Pravo i privreda

Полазећи од наведених прописа, радник који, у складу са колективним уговором користи неплаћено одсуство, има право на здравствено осигурање за све време тог одсуства, за које допринос плаћа предузеће, док му се у пензијски стаж признаје и допринос уплаћује само за првих 30 дана одсуства. Остала права из радног односа раднику мирују. Раднику који је поднео захтев за споразумни престанак радног односа по истеку неплаћеног одсуства, време коршићења неплаћеног одсуства се не уписује у радну књижицу, већ се радна књижица фактички закључује са даном када му је по прописима о пензијском и инвлаидском осигурању престало својство осигураника, односно истеком 30-ог дана неплаћеног одсуства. (Из Министарства за рад, борачка и социјална пнтања, бр. 132-03-4/95-02, од 11.01.1995. године) 7. Да ли радница која, по основу неопходне мајчине неге детета, ради са скраћеним радним временом има паво на накнаду зараде? На основу члана 54. Закона о радним односима („Службени гласник РС“, бр. 45/91,18/92 и 34/94), радница има право, по истеку породиљског одсуства, да ради са половином пуног радног времена и до три године живота детета, ако је 2. детету, по мишљењу надлежног органа за оцену здравствене способности, у смислу прописа о здравственом осигурању. неопходна нега с обзиром на стање његовог здравља. За време рада са скраћеним радним временом. по основу неопходне мајчине неге детета до три године живота, одлуку о праву на рад са половнном пуног радног времена доноси пословодни орган на основу налаза надлежне лекарске комисије, раднида има право на зараду, у складу са колективним уговором. Скраћено радно време, по овом основу, сматра се пуним радним временом. Према томе, радница која ради са половином пуног радног времена, у смислу члана 54. Закона о радним односима, има право на зараду, у складу са колективним уговором, сразмерно времену проведеном на раду (за половину пуног радног времена). С обзиром да прописима о здравственом осигурању у овом случају није предвиђено остваривање права на накнаду зараде, именованој радниди се не може извршити нсплата накнаде зараде. (Из Министарства за рад, борачка и содијална питања, бр. 130-01-54/94-02. од 27.12.1994. године) 8. Радник је у току календарске године био упућен на плаћено одсуство. Да ли је предузеће дужно да раднику омогући коришћење годишњег одмора? Према одредби члана 39. став 1. Закона о радним односнм а(„Сл. гласник РС‘, бр. 45/91 и 10/92), радник има право, у складу са критеријумима утврђенпм

164

Право и привреда бр. 1-2/95.