Pravo i privreda

колективним уговором. на годишњи одмор у трајању од најмање 18. а највише 30 радних дана за годину дана рада. Под временом проведених на раду, у смислу наведених одредби закона, сматра се и време за које је радник био на плаћеном одсуству, осим ако законом није друкчије одређено. С обзиром да законом није друкчнје одређено, то радник, који је упућен на плаћено одсуство у складу са важећим прописима, има право на годишњи одмор у календарској години у којој је био упућен на плаћено одсуство. To значи да је предузеће дужно да, у складу са распоредом коришћења годишњег одмора, раднику који је упућен на плаћено одсуство обезбеди коришћење годишњег одмора за текућу календарску годину. Такође непомињемо, да је одредбама члана 42. Закона утврђено да се радник не може одрећи права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити. У случају када предузеће не омогући коришћење годишњег одмора радник може захтевати накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор. (Из Министарства за рад, борачка и социјална шггања. бр. 131-04-29/94-02, од 25.05.1994. године) 9. За време плаћеног одсуства због привременог престанка потребе за радом радника радник се разболео. Да ли има право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад? Према члану 29а. ст. 1. и 2. Закона о радним односима („Сл. гласник РС“, бр. 45/91,18/92 и 34/94), надлежни орган у предузећу може радника за чијим је радом привремено престала потреба у складу са критеријумима утврђеним колективним уговором, да упути на плаћено одсуство. За време плаћеног одсуства радник има право на нето накнаду зараде у висини 60% од нето зараде коју би остварио на радном месту као да ради, с тим што тако утврђена накнада зараде не може да буде нижа од гарантоване зараде. Прописи о привременој спречености за рад због болести, накнада зараде по том основу примењује се само у случају када је радник због болести спречен да извршава своје радне обавезе. Радник који се налази на плаћеном одсуству у смислу наведене одредбе Закона, већ одсуствује са рада и прима накнаду зараде по том основу. Како радник није у обавези да ради, то нема места примени прописа о привременој спречености за рад услед болести и накнаду зараде за време те спречености. Радник he остварити право на накнаду зараде у смислу прописа о здравственог осигурању, тек по истеку плаћеног одсуства, ако је због болести спречен да се јави на рад. (Из Министарства за рад, борачка и социјална питања, бр. 132-02-178/94-02, од 28.09.1994. године) 10. Да ли раднику - инвалиду за чијим је радом престала потреба може да престане радни однос?

спречен да се јави на рад.

165

Ставови министарства за рад (стр. 161-166)