Predlog o kaldrmisanju Beograda

трајања мањи, а изискује веће годишње издатке око њеног одржавања.

При томе морају се и друге добре стране такве једне калдрме узети у обзир, као што је већа чистоћа, смањивање прашине и пријатнија вожња без шума. Све ово мора се са обзиром на економску страну, добро оценити, да би се према томе најмање и најоправданије оптерећење буџета постигло.

На равномерност годишњих буџетских оптерећења нарочито је од штетног утицаја доношење одлуке сваке године, за потребне издатке за одржавање, обнављање и новограђење калдрме. Необјашњива тежња за штедљивошћу код општинских преставника увек се своди на то, да се потребни издаци предвиде сувише ниски, и при избору улица, у којима треба калдрму обновити или нову градити не руководе се правом стварном потребом, већ се више или мање тежи интересима појединих крајева, што поједини одборници сматрају за своју нарочиту дужност. Оваквим поступцима спречава се, да се издаци правилно и према стварној потреби употребе.

Исто се тако непрестано примећује, да се при претресу буџета, највеће штедње оће да чине на позицији „Калдрме и друмови“ тако смо на пример приметили да се и при саставу буџета за општину Београдску најпре подмирују све остале потребе, па ако што остане не ангажовано, онда се ставља у буџет за калдрме и друмове, тако на пример:

За 1905 год. вотирано је 218.152:54 динара

„1906, 7 „ 922.66946 _, 90 но 5 пао 2909 Ооо : „ 250.000УДА 7 5 29 000 ОИ ОДО – Ооо

Овакве мере повлаче за собом штетне последице, јер услед овога ће стање постојеће калдрме и њена вредност из године у године опадати, и брзо се покаже да оваква штедња није на своме месту била. У истини из буџета избрисани издаци нису уштеђени, већ су на против они одложени за најолижу будућност, када ће издатци бити далеко већи, него да су они у своје време учињени и употребљени онако како треба.

Овакве неправилности, са којима су увек нерационални и неекономски издаци скопчани, могу се откло-