Predlog Zakona o državnom spoljnom zlatnom zajmu od 1922 godine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

22.

Влада пристаје да увме на себе, од самог почетка, Бо сву службу оне партије Зајма која ће бити употребљена ЕН за опште потребе Владине. — ПА -

Осим тога Влада даје, као нарочиту гарантијуза службу овога Зајма: у у Пе

1. Залогу на првом месту на све чисте приходе Државних Монопола, Краљевине, ниже побројаних, и на чисте приходе Царина у Краљевини, под резервом да“ ће та залога, у колико“ се тиче прихода који служе као тарантија већ постојећих зајмова, бити подређена служби тих постојећих. зајмова, који су следећи: =

Е- Укупна емисија _ Још не отплаћеши дајмови : Тип: Франака : износи крајем 1921: 1895—1967 40/0 855,000.000 _ Фр. 380,860.000 1902—1952 50/ злата 60,000.000 » 49,581.000 ЕТ “ > 1906—1956 41507 зл. 95.000.000 » _ 51,130.000 - НЕ 5 1909—1959 4тљој „ 150,000.000 _„ 187,741.000 = = ВП па АЕ не 1918—1963. 50/ · 250,000.900 __„ 235,365.000 А Е а З „1909—1947 500 _ с. ст. 250.000 Ф ст 297.000 а о 1 | (Црна Тора) 565 а – и а т ЕН Речени Државни Монополи јесу следећи: Дувана, 1 а па Цигарлапира, Петролеја, Ооли, Марака и Хартија од а Вредности и Цалидрваца. · - ПНЕ 2. Залогу на првом“ месту на све бруто приходе свију државних железница Краљевине које сада постојо, · а за које Влада изјављује да су слободне од ма какве хипотеке, залоге пили каквог другог терета, као п на бруто приходе Тореречене пруге Беотрад— Јадранско · Море п завршног пристаништа, које има да се сагради: под условом увек, и о томе је постигнут споразум, да се ови приходи неће употребити за службу овога, дајма изузимајући случај да се приходи из онпу извора који __ бу заложени у горњој тачки | покажу недовољни Да ле и о Ла а саставе ремптовања потребна за службу овога Зајмајоо | Пи Обвезнице, као део Зајма; имаће право сразмерно | | 5 а О на сва права и гарантије које је Влада признала Зајму и уживаће их сразмерно.

Влада ће слати сваког месеца Банкарима извештај о бруто приходима железница и наредићо Само- | АЕ МА НЕ а сталној Монополској Управи Краљевине да ремитује ПР И МЕ а = пса Финансијским Атентима у Њујорку, у златним доларима - : Сједињених Лржава Америчких, суме потребне за службу _ камате и амортизације Обвезница у дванасстинама тодишњег износа потребног за ту службу. Да би речени Финансијски Атенти имали у својим рукама. суме потребне за ту службу најдаље два месеца про сваког. Купонског рока, ова ће ремитовања за исплату камате бити вршена за време сваке полугодишње пернодеу овим ратама: по једна ћо се дванаестина ремптовати у сваком од два прва месеца, и по дво дванавстине у сваком трећем и четвртом месецу, а никаква се роМитовања неће вршити у петим и шестим месецима. | Де | Ремитовања за тодишња плаћања амортизације чији је т - у рок најдаље 1 мај сваке године (почевши од 1 маја 1982). - : вршиће се тако да се по једна дванасстина, ремитује првога свакога месеца од оних дванаест месеца који претходе том дотичном првом мају као и за девет месеца који со свршавају са 31 дедембром 1941, и док ануптот односно године која се свршава са 1 мајом 1949 не не буде одређен на дан 1 Јануара 1949, речена мосечна плаћања износиће свако једну дванаестину од За долара 478.5(), 5 | 6 а

У случају да чисти приходи Државних Монопола и Царина не буду довољни за ова плаћања, Као што је горе предвиђено, или да Самостална Монополска ; Управа буде пропустила да тачно о року изврши ова. Ма тд к плаћања, · Влада ће обезбедити службу дајма вршећи