nafte ("SI. Gl. RS", br.l/93 od 5. 1. 1993. god.) je utvrđeno da će se odgovornom licu izreći zaštitna mera obavljanja određenih poslova u trajanju od 6 meseci, ispravno treba da glasi to: zaštitna mera zabrane obavljanja određenih poslova. Valja ođmah istaći da je u novodonetoj uredbi o cenama nafte i derivata nafte ("SI. Gl. RS" br. 14/93 od 22. 02. 1993. god.) i u svim najnovije donetim uredbama iz ove oblasti, ova zaštitna mera pravilno postavljena upravo ovako kako je to ovde predloženo. Inače, valja istađi i to da ni ovako formulisana ova zaštitna mera, nije upodobljena formulaciji ove mere, kako je ista utvrđena u čl. 31. Zakona o privrednim prestupima jer ta mera glasi: "zabrana ixlgovoraom licu da vrši određene dužnosti". Kađa smo već kod toga istakli bismo da smatramo da je pravilnije utvrdena formulacija ove zaštitne mere u navedenoj uredbi pa i u drugim najnovije donetim uredbama nego Sto je to slučaj u č. 31. Zakona o privrednim prestupima predstavlja zastarelu formulaciju koja se zasniva na odnosima u privrednom, odnosno fmansijskom poslovanju, usled čega bi je .reualo izmeniti i prilagoditi novonastalim uslovima u privrednim i finansijskim odnosima koji teži da se zasnuje na tržišnim principima. Ovo je jpičan primer koji potvrđuje već ranije iznetu tezu o potrebi izmene Zakona o privrednim prestupima radi prilagodavanja njegovih odredbi novonastalim odnosima u privreduom i finansijskom poslovanju pravnih i odgovornih lica. U iznetom smislu valja istaći da je u Uredbi o cenama pšeničnog brašna i hleba ("SI. Gl. RS" br. 2/93 od 06. 01. 1993. god.) pravilno utvrdena ova zaštitna mera prema odgovornom licu u pogledu njene zabrane je ista u čl. 7 i 9. glasi; "prema odgovornom licu izreći će se zaštitna mera zabrane vršenja poslova u trajanju od 6 meseci". No sada vidtmo da je ispuštena reč "odredeniii" tako da ni ovakva formulacija nije potpuna usled čega i nju treba dopuniti. POGREŠNO UTVRĐIVANJE PITANJA ODGOVORNOSTI Ukazaćemo na samo par primera pogrešnog (zakonskog) utvrdivanja pitanja odgovomosti pravnih i odgovornih lica uočenih kroz sudsku praksu, sa napomenom da ih, inače, ima daleko veći broj, a koji se negativno odražavaju na smišljenu politiku zaštite odredenih delova celokupnog privredno-finansijskog sistema. a) Zakon o porezu na imovinu Zakon o porezu na imovinu, (SI. glasnik br. 76/91), čl, 39. st. 1. propisano je kažnjavanje za privredni prestup pravnog lica koje o roku ne podnese prijavu iz čl. 30. i 31. ovog Zakona. U kaznenim odredbama st. 2. istog člana, za radnje iz st. 1. predvideno je kažnjavanje za prekršaj odgovornog lica u pravnom licu. Medutim, kako je čl. 66. st. 1. Zakona o privrednim prestupima da se za privredni prestup pravnog i odgovornog lica pokreće i sprovodi postupak, to znači da se ovim zakonskim propisom stavljaju van snage odredbe o odgovomosti pravnog lica za privredni prestup iz čl. 39. st.l. Zakona o porezu na imovinu.

298

Dr Miroslav Vrhovšek, sudija Višeg privrednog suda Srbije