Pravo i privreda

5. OBRAČUN POREZA NA ZARADE U PRAKSI Pre nego što na konkretnom primeru pokažemo koliko je stvarno poresko optcrećenje poslodavca, odnosno zaposlenog lica u važećcm sistcmu poreza na zarade u Srbiji, ukratko, ćemo se osvrnuti na đoprinose koji, takođe, predstavljaju značajnu dažbinu na plate. Treba, najpre, ukazati na razliku između, s jedne strane, doprinosa koji se plaćaju IZ BRUTO PLATE, odnosno doprinosa koji se plaćaju NA BRUTO PLATE. DOPRINOSI IZ BRUTO PLATE, koje plaća osiguranik, tj. zaposleno lice su: zdravstveno osiguranje (10,1%) i doprinos za osiguranje od nezaposlenosti (1,2%). Zbirna stopa ovih doprinosa za redovan rad je 23% dok u slučaju bolovanja do 60 dana ona iznosi 10,1/% (plaća se samo doprinos za zdravstveno osiguranje). DOPRINOSI NA BRUTO PLATU, koje obračunava i plaća poslodavac, tj. doprinosi i naknade na teret poslodavca su; Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (11,7%), doprinos za zdravstveno osiguranje (10,1%) i doprinos za osiguranje od nezaposlenosti (1,2%). Zbirna stopa doprinosa za socijalno osiguranje iznosi, isto, 23%. Poslodavac takode, ima obavezu da plati: Doprinos za solidamu stambenu izgradnju, po stopi od 1,3%; Naknadu za korišćcnje komunalnili dobara od opšteg interesa (za Grad Beograd ona se obračunava po stopi od 5%). Doprinos Privrednoj komori Jugoslavije (0.068%). Doprinos Privrednoj komori Srbije (0.068%). Zbirna stopa doprinosa na bruto platu iznosi 29.44%. Naše je miSljenje da su slope doprinosa za socijalno osiguranje u nas izrazito visoke, te da bi na tom planu zakonodavac u što skorijoj budućnosti morao da preduzme odredene korake. Po našem uverenju, mnogo veći problem, kada je reč o ukupnom fiskalnom teretu kako poslodavca, tako i zaposlenih , čine enormno visoki doprinosi. Ukoliko se prihvati predložena stopa poreza na plate od 26%, to će značiti da su slope poreza, odnosno doprinosa gotovo izjednačene, što nam se čini potpuno neprihvatljivim, posebno, imajući u vidu da doprinose plaćaju i zaposleni, i poslodavac, dok porez na zarade neposredno pogada samo zaposlene. Ovom prilikom se nećemo zadržavati na analizi odnosa koji postoje izmedu, s jedne strane, Fonda za socijalno osiguranje i, sa druge strane, osiguranika, tj. da li su visoke slope obaveznih doprinosa, na neki način, iskazane kroz bolji, odnosno viši kvalitet usluga fondova. Pogledajmo, ukratko, na primeru nckih razvijenih evropskih zemalja kako su uredeni doprinosi za socijalno osiguranje. U Nemačkoj, doprinose za socijalno osiguranje plaćaju i poslodavac, i zaposleno lice, u istom iznosu na bruto platu. 1 To du: doprinos za penzijsko osiguranje po stopi od 8.85%, doprinos za zdravstveno osiguranje (7.1%) i doprinos za osiguranje od nezaposlenosti (3.4%). Zbirna stopa doprinosa u Nemačkoj je, dakle, 19.35%. U Holandiji se doprinosi za socijalno osiguranje, takođe, obračunavaju na bruto platu, ali su iznosi različiti za zaposlene, odnosno poslodavce. 2 Poslodavac plaća sledeće doprinose: doprinos za osiguranje u slučaju teže bolesti (4%), doprinos za osiguranje od nezaposlenosti

1 "European Tax Handbook", IBFD, Amsterdam 1992, str. 127-128. 2 ibid., str. 241.

331

OPOREZIVANJE ZARADA U NOVOM PORESKOM SISTEMU SRBUE IPREDUZETNIKA