Pravo i privreda

Naše je mišljenje da se u konkretnom slučaju radi o grubom propustu koji je učinjen prilikom donošenja kaznenih odredbi Zakona o porezu na imovinu i koji ukazuje da zakonodavac prilikom donošenja ovog zakona, nije imao u vidu osnovno načelo iz čl. 56. st. 1. Zakona o privrednim prestupima. U cilju ispravljanja ovako pogrešno postavljenog pitapja odgovornosti ukazujemo na navedeni propust i predlažemo da navedeni zakonođavni organ hitno donese izmene u navedenom zakonu, tako da se u st. 2. čl. 39. Zakona o porezu na imovinu, propiše odgovornost ođgovornog lica za privredni prestup, za rađnje iz st. 1. navedenog člana, umesto za prekršaj, i na taj način omogući primena zakonskih propisa iz čl. 39. st. 1. istog zakona, kojim je propisana odgovornost pravnog lica za privredni prestup i vođenje jedinstvenog postupka. b. Odgovornost odgovomog lica bez kazne U čl. 9. st. 2. Uredbe o cenama nafte i derivata nafte (SI. glasnik RS, br. 1/93 od 5. 1. 1993. godine) kojima Je izmenjena ranije važeća Uredba o cenama nafte i derivata nafte (SI. glasnik RS, br. 87/92) je utvrdeno: "Za privredni prestup iz čl. 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom lieu i izreći zaštitna mera obavljanja odredenih poslova u trajanju od 6 meseci. Očigledno je da je ispušteno da se utvrdi minimum odnosno maksimum kazni za odgovorno lice usled čega je ovako formulisana odredba faktički neprovodiva u praksi, a pošto odgovornost pravnog lica zavisi od odgovornosti odgovornog lica, onda ni pravno lice ne bi, u ovakvoj situaeijii moglo biti oglašeno odgovomim za ovaj privredni prestup, niti kažnjeno, usled čega ovu odredbu i treba dopuniti u ukazanom praveu. Moguda otvorena pitanja u vezi primene novih interventnih mera koje su donele vlade Republike Srbije i SRI, podev od jula 1993. godine, a povodom stavova zauzetih od strane Višeg privrednog suda Srbije i savetovanja u Donjem Milanovcu kao opravdana rešenja prakse pravosudnih organa (konkretno Privredni sud u Novom Sadu) Privredno kazneno odeljenje Višeg privrednog suda u Beogradu je 8. 9. 1993. god. povodom đonošenja Uredbe o maksimiranju i određivanju najviših cena proizvoda i usluga ("SI. glasnik RS", br 64/93) zauzelo stav za koji se tvrdi da je u skladu sa zauzetim stavom po sličnom spornom pitanju na savetovanju u Donjem Milanovcu u smislu: da se po uredbama koje su prestale da važe danom stupanja na snagu Uredbe o maksimiranju i ođređivanju najviših cena proizvoda (SI. glasnik RS, br. 64/93) kao interventnim propisima i nadalje mogu voditi postupci za odgovarajuće propuste učinjene u periodu njihove važnosti. Ovakav stav, po našem mišljenju otvara sledeće pitanje: da li je i dalje na snazi zauzeti stav u Donjem Milanovcu da se novodonete uredbe mogu pojaviti kao propisi blaži po okrivljene zbog čega okrivljene valja osloboditi od optužbe za privredni prestup iz ranije važeće uredbe? U tom smislu na pomenutom savetovanju i obradi materijala povodom savetovanja je sledeći primer: proizvodi i podgrupe delatnosti proizvodnja stočne hrane uz navodenje odgovorajuće šifre delatnosti su prema Uredbi o davanju saglasnosti na cene ("SI. glasnik RS" br. 42/93) na režimu saglasnosti tj. proizvođači stočne hrane se terete da su u odredenom periodu postupali suprotno čl. 2. Uredbe jer su i posle 1. 7. 1992. primenjivali cene svojih proizvoda po cenovniku od 5. 6. 92. a da prethodno počev od 1. 7. 92. nisu Ministarstvu trgovine i turizma dostavili cenovnik svojih proizvoda. Prema novodonetoj Uredbi o davanju saglasnosti na cene... ("SI. Gl. RS" 1/93) proizvodi iz podgrupe proizvodnja stočne hrane nisu na režimu saglasnosti, cene se formiraju slobodno,

299

PRTVREDNO - PRESTUPNA ODGOVORNOST PREDEZEĆA IPREDUZETNIKA